Predstavnici Misije MMF-a završili su zvaničnu posetu Srbiji.
Ocenili su da je privredni rast Srbije snažan, da javni dug pada, inflacija je niska i stabilna i mnoge ključne reforme su sprovedene.
Makroekonomska situacija je i dalje stabilna, i zabeleženo je ubrzanje privrednog rasta u 2018. na 4,3 procenta, što je najviša stopa u poslednjih deset godina, navode u zaključcima o završenim konsultacijama sa predstavnicima Srbije po clanu IV za 2019. godinu i drugoj reviziji Instrumenta za koordinaciju politike (PCI).
Predstavnici Misije MMF navode na kraju posete Srbiju, koju su započeli 10. maja,da raspoloživi fiskalni prostor treba da se iskoristi za kapitalnu potrošnju, uz primenu rigoroznih postupaka selekcije i ocene kako bi se maksimalno podržao stabilan rast.
Očekuje se da će snažan rast zarada podržati potrošnju, ali bi domaća tražnja mogla da bude niža ukoliko se ne realizuju očekivane investicije.
Puna implementacija reforme sistema zarada i ponovno uvođenje indeksacije penzija mogu takođe biti važni instrumenti koji će podržati fiskalnu disciplinu, dodaje se u saopštenju.
Mere poreske politike za jačanje konkurencije, ubrzanje rasta i povećanje zaposlenosti treba da budu usmerene ka smanjenju poreskog opterećenja rada, posebno kada se radi o niskim zaradama.
Unapređenje upravljanja i efikasnosti u državnim preduzećima može uticati na ubrzanje privrednog rasta, ostvaren je dobar napredak u rešavanju pitanja nekih strateških preduzeća i ukupan sektor državnih preduzeća je sada profitabilan, ali još toga može da se uradi, poručuje Misija MMF-a.
Na kratak rok, vlasti Srbije treba da objave kompletan spisak državnih preduzeća, usvoje vlasničku politiku, imenuju trajno profesionalno rukovodstvo i unaprede kapacitete za analizu fiskalnih rizika koji proističu iz državnih preduzeća.
U cilju podrške rasta u srednjoročnom periodu neophodno je, kako navode, stvaranje radne snage koja može u potpunosti učestvovati u modernoj ekonomiji, unapređenje poslovnog okruženja i jačanje korporativnog upravljanja u državnim i javnim preduzećima.
"Vodili smo konstruktivne razgovore u okviru konsultacija po članu IV za 2019. godinu i postigli sporazum na nivou tima o politikama koje su potrebne da bi se završila druga revizija instrumenta PCI", napominje Misija MMF.
Realizacija programa je, dodaje, i dalje generalno u skladu sa dogovorom i svi kvantitativni ciljevi za kraj marta 2019. su ispunjeni. Sporazum treba da odobre rukovodstvo i Izvršni odbor MMF-a.
Razmatranje na Izvršnom odboru je okvirno zakazano za sredinu jula.
VEĆINA CILJEVA OSTVARENA; PAD NEZAPOSLENOSTI
Većina reformskih ciljeva je realizovana, mada u nekim slučajevima uz kašnjenje.
MMF smatra da će održavanje uravnotežene kombinacije politika biti od presudne važnosti za održivu ekspanziju.
Naglašava se da se fiskalna disciplina održava, da budžet opšteg nivoa države beleži suficit već dve godine uzastopce, a javni dug je opao za oko 15 procenata BDP-a od početka 2017. godine.
U isto vreme, nezaposlenost je nastavila da opada, a zaposlenost beleži kontinuirani rast, sa manjim udelom rada na crno.
Inflacija se zadržala na niskom nivou i finansijski sektor je stabilan, sa udelom problematičnih kredita u ukupnim kreditima banaka od 5,5 procenata na kraju marta 2019. godine, što predstavlja najniži nivo od 2008. godine.
Kratkoročna perspektiva je, smatra MMF, i dalje pozitivna, a projekcije rasta u 2019. iznose 3,5 procenata, uz očekivano ubrzanje rasta tokom druge polovine godine zbog snažnih stranih direktnih investicija, daljih javnih investicija i očekivanog oporavka u zemljama trgovinskim partnerima.
Mali: Neće biti povećanja cene struje, MMF ne traži
Inflacija će se, prognozira MMF, kretati u okviru donje polovine ciljanog koridora, dok se očekuje umereno povećanje udela deficita bilansa tekućih transakcija u BDP-u, koji će i dalje biti potpuno pokriven stranim direktnim investicijama.
Nedavna relaksacija fiskalne politike, sa ciljanim deficitom od oko pola procenta BDP-a u 2019. i tokom srednjoročnog perioda, i dalje predstavlja primereno rešenje, navodi MMF.
Time se, dodaje, stvara određeni fiskalni prostor koji bi trebalo da bude rezervisan za kapitalne investicije, uz dalje smanjenje javnog duga.
Nedavna povećanja investicione potrošnje su dobrodošla, ocenjuje MMF i dodaje da javne investicije treba da budu bazirane na postupcima rigorozne selekcije i ocene kako bi se obezbedilo da maksimalno podstiču potencijalni rast.
U isto vreme, tekuća potrošnja treba da ostane pod kontrolom.
Relaksirani stav monetarne politike Narodne banke Srbije je ispravan, smatra MMF i navodi da bi u uslovima čvrste makroekonomske stabilnosti, u srednjoročnom periodu postepeni prelazak na veću fleksibilnost deviznog kursa, uz očuvanje finansijske stabilnosti, mogao da podrži dalji razvoj deviznog tržišta i unapredi dinarizaciju.
Fond upozorava da su prisutni određeni negativni rizici po kratkoročnu prognozu rasta, te da je usporavanje ekonomske aktivnosti u evrozoni, počev od druge polovine 2018., posebno u najvažnijim trgovinskim partnerima Srbije, već uticalo na ekonomsku aktivnost u zemlji i moglo bi da nastavi da utiče na nju zbog odloženih efekata.
Stvaranje mogućnosti za kvalifikovanu radnu snagu u Srbiji biće neophodno da bi se obuzdao "odliv mozgova", mišljenja je MMF.
Dodaje da će mogućnosti da se kroz edukaciju i obuku studenti i radnici pripreme za modernu ekonomiju, kao i propisi koji izlaze u susret potrebama privrede, biti od presudne važnosti.
Unapređenje klime za privatne investicije boljim pružanjem javnih usluga i smanjenje sive ekonomije treba da ostanu prioriteti vlade, a aktivnosti države na smanjenju svog učešća mogu da pomognu da se unapredi konkurencija i, u tom kontekstu, rešenost vlasti da privatizuju Komercijalnu banku je dobrodošla, navodi se u zaključcima.
