mondo.rs,Tanjug

Digital Day u Beogradu - kako verovati medijima?

Autor:

Koliko i kako verovati medijima, sadržaju i brendu glavne su teme najvažnije regionalne digatla konferencije "Digital Day 2019" koja je danas počela u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu. Ana Brnabić o digitalizaciji.

0
A- A A+

U organizaciji Interactive Advertising Bureau Serbia (IAB), udruženja koje se bavi pružanjem aktivne podrške rastu i razvoju tržišta digitalnog i interaktivnog marketinga u Srbiji, u Beograd su stigli medijski, marketinški profesionalci u oblasti digitalnih komunikacija i oglašavanja.

U punoj sali JDP-a dvodnevna konferencija Digital Day je započela obraćanjem predsednika upravnog odbora IAB Serbia Igora Žeželja.

"Neupitno je da nam poverenja sve više nedostaje, a treba da postavimo pitanje šta svako od nas može da uradi da ga vrati... Naši trendovi sve više podsećaju na svetske, a u svetu su ulaganja u digitalno oglašavanje negde na 50 odsto", rekao je Žeželj.

U Srbiji je u 2018. godini na digitalni marketing potrošeno 36,8 miliona evra, što je 22 odsto novca uloženog u oglašavanje uopšte, rečeno je na otvaranju Digital Day 2019. u Beogradu. 

"Ključne stvari za digitalno tržište su interdisciplinarnost, kreativa, tehnologija, produkcija, strategija, a mi u svemu tome trebamo jedni drugima i treba da guramo jedni druge. Jako nam je važno što je IAB postao mesto na kojem smo se svi okupili, mesto na kom razgovaramo, razmenjujemo mišljenja, razvijamo jedni druge, a i edukujemo o digitali i digitalnom svetu. Razvijamo svoj ekosistem i rastemo, a kroz razmenu, iako smo različiti, polako stvaramo sistem, bez obzira na različite i prepletene interese, i polako dolazimo do formule kako da ‘dižemo’ tržište”, rekao je Žeželj.

Rade Tričković, direktor u agenciji "Httpool", predstavio je podatke o onlajn oglašavanju u Srbiji koji pokazuju da je njegov obim 36,8 miliona evra za proteklih 12 meseci.

"Internet oglašavanje u Srbiji obuhvata 20 odsto tržišta. Display, paid search i classified and directories su dominantni segmenti na našem tržištu. Prvo pitanje koje uvek dobijamo jeste kako stoji lokal displej i prvi put je tu zabeležen pad i ovaj trend je produžen u 2019. Ali, ovo je prva godina da je poseta na mobajlu veća od posete na desktopu, iako mobajl ima probleme koje mora da reši, poput inercije", rekao je Tričković.

Anita Lacmanović iz SAP napomenula je da je Digital Day 2019 najvažnija konferencija te vrste u regionu.

"Jako je važno da profesionalci osveste koji su trendovi u digitalizaciji danas i u koje projekte treba ulagati u tom tehnološkom procesu", rekla je Lacmanović.

Danijel Knap, Chief Economist IAB Europe, ocenio je da kriza masovnih medija i povećanje broja korisnika mobile medija vode u dramatične promene.

"Ekonomija raste brže nego oglašavanje, prvi put u istoriji. Marketing nije samo oglašavanje, već i prisutnost, kao što je isporuka robe na kućnu adresu. Dolazi vreme kada će vrednost podataka premašiti vrednost ulaganja u oglašavanje u medijima, ali se postavlja pitanje kako će biti moguće precizno vrednovati ili naplatiti to ulaganje", rekao je Knap.

"Promene su ogromne - Amazon neverovatno raste, kupovinom medija, i već uzima deo kolača Google-u u smislu pretrage. Uz to, zakonski regulatori sve žešće istražuju advertajzing i tržište reklamiranja, a akcenat se sa prava na podatke pomera na prava na zaključke izvedene na osnovu tih podataka", dodao je Knap.

Podsetio je na izreku: "Nas je strah je da su kompjuteri veoma pametni i da će preuzeti svet, a stvar je u tome da su oni gluplji nego što mislimo i da su ga možda već preuzeli".

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić govorila je o digitalizaciji, za koju je rekla da je postala svakodnevna tema u Srbiji, što ranije nije bio slučaj i istakla da "građani imaju sve više poverenja u njene prednosti".

