mondo.rs

Kvalitetne mesne prerađevine? Da, moguće je!

Autor:

U Srbiji većina vodećih proizvođača viršli i salama koristi moderne tehnologije u svojoj proizvodnji. I pored toga, s vremena na vreme javljaju se sumnje u domaće namirnice, u njihov kvalitet i poreklo. Evo šta kažu stručnjaci...

Kvalitetne mesne prerađevine? Da, moguće je! Foto: Mondo/ Goran Sivački Skorenovačka kobasica

Prema rečima naših stručnjaka, u industriji mesnih prerađevina dobro se sprovodi kontrola bezbednosti i kvaliteta finalnih proizvoda.

"Da odmah na početku bude jasno, sva hrana koja se legalno nalazi na rafovima i u frižiderima srpskih prodavnica je bezbedna za upotrebu. Tu nema nikakve dvojbe. Naši propisi su usaglašeni sa propisima EU u aspektu bezbednosti, što je važno za zaštitu javnog zdravlja. Dalje, domaći propisi koji dodatno definišu kvalitet proizvoda su čak i oštriji nego u nekim zemljama regiona i članicama EU. Ne znam zašto se s vremena na vreme javlja ta 'uzbuna' u javnosti, ali odgovorno mogu da kažem da su meso i mesne prerađevine u Srbiji veoma dobro kontrolisani sa aspekta bezbednosti i kvaliteta i da naša zemlja tradicionalno ima dobro uspostavljen sistem kontrole u lancu proizvodnje mesa", kaže dr Ivan Nastasijević, iskusni ekspert koji je godinama bio angažovan na programu upravljanja bezbednosti hrane u regionalnoj kancelariji za Evropu Svetske zdravstvene organizacije, a sada radi u jednom uglednom domaćem institutu.

Šta je MSM ?

Srpski Pravilnik o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa kaže da je mehanički separisano meso (MSM) proizvod dobijen odvajanjem mesa sa kostiju, sa trupa ili delova trupa živine. Meso od kojeg se dobija MSM mora da bude sveže i ne može da potiče od delova živine koji nisu namenjeni ljudskoj ishrani. Takođe, u skladu sa Pravilnikom, MSM upotrebljava se u proizvodnji proizvoda od mesa koji se obrađuju toplotom.

U Srbiju tako ne mogu da uđu "bilo kakvo" meso i proizvodi od mesa. Od 2015. godine Pravilnik o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa praktično propisuje da je mašinski separisano meso (MSM, ranije poznato i kao mašinski otkoštano meso, MOM), koje se koristi u proizvodnji viršli i salama, proizvod dobijen odvajanjem mesa sa kostiju nakon otkoštavanja, sa trupa ili delova trupa živine, kao i da ovaj proizvod mora da sadrži kalcijum u količini najviše do 0,1%.

Takođe, u skladu sa Pravilnikom, MSM se upotrebljava u proizvodnji proizvoda od mesa koji se obrađuju toplotom.

MSM se koristi i u Evropskoj uniji gde se godišnje proizvede 700.000 tona mehanički separisanog mesa, čija je vrednost između 400 i 700 miliona evra.

"Sada je kvalitet mehanički separisanog mesa (MSM) proizvedenog uz korišćenje niskog pritiska u separatoru gotovo na nivou 'običnog' mlevenog mesa. Ipak, prema propisima EU i našim propisima, prisustvo MSM-a u kobasicama i salamama se mora navesti zasebno u deklaraciji", kaže dr Nastasijević.

Naš pravilnik o kvalitetu mesa je, kao što vidimo, dobar, i moraju da ga poštuju i uvoznici MSM mesa.

Žarko Galetin, direktor Sektora za poljoprivredu Privredne komore Srbije, kaže da Srbija konstantno podiže lestvicu restrikcija u svojim propisima i da je kontrola sve stroža i stroža.

"Sve što se radi ide u jednom smeru - ka smanjenju referentnih vrednosti aditiva i drugih 'dodataka' u proizvodnji hrane. Imamo dobre proizvođače, ali ima i onih koji to nisu i ovo je odgovor nadležnih na njihov 'rad' ", rekao je Galetin.

KVALITET KAO U EVROPI

Za bezbednost hrane, odnosno kontrolu, brine se država a pitanje kvaliteta je kompleksnije i trebalo bi ga, u načelu, definisati u dijalogu između između proizvođača, potrošača - uz podršku države i stručnih, odnosno naučnih institucija iz oblasti hrane, smatra dr Nastasijević, jer je tu upleteno i pitanje ukusa, navika, platežne moći i generalno životnog standarda.

"Kvalitetniji proizvod znači i da ga pojedemo količinski manje, ali i da ga platimo znatno više. Potrošač mora da zna da je hrana koja se legalno nalazi u rafovima supermarketa bezbedna, i da proizvođač mora da na deklaraciji zaista navede sve ono što je u proizvodu, a šta će potrošač da kupi trebalo bi da bude njegova sopstvena odluka", kaže ovaj stručnjak, koji tvrdi da je kvalitet mesnih prerađevina u Srbiji isti ili bolji nego, recimo, u nekim zemljama severne Evrope, jer mi smo tehnološke postupke u proizvodnji kobasica i salama svojevremeno učili od majstora - Austrijanaca, Nemaca, Mađara, Čeha, Italijana.

Najveći srpski proizvođači u mesnoj industriji posluju i proizvode u skladu sa standardima kvaliteta i bezbednosti hrane poštujući važeću zakonsku regulativu. Neki od njih u proizvodnji koriste i najsavremeniju tehnologiju kada je u pitanju MSM, poput čuvene nemačke "bader" tehnologije.

Ova tehnologija jedinstvena je po tome što omogućava da se meso i masnoće slabim pritiskom kroz sitne otvore odvoje od žilica i hrskavica. Na taj način dobijaju se kvalitetne sirovine koje se dalje koriste u proizvodnji mesnih prerađevina. Sirovine dobijene po "bader" tehnologiji imaju široku primenu u zemljama Evropske unije, a u Srbiji IM Neoplanta je jedna od kompanija koja koristi ove sirovine za proizvodnju svojih Pipi viršli i kobasica.

Povezano

Sve vesti