Istoričar Predrag Marković smatra da se mnogi razmeću patriotizmom kada je reč o Kosovu i Metohiji, pogotovo oni koji se protive nalaženju kompromisnog rešenja za taj problem. "Da štedimo to malo krvi što nam je ostalo", kaže on.
"Oni koji državi Srbiji zameraju traženje kompromisnog rešenja za kosovsko pitanje neka ličnim primerom pokažu šta su spremni da učine za odbranu Kosova i Metohije", poručio je danas istoričar Predrag Marković i istovremeno ocenio da u "olakom razmetanju patriotizmom" i oštroj retorici da ne treba pristati ni na kakav kompromis sa Albancima "prednjače oni koji žive na Terazijama".
"Kažemo nećemo kao Jevreji, ali Jevreji prodaju svoju imovinu u Americi, pa idu da žive na zapadnu obalu. Kad bih video da neko kod nas slično uradi, verovao bih u tu oštru patriotsku retoriku 'ne damo' i 'izginućemo'...", rekao je Marković na tribini "20 godina od egzodusa Srba sa Kosova i Metohije".
Naveo je da ima situacija kada je "pogibija" časno rešenje, ali da je to poslednje i da treba probati sva druga rešenja.
"Toliko smo puta ginuli, mislim da treba da štedimo to malo života i krvi što je ostalo u Srbiji", rekao je Marković.
Naglasio je da danas nema srpskog groblja na Kosovu i Metohiji koje nije oskrnavljeno i da su Albanci u proteklih 20 godina "prognali" ne samo žive, već i mrtve Srbe iz južne pokrajine.
"Postoje dva velika jevrejska groblja u Beogradu koja Nemci nisu takli. Albanci su gori za srpske grobove nego što su Nemci bili za jevrejske. Pitao bih njihove zapadne sponzore zašto im smetaju mrtvi Srbi", rekao je Marković koji je naveo da se o našoj kletoj sudbini na Kosovu i Metohiji može razmišljati na tri nivoa - o onome što nas čudi, što nas brine i čemu možemo da se nadamo.
O odnosu zapadnih sila prema Srbiji i generalnom osećaju da su nas "izdale", iako je Srbija bila njihov najlojalniji saveznik, Marković ističe da su se Albanci kroz istoriju pokazali kao najgori saveznici, podsetivši da su u Drugom svetskom ratu bili jedina SS jedinica koja je bila rasformirana.
"Procentualno je više Albanaca sa Kosova i Metohije regrutovano u SS jedinice nego Nemaca, ali nisu bili zainteresovani za ratovanje već samo za pljačkanje, tako da su ih raspustili", naveo je Marković, koji je funkcioner Socijalističke partije Srbije.
Zapitao se kako zapad može, čak i pod izgovorom strateških interesa, da podržava takav narod i računa na bilo kakvu njegovu lojalnu saradnju.
Istoričar je ukazao da je bilo još trenutaka u istoriji kada je postajala pretnja da nestanu Srbi sa KiM i podsetio je da je oko 1900. godine manastir Dečani bio na ivici uništenja.
"Turski vojnici su ga tada jedva sačuvali od Šiptara, ali se 1912. godine ponovo čula srpska truba sa KiM. Ako iznutra budemo stabilna i snažna zemlja, ali i složni kao što smo bili 1912. godine, možemo da se nadamo da će se ponovo čuti srpska truba sa Kosova", rekao je Marković.
