"Evropa Nostra" protiv žičare u Beogradu

Izgradnja žičare na Beogradskoj tvrđavi je izuzetno problematičan projekat, jer njegov invazivni karakter preti da ugrozi kulturno nasleđe čitave Evrope, zaključili su na stručnjaci iz organizacije Evropa Nostra.

7
A- A A+

Na konferenciji za novinare u Beogradu, izvršni potpredsednik Evropa Nostre, Gi Klos, rekao je da izgradnja žičare prevazilazi granice lokalnog i nacionalnog nivoa, te da ona predstavlja međunarodni problem, koji se mora rešiti kroz otvoreni dijalog sa stručnom javnošću.

"Čitavoj delegaciji je bilo zbunjujuće i zabrinjavajuće što je projekat s jedne strane izuzetno invazivan, a s druge strane ne postoji dovoljno jasan razlog koji bi se odnosio na turizam, saobraćaj i koji bi opravdao rad na ovakvom lokalitetu", rekao je Klos, prenosi Medija centar.

 Predstavnici ove organizacije sastali su se i sa predstavnicima Ministarstva kulture, posle kojeg su rekli da je postignut visok stepen saglasnosti.

Evropa Nostra predlaže da se projekat izgradnje žičare preispita.

"Nismo ovde samo da bismo kritikovali. Spremni smo da ponudimo rešenja i da podržimo dijalog. Važno je da su stručnjaci, koji su boravili ovde prethodnih dana, pokazali volju da podrže razgovore o ovom projektu kako bi se pronašla neka od najkompatibilnijih rešenja", rekao je Klos, dodajući da su neke od predloženih alternativa, izgradnja pešačkog mosta, umesto žičare, ili njeno premeštanje na druge lokacije koje jesu predviđene Generalnim urbanističkim planom Republike Srbije.

Generalna sekretarka Evropa Nostre Sneška Kvadvlih-Mihailović istakla je da je Upravni odbor ove organizacije, jedne od najvećih u oblasti civilnog društva koja se bavi kulturnim nasleđem, odlučio da u Beograd pošalje visoku delegaciju, kako bi se na licu mesta upoznao sa situacijom na terenu.  

“Mi smo već imali niz susreta. Imali smo važan sastanak sa predsednicom Vlade, Anom Brnabić. Istakli smo da je Beogradska tvrđava do te mere od neprocenjivog značaja za kulturno nasleđe, ne samo Srbije, već čitave Evrope, te da je nezamislivo da se takav zahvat radi na takvom jednom spomeniku kulture", ističe Kvadvlih-Mihailović.

Ona je dodala da "nisu urađene neophodne studije o uticaju na kulturno nasleđe".

"Smatramo da bi bilo neodgovorno, ukoliko bi institucije vlasti odlučile da nastave radove na ovom lokalitetu", rekla je generalna sekretarka Evropa Nostre i dodala da su dobili uveravanja od predsednice Vlade, Ane Brnabić, da je zaštita kulturne baštine jedan od glavnih prioriteta Republike Srbije, a da ih je predsednik SANU-a, Vladimir Kostić, informisao da Srpska akademija nauka i umetnosti u potpunosti podržava kamapanju protiv izgradnje žičare.

O ŽIČARI KALEMEGDAN - UŠĆE

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić najavio je ranije da će gradska žičara s kabinama - "gondola" preko reke Save - od tvrđave na Kalemegdanu, do parka "Ušće" biti duga 1.000 metara, duž kojih će se putnici prevoziti u 25 kabina. Žičara bi, kako je najavljeno, trebalo da ima kapacitet od 3.000 putnika na sat, u oba smera, a vreme putovanja sa jedne obale reke na drugu bi bilo oko pet minuta.

Predstavnici "Evropa Nostre" su istakli da je veoma izvesno da će Beogradska tvrđava biti nominovana na njihovoj listi sedam najugroženijih spomenika kulture u 2019. godini, te da će to biti samo jedan od brojnih koraka koji će biti preduzeti sa ciljem da se očuva kulturna baština Srbije i Evrope, rečeno je na pres konferenciji u beogradskom Medija centru.

Beogradske vlasti i dalje su odlučne da izgrade žičaru Kalemegdan - Ušće. Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je u više navrata da će žičara biti u funkciji "do kraja ove godine", uprkos protivljenju stručne javnosti. 

Povezano

Sve vesti