"Zahvaljujući tome smo počeli da trčimo u korak s razvijenijim i mnogo naprednijim zemljama sveta", rekla je ona.

Ona je navela da je pre dve godine u svom ekspozeu navela da su dva glavna prioriteta za vladu digitalizacija i obrazovanje, i istakla da je danas Srbija mnogo drugačija država i da se o tome znatno više govori.

Govoreći o tome kako digitalizacija menja društvo i državu, ona je rekla da je današnje vreme jako interesantno i da je sadašnja generacija privilegovana da živi u vreme nove industrijske revolucije.

"Ona će promeniti svet na isti način kao što su ga prethodne menjale, samo što će ona najbrže do sada promeniti svet", rekla je Ana Brnabić.

Zemlje koje nisu pobedile u 3. industrijskoj revoluciji sada imaju šansu da to isprave u vreme nove, 4. industrijske revolucije, istakla je predsednica Vlade Srbije.

"Živimo u vreme kad nam je pružena nova šansa da promenimo privredu, ekonomiju i postanemo jedni od pobednika vremena. Srbija ima potencijal i znanje i treba još da utegnemo pravni okvir i mislim da ćemo moći da trčimo trku sa najnaprednijim zemljama sveta", rekla je premijerka.

Ona je navela da je imajući u vidu temu današnje konferencije rekla da je poverenje najteže uspostaviti u vreme kada su promene najveće.

"Mislim da je nepoverenje građana bilo ogromno pre dve godine u vezi s tim šta znači digitalizacija. Ako trčite u korak s vremenom i idete u susret promenama, imaćete više sanše da završite ono sto ste hteli ranije. Poverenje se uspostavlja korak po korak", rekla je Ana Brnabić.

Dodala je da je poverenje danas u to mnogo veće i da građani sada više znaju o tome šta znači digitalizacija, odnosno e-uprava.

Ona je rekla da su građanima danas na raspolaganju brojni servisi koji u velikoj meri olakšavaju završavanje različitih obaveza i poslova poput prijave deteta odmah po rođenju još u porodilištu, dobijanja recepata za lekove, prijave dece u vrtiće i mnogi drugi.

Upitana o problemu lažnih vesti (fake news), ona je rekla da je to ogroman problem s kojim se suočava ceo svet.

"Niko do sada nije našao adekvatan odgovor na lažne vesti, koje prave atmosferu u kojoj je izuzetno tesko raditi, posebno ako vodite vladu i sprovodite važne reforme", navela je premijerka.

Dodala je da se mnogo vremena gubi na odgovaranje na lažne vesti.

"Mi pokušavamo da odgovaramo i dosta vremena nam ide na to", rekla je Brnabićeva i dodala da nastoji da bude što više aktivna i na društvenim mrežama i tako građanima daje informacije i komunicira sa njima.

Ona je kao primer takvih vesti navela informaciju koja se svojevremeno pojavila da je Google stavio Srbiju na crnu listu zemalja, ističući da su morali da kontaktiraju kompaniju kako bi utvrdili o čemu se radi, potom da Vlada Srbije prosledi saopštenje da to nije tačno, na šta je kaže, potrošen ceo radni dan.

Profesor dramaturgije Biljana Srbljanović rekla je da su lažne vesti postale fenomen koji odlučuje o izborima u nekim zemljama.

"Gubitnici hladnog rata su shvatili da postoji druga vrsta borbe, tiha, manjeg intenziteta, borba plasiranjem sadržaja. Kod nas nikada nisu utvrđena pravila na društvenim merama, a poverenje u SAD i svetu nosi čovek. Čovek, autor, svojim imenom i prezimenom stoji iza toga što emituje, a kod nas je situacija takva da su nam komentatori anonimni", rekla je ona.

O sadržaju...

"Za sadržaje kod nas je bitno da imaju titlove, da budu besplatni i da budu otvoreni za sve, mi smo tako navikli. Podkastovi ovde imaju zastupljenost od 1,7 odsto jer na podkastovima imamo sadržaje koji su ozbiljniji, traže vreme i motivaciju i zainteresovanost jer nisu ‘tra-la-la’. S druge strane, imate pojavu da kod mene na fakultetu imate predmet na kom studenti uče kako da pišu scenarija za video igre", rekla je Biljana Srbljanović.

Povezano

Sve vesti