Tamara Sekulović

Osobe sa invaliditetom koje su menjale svet! FOTO,VIDEO

U sklopu projekta Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, razgovaralo se o svetski poznatoj umetnici i jednoj od najinspirativnijih ličnosti 20. veka - Fridi Kalo.

1
A- A A+

  Peta tribina projekta Muzeja savremene umetnosti u Beogradu pod nazivom "Osobe sa invaliditetom koje su menjale svet", bila je posvećena meksičkoj umetnici i ženi čiji se život prepričava i dan-danas - čuvenoj Fridi Kalo.

Frida Kalo (1907-1954), već je decenijama "svetska ikona" kao žena, kao slikarka, kao revolucionarka i nepokolebljiva ličnost koja je nesrećne stranice svog života uzidala u mit o sebi.

Frida je bila zdrava samo do svoje šeste godine, a posle saobraćajne nesreće kada se prevrnula trola u kojoj se vozila i  potom preživela brojne operacije, često je bila vezana za krevet.

Život joj je bio ispunjen obožavanjem muža-slikara Dijega Rivere i predavanjem sopstvenoj umetnosti u koju je ugradjivala maštanja, zanose, ali i noćne more i sva razočaranja.

"Postojale su dve velike nesreće u mom životu. Jedna je bila trola, a druga Dijego. Dijego je bio mnogo gori", rekla je Frida jednom prilikom misleći na sva neverstva i patnje koje joj je muž i ljubav njenog života priređivao. Jednom prilikom ga je čak zatekla u krevetu sa njenom rođenom sestrom Kristinom.

Kalo je, iako invalid, bila neumornog i nepokolebljivog duha, obuzeta revolucionarnim zanosom i privrženošću narodu. Drugovala je s najvećim ličnostima svog vremena, sa umetnicima i revolucionarima, medju kojima je bio i najslavniji prognanik Lav Trocki.

"Živela je u vremenu kada je bila i meksička revolucija, gde je uvek imala jedan vrlo snažan pristup socijalnim temama. Ona je bila dosta vojnički nastrojena komunističkoj partiji Meksika i istakla je mnogo indijasnke teme Meksika, odnosno, domorodačke. Pokazala je ponos i projektovala, to jest, predstavila svetu mnogo toga što je Meksiko. Tako da mogu da kažem, možda neki njen najveći značaj je to što je u velikom rasponu istakla meksičku kulturu u svetu", istakao je ambasador Meksika u Srbiji Marko Antonio Garsija Blanko za MONDO i dodao:

"Njene slike su razbijale tabue o ženskom telu i seksualnosti.Nije volela da se žali, naprotiv, uvek je imala šale i sarkastične komentare, volela je životu uprkos beskrajnim bolovima."

Na tribini u Muzeju, Katarina Orlandić, doktorand na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, predstavila je svima i svoju pozorišnu predstavu koju je režirala - "Ja sam ptica, ja sam sve", inspirisane životom Fride Kalo. Predstava se igra u Teatru VUK, a sledeća će biti 28. juna.

"Svoj rad sam bazirala na Fridinim slikama koje su bile inspirativne i autobiografske", rekla je Katarina, a potom prisutnima kroz prezentaciju objasnila neka od Fridinih dela koja su uticala na njenu predstavu - "Henri Ford bolnica", "Ranjeni jelen", "Ranjeni sto" i mnoge druge, kroz koje je umetnica objašnjavala svoj bol i život.

Izvor: MONDO/Tamara Sekulović

Glumica Dobrila Stojnić već 14 sezona igra lik Fride Kalo u predstavi o njenom životu u Madlenijanumu, ali kako kaže, već 20 godina živi sa ovom umetnicom.

"Od Fride sam mnogo naučila, a toliko dugo smo zajedno da polako i postajem ona. Sreća da igram i druge osobe, ali Frida je najdominantnija. Imam jednu njenu fotografiju u stanu s kojom često razgovaram", istakla je glumica, koju smo pitali šta bi radila sa svojom muzom da ima priliku da provede s njom jedan dan:

"Ja nju toliko poznajem da mislim da bismo verovatno uradile ono što je ona volela da radi, a to je neverovatna radost životu i neki bezobrazluk", rekla je Dobrila kroz smeh za MONDO.

Na tribini u Muzeju savremene umetnosti, prisutnima se obratio i Petar Milenković, evropski prvak u "power liftingu", koji je nakon jedne nesreće završio u invalidskim kolicima, što ga nije sprečilo da nastavi da radi ono u čemu je bio najbolji i pre toga.

frida kalo, muzej savremene umetnosti Foto: MONDO/Tamara Sekulović

"Time sam se bavio i pre udesa, a i tada sam bio nepobeđen. Kada već spominjemo Fridu Kalo, najviše što meni ostaje kao utisak je ustvari mentalna snaga koju je žena imala. Morate da razumete kada se čovek bori 24 sata sa bolovima, ne može baš bistro ni da razmišlja. Samo apsolutna kontrola uma, produhovljenost i osvešćenost, čine da li pored bolova može da ima i velila umetnička dela i ostavi trag, a ne da ode kao bilo koji drugi čovek", istakao je Milenković.

Prisutnima je predstavljeno i delo na kojem je Frida Kalo, a koje je naslikao Gruja Staničkov kom je u ranom detinjstvu postavljena dijagnoza pervazivni razvojni poremećaj sa elementima autizma. Gruja je ipak bio previše stidljiv da bi se obratio publici, ali je svoje delo poklonio ambasadoru Meksika.

Frida Kalo je umrla 13. jula 1954. godine, prema zvaničnim saopštenjima od plućne embolije, mada su ostale sumnje da je počinila samoubistvo. Odmah posle smrti, Kalo se "preselila" u legendu, najpre u rodnoj zemlji, ali ubrzo u celoj Americi i Evropi, pa i u nas, gde je postala simbol neumorne žene i slikarke.

frida kalo, muzej savremene umetnosti Foto: MONDO/Tamara Sekulović

Povezano

Sve vesti