mondo.rs

Plakala je cela Jugoslavija: Dan kada je umro drug Tito

Autor:

U 18.50 svi televizijski ekrani bili su zacrnjeni na 30 sekundi, a onda je spiker Miodrag Zdravković pročitao: "Umro je drug Tito".

Plakala je cela Jugoslavija: Dan kada je umro drug Tito Foto: Mondo/ Stefan Stojanović

Na današnji dan pre 39 godina umro je Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFRJ i Saveza komunista, vrhovni komandant oružanih snaga i čelnik Pokreta nesvrstanih, koji je upravljao Jugoslavijom 35 godina.

Od Titove smrti prošlo je skoro četiri decenije, ali mnogi građani bivše SFRJ i dalje obilaze njegov grob u Kući cveća na Dedinju, u Beogradu, gde je sahranjena i njegova supruga Jovanka.

Tito se razboleo u 88. godini, ali ga to nije sprečilo da učestvuje na Samitu nesvrstanih u Havani 1979. godine.

Novu 1980. godinu dočekao je u Karađorđevu, ali nije mogao da stoji, pa je čestitku narodima Jugoslavije izgovorio sedeći.

Tri dana kasnije smešten je u Klinički centar u Ljubljani zbog začepljenja butne i potkolenične arterije, a 20. januara amputirana mu je leva noga. Tokom februara otkazali su mu bubrezi, a zatim su se javili problemi sa srcem i plućima.

Umro je 4. maja u 15.05 časova. U 18.50 svi TV ekrani zacrnjeni su na 30 sekundi, a onda je spiker Miodrag Zdravković pročitao: "Umro je drug Tito".

tito, žmurke serija, žmurke Foto: Mondo/Stefan Stojanović

Vest se munjevito proširila među ljudima. U nedeljno veče zlosutno se čula samo jedna reč - Tito.

Ta radnička klasa, ti narodi i narodnosti SFRJ slušali su proglas na radiju i televiziji koji istorija još nije napisala:

Dana 4. maja 1980. godine u 15. 05 sati u Ljubljani prestalo je da kuca veliko srce predsednika naše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i predsednika Predsedništva SFRJ, predsednika Saveѕa komunista Jugoslavije, maršala Jugoslavije i vrhovnog komandanta oružanih snaga SFRJ Josipa Broza Tita.

Teški bol i duboka tuga potresa radničku klasu, narode i narodnosti naše zemlje, svakog našeg čoveka, radnika, vojnika i ratnog druga, seljaka, intelektualca, svakog stvaraoca, pionira i omladinca, devojku i majku. Čitav ljudski vek Tito je borac za interese i istorijske ciljeve radničke klase i svih radnih ljudi, za najplemenitije ideale i težnje naših naroda i narodnosti. Tito je naš najdraži drug. Sedam decenija goreo je u revolucionarnom radničkom pokretu. Šest decenija jačao je redove jugoslovenskih komunista. Više od četiri decenije vršio je na najdostojniji način najodgovorniju dužnost u našoj Partiji. Bio je herojski vođa u velikoj narodnooslobodilačkoj borbi i u socijalističkoj revoluciji. Tri i po decenije stajao je na čelu naše socijalističke države i uveo našu zemlju i našu borbu za novo ljudsko društvo u svetsku istoriju, iskazajući se i potvrđujući i sam kao naša najveća istorijska ličnost...

Ridala je tada cela bivša SFRJ. Ljudi su zaista bili potreseni i očajni. Po objavi vesti o smrti Broza prekinuta je i fudbalska utakmica Crvena zvezda - Hajduk.

Sahrani Josipa Broza Tita, u Beogradu, prisustvovalo je više od 200 istaknutih ličnosti iz celog sveta.

Deset godina kasnije bivša Jugoslavija bila je poprište građanskih ratova, nakon secesija bivših jugoslovenskih republika, prvo Slovenije, a zatim Hrvatske i BiH.

tito, josip broz tito, Foto: MONDO/Stefan Stojanović


Josip Broz Tito rođen je u Kumrovcu, maja 1892. godine. Tokom njegovog života kao datum rođenja obeležavan je 25. maj, i to kao "Dan mladosti".

Kao austrougarski vojni obveznik učestvovao je u Prvom svetskom ratu, s činom kaplara, između ostalog i na srpskom frontu.

Ranjen je i zarobljen u Galiciji, na ruskom frontu, 1915. godine, pa je izvesno vreme u toj zemlji proveo kao zarobljenik. U njegovim zvaničnim biografijama, u poratnom periodu, navođeno je da je potom učestvovao u Oktobarskoj revoluciji.

U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca vratio se krajem oktobra 1920. godine, kada postaje član Komunističke partije. Godine 1937. postao je generalni sekretar KPJ, posle smenjivanja i streljanja Milana Gorkića, prethodnog lidera te partije. Radio je i školovao se, 1936. i 1937. godine u Kominterni u Moskvi.

Preminuo doktor koji je Titu isključio aparate

Bilo je to vreme najoštrijih čistki unutar sovjetske nomenklature i komunističke internacionale, kada je likvidiran znatan broj i jugoslovenskih komunističkih prvaka.

Kao lider KPJ predvodio je u Drugom svetskom ratu partizanski pokret, a iz rata je izašao kao legendarni vođa.

Osim borbe protiv okupatora, jedinice pod njegovom komandom sprovele su komunističku revoluciju - tokom i nakon rata - u kojoj su, između ostalog, u sprovođenju revolucionarne "pravde" nestale i desetine hiljada nekomunista pod maskom "borbe protiv saradnika okupatora", posebno na Golom otoku.

Izvor: YouTube/AP Archive



Godine 1948. odbacio je Rezoluciju Informbiroa komunističkih partija i odolevao snažnom Staljinovom pritisku, nakon čega je godinama vešto balansirao između istočnog i zapadnog bloka, izborivši sasvim osobenu poziciju Jugoslavije kao čelnice Pokreta nesvrstanih.

Njegova uloga u Pokretu nesvrstanih, u poznijoj fazi, posebno je upamćena po doslednom nastojanju da se nesvrstani zadrže po strani od uticaja pojedinih problokovski opredeljnih članica.

U unutrašnjoj politici ostavio je uređenje koje se na kraju pokazalo kao neodrživo za funkcionisanje SFRJ, poput Ustava iz 1974. godine, koji je praktično razvlastio državu na račun republika.

Datum njegove smrti poklapa se sa početkom ekonomske krize u SFRJ i pobunom Albanaca na Kosovu.

Povezano

Sve vesti