Saša Ilić je završio sjajnu igračku karijeru, a da li će ostati u fudbalu i svom Partizanu još nije poznato. Jasno je da on bez fudbala ne može, a u intervjuu "Sportskom žurnalu" kaže da se ponaša kao da ima dve nedelje slobodno.

"Nema penzije! Trudiću se da pronađem sebe. Ne mogu da zamislim dan bez fudbala, biće nešto usko vezano za njega", kaže Ilić, koji je pre nekoliko dana stavio tačku na igračku karijeru i to na najlepši mogući način koji je mogao da zamisli - osvajanjem trofeja u Kupu Srbije protiv Crvene zvezde na njenom stadionu.

Sada kada je zvanično "penzioner", odlučio je da nešto kaže i na temu vođenja Partizana. I ističe da mu se mnoge stvari ne dopadaju.

"Nije ovo Partizan kakvog želim. Bar u ovom trenutku. Svako od nas očekuje i nada se da će da bude bolji", kaže on u intervjuu "Sportskom žurnalu".

Pa, šta se to njemu ne dopada?

"Mnogo toga zavisi od rukovodeće strukture. Kad sam počinjao vladao je triling: Bjeković-Zečević-Ćurković. Bio sam klinac i ne toliko na njih upućen, skoro pa nedodirljivi. Po povratku iz inostranstva, Dragan Đurić, po rezultatima jedan je od najuspešnijih, međutim, pravio je greške. Baš kao i ova uprava! Ukoliko želimo stabilan klub, igrački i finansijski, mora da postoji plan. Ne samo da se čeka prelazni rok i ako imamo sreće, uđemo, eventualno, u neko evropsko takmičenje. Takva logika nije isplativa. Partizan može i mora mnogo bolje nego ove sezone", kaže neobično otvoren Saša Ilić.

Da li to znači da bi voleo da se uključi u rad uprave, da i on bude "u odelu" i plasira svoje ideje? Bilo je priče da će biti na mestu sportskog direktora, ali se on i sadašnja uprava nisu našli na istim "talasnim dužinama". To i potvrđuje.

"Imam ambiciju. Sad, kako, kad, na koji način... Najlakše je kad si igrač, ako imaš dan - Bog si. U rukovodstvu mora da postoji grupa ljudi sa kapacitetom da dobro funkcioniše i nosi odgovornost. Zbog čega im se nadavno nisam pridružio, postao sportski direktor? Jednostavno, ne slažem se sa nekim idejama, u ovom trenutku ne bih bio u mogućnosti nešto da promenim. Zato, kad jednom dođem, planiram i da ostanem. Ne volim da rizikujem, plan i vizija donose rezultat. Naravno, potrebno je i vreme", kaže on.

Evo zašto je Saša Ilić rekao "NE" upravi Partizana

On je za privatizaciju klubova, samim tim i Partizana, sa idejom ideju da se čelne strukture organizuju po biznis modelu u kojem bi na vrhu bio čovek sposoban da obezbedi finansije i uživa ugled, a da se o struci brinu sportisti.

"Bio sam protiv svake uprave. Uvek! Ljudi to znaju. Smatram da je to dobro. Znaš kad si dobar sa upravom? Kad sve funkcioniše kako valja. E, tome bi trebalo da težimo. Inače, kao kapiten sam štitio prava igrača. Nekad je bilo malo više dobro, nekad malo manje, ponekad loše. Stalno pričam fudbalerima: zadržište zajedništvo u svlačionici".

Tokom dva mandata na Topčiderskom brdu Saša Ilić je promenio čak 18 trenera. Od toga četvoricu  za prvih devet godina (Tumbaković, Ješić, Mateus i Vermezović), a za isti period po povratku iz inostranstva čak - 14!

"Partizan je počeo da troši asove koji su mu mnogo dali. E, to me ubija! Dižem dva prsta da trener ostane godinama. Mora da se pravi strategija, plan, da verujemo nekom. Smeta mi što je kod nas sve trenutno. Na primer, Milošević, takođe, početnik sad je posle osvojenog kupa, ekstra. Mirković - nije. E, nije tako! Šta bismo pričali za Savu ako se nešto, ne daj Bože, za dva meseca dogodi? Stoga, ne čudi što su mnogi rekli: 'More, marš, više nikad u Humsku!'. Al’ kad ih pitaš gde im je bilo najlepše, nemaju dilemu - u Partizanu. Mnogo ga, bre, volimo".

Saša Ilić, kao neko ko je odrastao u Partizanu, i u njemu se "penzionisao", veruje u koncept - oslonosi se na sopstvene snage. A ima za to i "jak" adut.

"Prilikom oba ulaska u Ligu šampiona gro kadra činili su igrači ponikli u 'Zemunelu'. Čak i da nemaju ekstra kvalitet, ljubavlju i energijom biće bar deset odsto bolji od drugih. Strance? Samo kvalitetne, ne zanimaju me 'kombinacije'".

Veoma mu smeta, muči ga još jedna stvar - odnos prema starijim asovima.

"Ljudi su sa pravom razočarani, jednom tome mora da se stane na put. Suština je okupiti legende, nepojmljivo je da da stadionu nisu Varga, Klinčarski, da propusnice za ložu ne dobiju Hasanagić, Vukotić... Uz dužno poštovanje, za takve legende mora da ima mesta u bilo kom obliku".

MONDO INTERVJU: SAŠA ILIĆ