Fonet

Gde je najbolja, a gde najlošija voda u Srbiji

Autor:

U većem delu Srbije voda iz česme je dobra za piće, zato što je sa "zdravstvenog aspekta tretirana i pročišćena sasvim zadovoljavajuće", izjavio je FoNetu hidrogeolog dr Miomir Komatina.

Gde je najbolja, a gde najlošija voda u Srbiji Foto: Mondo/ Stefan Stojanović

On je poručio da ne bi trebalo menjati Pravilnik o higijenskoj ispravnosti pijaće vode, iako je strožiji u odnosu na evropske standarde.

Kaže da je flaširana voda, pre svega, korisna za određene zdravstvene probleme i istakao da je najbolje kombinovati je sa vodom iz česme.

Komatina je, za serijal Bez rukavica, objasnio da najbolji kvalitet imaju vode kasta i pleistocenskih šljunkova, kojima pripadaju i neogeni baseni, ali je njihov kapacitet u Srbiji ograničen.

Iako su aluvioni Morave, Drine i Save ranije sužili za veći deo vodosnabdevanja, Komatina je ukazao da su zagađenja zemljišta, đubriva i nitrati, "obogatili" i rečnu i podzemne vode, što je dovelo do uništenja pojedinih izvorišta.

Centralni deo Vojvodine i severni i srednji Banat imaju najlošiji kvalitet pijaće vode, rekao je Komatina, jer sadrže znatno povećane vrednosti štetnih materija, kao što su arsen, nitrit, amonijak i gvožđe.

S druge strane, on je predočio da na jugu Srbije nije problem u kvalitetu, nego u količinama vode.

U kojim državama (ne) smete da pijete vodu sa česme


Kako je napomenuo, na tom području se, radi povećanja kapaciteta vode, koriste površinske akumulacije koje u poslednje vreme pokazuju manjkavosti, kao što su alge, bakterije i teški metali.

U svetu vlada mišljenje da su za vodosnabdevanje najbolje podzemne vode, dok bi površinske trebalo izbegavati, rekao je Komatina.

On smatra da je najbolji kvalitet vode u istočnoj i zapadnoj Srbiji, jer su bogate prirodnim izvorima kalcijuma i magnezijuma, a sadrže malo natrijuma.

Takođe, dobar kvalitet vode je i u priobaljima Save, Drine i Dunava, jer su to vode iz šljunka, koje su samopročišćene i samim tim kvalitetnije od voda filtriranih u fabrikama.

On je podsetio da je Beograd, postrojenjem u Makišu, baziranom na šljunku, bio na putu da postane jedno od najboljih modernih izvorišta u Evropi.

Zbog slabljenja kapaciteta i nedostatka vode, postrojenja Makiš 1 i Makiš 2, međutim, sada koriste 50 odsto rečne vode, ukazao je Komatina.

On naglašava da u Srbiji ne bi trebalo menjati Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće, jer je dobar.

Pravilnik bi, kako je istakao, trebalo zadržati, mada se i dalje borimo sa problemima vremenskog tretiranja vode, dotrajalim cevovodima i ljudskim faktorom, koji sve više zagađuje vodu.

Iako u odnosu na evropske standarde, Srbija ima strožije kriterijume dozvoljenih vrednosti štetnih materija, Komatina ne vidi razlog zašto bi menjali nešto što je dobro, ako to ne utiče na pregovore o ulasku u Evropsku uniju.

Tagovi:

Povezano

Sve vesti