Hjuman rajts voč te sukobe vidi kao, kako navodi, "koordinisanu i sistematsku kampanju za terorisanje, ubijanje i proterivanje etničkih Albanaca sa Kosova koje su organizovali najviši nivoi srpske i jugoslovenske vlade".

Ova američka NVO u svojoj analizi konstatuje da je ono što je počelo kao "sistematsko srpsko ugnjetavanje" dovelo do oružanih napada grupe etničkih Albanaca i žestokog odgovora vlade i 78 dana vazdušnih napada NATO alijanse.

U tekstu "Pravna praznina Kosova 20 godina posle" HRW piše da su civili platili visoku cenu, jer su se "srpske i jugoslovenske snage raširile po selima, palile kuće, ubijale ljude, silovale žene i devojke, a oko 850.000 kosovskih Albanaca je prisilno proterano".

HRW takođe navodi da su tadašnje vlasti "prebacile stotine tela u Srbiju bacajući ih u masovne grobnice".

Potresne priče proteranih Srba sa Kosova

"To nisu bili samo zločini počinjeni tokom sukoba", navodi HRW.

"Pobunjenici albanske nacionalnosti, poznati kao Oslobodilačka vojska Kosova (OVK), takođe su oteli i ubili srpske, romske i albanske civile tokom i nakon rata. Snage NATO-a koristile su kasetnu municiju, a u njenim napadima poginulo je oko 500 civila", piše HRW.

Danas se, navodi američka NVO, još 1.653 osoba vodi kao nestalo, od čega 1.092 Albanca i 562 osobe srpske i romske nacionalnosti, ne precizirajući na čije se podatke poziva kada navodi ove cifre.

Posle svega, piše HRW "nedostaje uglavnom pravda".

HRW navodi da je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (ICTY) optužio srpskog lidera Slobodana Miloševića za njegovu ulogu na Kosovu, ali da je on umro tokom suđenja, a da je šest njegovih viših ko-saučesnika osuđeno je za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu, od kojih je trojici odobreno prevremeno puštanje na slobodu nakon što su odslužili dve trećine svojih kazni", piše HRW.

Dodaje se da jedan od šestorice, šef policije Vlastimir Đorđević, koga je ICTY proglasio krivim za koordinaciju operacije uklanjanja tela, ima pravo na prevremeno puštanje na slobodu ovog meseca, čemu se usprotivilo 34 nevladinih organizacija iz Srbije i Kosova, smatrajući da do toga ne može da dođe dok on ne podeli informacije o lokaciji nestalih osoba.

Da li ste spremni da ginete za Kosovo?

HRW kaže da drugi visoki bezbednosni zvaničnici koji su umešani u ratne zločine izmiču pravdi, a beogradski sud za ratne zločine fokusirao se na počinioce niskog i sređnjeg nivoa i ignorisao je mnoge od najtežih zločina na Kosovu, uključujući i uklanjanje tela.

"Evropska unija, kojoj Srbija teži da se pridruži, nije ratnu odgovornost proglasila za najveći zahtev za članstvo", navodi HRW.

HRW primećuje da su viši funkcioneri OVK, optuženi za ubistva i prenos tela u Albaniju, ostali su u velikoj meri na visokim položajima u vladi, ne ulazeći detaljnije u zločine Albanaca nad Srbima.

"Novi sud u Hagu nudi nadu za pravdu, a zaštita ratnih zločinaca od strane Srbije ne opravdava pokušaje podrivanja te šanse", navodi HRW.

Organizacija navodi i da neki ljudi zagovaraju sleganje ramenima smatrajući da rane treba da zacele vremenom.

"EU se fokusirala na pregovore o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Koliko god je dijalog važan, pravda je kritični lek za trajno zdravlje", zaključuje HRW.