mondo.rs

Ko nam leči dušu: "Lajf kouč" ili vračara, isto vam je

Autor:

Lajf koučevi u najvećem broju slučajeva nemaju predstavu o psihologiji. Drugim rečima, otišli kod vračare ili kod "lajf kouča", isto vam se hvata.

Ko nam leči dušu: "Lajf kouč" ili vračara, isto vam je Foto: Guliver/Getty images, KatarzynaBialasiewicz

U Srbiji postoji nekoliko stotina "lajf koučeva", odnosno trenera ličnih veština, koji papreno naplaćuju svoje "stručne" usluge, iako mnogi od njih ne poseduju nikakvo znanje o psihologiji.

Mada se za lajf koučeve često kaže da su obučeni za psihoterapiju isto onoliko koliko je za upotrebu leka edukovana osoba koja pročita uputsvo koje se nalazi u kutiji medikamenta, zahvaljujući rupama u zakonu, mnogi nadripsiholozi bave se mentalnim zdravljem nacije i to po paprenim cenama, piše "Politika".

Oni se u javnosti najčešće reklamiraju pod egzotičnim imenima koja u sebi sadrže prefiks "psiho", iako im njihovo bazično obrazovanje ne omogućava da se bave savetovanjem ljudi.

Zbog toga se Društvo psihologa Srbije duže od jedne decenije bori da se Zakon o uslovima za obavljanje psihološke delatnosti inovira i uskladi sa ostalim strukovnim zakonima u Evropi. Novim zakonom o psihološkoj delatnosti, između ostalog, predviđeno je i osnivanje komore psihologa koja bi u ime države regulisala profesionalnu delatnost psihologa i izdavala licence za rad, umesto pet ministarstava koja svojim pravilnicima i podzakonskim aktima trenutno definišu njihovu delatnost. Na taj način, obezbedio bi se nadzor nad radom psihologa, a klijenti zaštitili od samozvanih iscelitelja duše.

"Zakon je napisan i usvojen od strane Izvršnog odbora Društva psihologa Srbije i uskoro će biti predat Vladi Srbije ili nekom od ministarstava", najavio je dr Ivan Jerković, predsednik Društva psihologa Srbije, na proteklom 67. kongresu psihologa Srbije, koji je održan na Zlatiboru.

U razgovoru za "Politiku", dr Jerković ističe da psiholozi istovremeno moraju da se bore za status struke i protiv samozvanih trenera životnih veština, koji nemaju nikakvo obrazovanje ni znanje o ljudskoj duši. Prema podacima Društva psihologa Srbije, u našoj zemlji ima oko 4.000 psihologa, od kojih polovina radi u struci, a psihološka delatnost uređena je zakonom iz 1996. godine, sa dopunama iz 2005.

"Najveći broj psihologa zaposlen je u prosveti, a najveći pad beleži se u zdravstvenom sektoru. Novim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti psiholozima je učinjena 'medveđa usluga' i ukinut pripravnički staž, što znači da stručno usavršavanje nije obaveza. Međutim, to znači i da psiholozi ne mogu da budu ni na jednom rukovodećem položaju u zdravstvu, jer nemaju položen državni ispit. S druge strane, veliki broj ljudi se u javnosti lažno predstavljaju kao psiholozi, a problem nastaje kada ove osobe daju uputstva i savete za život u nekim osetljivim i turbulentnim životnim situacijama kao što su razvod braka, davanje otkaza ili rešavanje porodičnih problema", naglašava Ivan Jerković.

Iako je Hrvatska jedina zemlja u regionu koja je uspela da donese Zakon o psihološkoj delatnosti i osnuje strukovnu komoru psihologa koja izdaje licence za rad, predsednik Hrvatskog psihološkog društva Josp Lopižić ističe da, uprkos dobrim zakonima, ima mnogo "diletanata koji blamiraju profesiju".

"Nedavno je Ministarstvo zdravlja Hrvatske podnelo krivičnu prijavu protiv motivacione govornice A. B, zbog nadrilekarstva. Takvih ima poput pečuraka posle kiše. Nije problem u tome što ljudi odlaze kod gatara, već u tome što se gatare predstavljaju kao psiholozi. Ljude treba edukovati da se ne ide kod lajf kouča kad postoji obiljan životni problem", kaže Lopižić.

Iako se diploma psihologa može dobiti na šest fakulteta u Hrvatskoj, licencu za rad izdaje samo Komora psihologa i ona se obnavlja na svakih šest godina.

Predsednik Društva psihologa Slovenije Marko Vrtovec ističe da ni Slovenija nije donela zakon o psihološkoj delatnosti, niti je uspela da osnuje psihološku komoru. Jednstavno ne postoji politička volja da se taj zakon donese, rezignirano kaže Vrotovec.

Gotovo je identična situacija i u Republici Srpskoj, gde se, prema rečima predsednice Društva psihologa Dijane Đurić, psiholozi već 16 godina bore da donesu zakon o psihološkoj delatnosti.

Situacija ništa bolja nije ni u Crnoj Gori: "I mi se trudimo da usvojimo zakon o psihološkoj delatnosti i da se izborimo za status struke. U klasifikaciji profesija nismo prepoznati kao psiholozi, već kao savetnici. Ministarstvo obrazovanja proglasilo se službeno nenadležnim za nas, a Ministarstvo zdravlja nas tretira kao saradnike lekara. Društvo psihologa Crne Gore ima status nevladine organizacije", zaključuje Radiša Šćekić, predsednik Društva psihologa Crne Gore.

Na 67. kongresu psihologa Srbije potpisan je memorandum o saradnji koji predstavlja uvod u zajedničke aktivnosti i organizovanje stručnih skupova regionalnog karaktera.

Povezano

Sve vesti