Zagađenje životne sredine, koje pogađa baš sve građane Srbije, nije prioritet ni društva ni države. Na zaštiti se premalo radi a građani se još manje žale, a nije da nemaju našta.
Poštovanje prava građana na zdravu životnu sredinu, kao i zaštita i unapređenje prava u toj oblasti i dalje nije na zadovoljavajućem stepenu i ne tretira se kao jedan od primarnih problema u našem društvu, izjavio je danas zaštitnik građana Zoran Pašalić.
Veoma je zabrinjavajuće da se građani ni ne žale na ugrovažanje zdravog života a ombudsman Pašalić kaže da su prošle godine iz te oblasti primljene svega 34 pritužbe.
UN: Na Balkanu najveće zagađenje u Evropi!
A nije da nemaju našta da se žale jer samom, na primer, kvalitet vazduha je ozbiljno
narušen i danas predstavlja prvorazredno pitanje u zaštiti životne sredine, kaže ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.
Povodom Svetskog dana zaštite životne sredine Pašalić je istakao da zdrava životna sredina predstavlja osnov za razvoj kvalitetnog života svih građana.
Pašalić je ukazao da se o problemima iz oblasti životne sredine u protekloj godini češće govorilo i otvorena su mnoga aktuelna pitanja, pre svega povodom zagađenja vazduha i izgradnje malih hidroelektrana u zaštićenim područjima, ali da se zaštitniku i dalje mali broj građana obraća iz te oblasti.
Zaštitnik građana, kako je naveo, u mnogim slučajevima pokreće postupak po sopstvenoj inicijativi, kao u slučaju građana koji žive u blizini rudarskih basena Bor i Kolubara, ili problema meštana smederevskih sela sa zagađenim vazduhom i prašinom koje već godinama udišu usled proizvodnje čelika u bivšoj Železari Smederevo, kao i u slučajevima nesanitarnih deponija na teritorijama lokalnih samouprava.
(Ne)Kvalitet vazduha kao ozbiljan problem potencirao je danas ministar zaštite životne sredine Goran Trivan na konferenciji "Životna sredina ka Evropi" - EnE19, koja je posvećena zagađenju vazduha povodom Svetskog dana zaštite životne sredine.
On je rekao da u aktivnostima na poboljšanju vazduha moramo delovati lokalno, a istovremeno razmišljati globalno, menjajući fokus delovanja ka glavnim faktorima koji neposredno utiču na zagađenje vazduha, kao što su termoenergetski kapaciteti koji se koriste za grejanje, individualna ložišta i saobraćaj.
Novi incident u Rakiti: Sekirom na radnika?! (VIDEO)
"Privreda je ključni faktor promena u društvu, i ako želimo da menjamo uslove u kojima živimo na bolje, moramo menjati tehnologije, i primenjivati one koje doprinose smanjenju zagađenja životne sredine", istakao je ministar.
U borbi za bolji kvalitet vazduha, akcije pošumljavanja su najbolji način za promene životne sredine na bolje, napomenuo je ministar.
Podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da je u svetu više od 90 odsto populacije izloženo zagađenom vazduhu, a svake godine od zagađenog vazduha pre vremena umre oko 7 miliona ljudi. Kvalitet vazduha je najveći ekološki rizik za zdravlje u Evropi, gde on prouzrokuje više od 1000 slučajeva prevremenih smrti dnevno, što je više od deset puta od broja stradalih u saobraćajnim nesrećama.
Užasne slike iz Novog Pazara: Đubreta "za izvoz" VIDEO
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije za 2016. godinu, broj prevremeno umrlih u Srbiji je 6.592.
