MONDO/Agencije

"Privredni rast od 7%? Malo preterano za Srbiju"

Trend privrednog rasta u Srbiji je tri odsto a prognoza Svetska banka da bi mogao iznositi sedam odsto je lepa ali nerealno, kažu u Fiskalnom savetu, savetodavnom telu Vlade.

4
A- A A+
fabrika, pogon, proizvodnja, mašina, komandna tabla, taster Foto: Mondo/ Stefan Stojanović

"Mislim da se Svetska banka zatrčala s prognozom da bi rast mogao iznositi sedam odsto", kaže predsednik Fiskalnog saveta, prof. Pavle Petrović.

Potencijalni privredni rast u Srbiji je pet odsto, i sve preko toga je previsoka stopa za Srbiju, rekao je Petrović na predstavljanju istraživanja Nemačko-srpske privredne komore o poslovanju u Srbiji, gde je spomenuta "prognoza" Sveske banke da bi Srbija mogal da ima "kineski" rast od sedam odsto godišnje.

Problem Srbije su, prema njegovim rečima, nedovoljne javne investicije koje iznose 18 odsto, a zemlje centrale i istočne Evrope u proseku imaju 22 odsto.

Svetska banka: Nedovoljan privredni rast Srbije

Istakao je da su osnovni preduslovi za privredni rast pravna sigurnost, odnosno institucije, obrazovanje, stopa investicija i tehnološki progres.

"Privredni ambijent se u Srbiji nije promenio od 2008. godine, političari rade ono što odmah daje vidljive rezultate, zato što izgradnja institucija traje godinama, ali daje značajne rezultate i kada bi Srbija dostigla nivo bugarskih i rumunskih to bi povećalo privredni rast za 0,5 odsto", rekao je Petrović.

Prema njegovim rečima u Srbiji se odlaže i reforma poreske uprave kao i platni razredi za ddržavne službe koji bi omogućili da se stručnjaci nagrade.

Ne dolaze svi zbog malih plata

Direktr AHK Srbija Martin Knap je, odgovarajući na pitanje da li nemačke kompanije dolaze u Srbiju da iskoriste jeftinu radnu snagu, rekao da su "nekim preduzećima važni troškovi rada, ali da je sve više firmi sa visokom tehnologijom, što znači da Srbija može da pridobije i takve investitore".

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodrag Savić, rekao je da problem Srbije što nema strategiju razvoja i da dobar privredni ambijent sam po sebi ne može obezbediti privredni rast.

Srbija se, kako je rekao, mora okrenuti konceptu reindustrijalizacije, a to zahteva znanje i analizu domaćih potencijala i svetske tražnje.

"Oni koji su na vlasti traže brza rešenja da dovedu investitora u nerazvijeno područje i zaposle 1.000 radnika, ali to nije dovoljnio, već nam treba viši kvalitet privrednog rasta i investicije u infrastrukturu", rekao je Savić.

Rekao je da treba pitati radnike pod kojim uslovima rade u stranim kompanijama, a predstavnici komore su kazali da njihova istraživanja pokazuju da su oni zadovoljni nemačkim poslodavcima i da su im najpoželjniji.

NEMCIMA DOBRO KAD ZA NJIH RADE SRBI

A anketa kaže da su se nemački investitori koji posluju u Srbiji, njih 88 odsto, izjasnili da bi ponovo došli da svoj bizni otvore rade.

U istraživanju o poslovnom okruženju i investicionom potencijalu u Srbiji, 57 odsto anketiranih privrednika ocenilo da je ekonomsko stanje u Srbiji zadovoljavajuće, dok 51 odsto da planira povećanje broja radnika, izjavio je danas predsednik Nemačko-srpske privredne komore (AHK Srbija), Ronald Zeliger.

On je na konferenciji za novinare rekao da nemački menadžeri smatraju da je ekonomsko stanje u Srbiji zadovoljavajuće u pogledu obrazovanja i spremnosti radne snage za posao, a zamerke se odnose na nedovoljnu borbu protiv korupcije, pravnu sigurnost, nedovoljnu transparentnost tendera, poresku upravu i poreski sistem i javnu upravu", rekao je Zeliger.

On je istakao da su "nemačke kompanije navikle na funkcionalnu administraciju, što nije slučaj u Srbiji".

"I digitalizacija je u zastoju, svake godine, kada obnavljam radnu dozvolu neophodna mi je gomila papira", rekao je Zeliger i ocenio da je najgore što privrednicima može da se desi pravna nesigurnost.

Ambasador Nemačke u Beogradu Tomas Šib rekao je da se "broj zapolenih u nemačkim kompanijama za godinu dana povećao sa 48.000 na 60.000, što je veliki napredak".

Povezano

Sve vesti