Tanjug,mondo.rs

Vojvodina kao Strazbur - do energije iz zemlje?

Autor:

Postoji veliki potencijal za saradnju Srbije i Francuske u oblasti obnovljivih izvora energije, te se može očekivati da se tokom posete Emanuela Makrona Beogradu potpiše i sporazum o saradnji u oblasti geotermalne energije.

Vojvodina kao Strazbur - do energije iz zemlje? Foto: Mondo/Goran Sivački

U pauzi naučne konferencije "Osvajanje obnovljivih izvora energije" u Beogradu, ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni je novinarima rekao da je reč o saradnji u oblasti geotermalne energije između Strazbura i Vojvodine, u okviru francuskog programa vezanog za električnu energiju.

Naveo je da je urađena studija o potencijalnoj saradnji u oblasti geotermalne energije, i to sa tri grada u Vojvodini i jednim gradom na jugu Srbije gde, dodaje, postoje mnoge mogućnosti da se razvije taj obnovljivi izvor energije.

"U Srbiji postoji veliki potencijal za odgovarajuće investicije u toj oblasti", kaže Mondoloni.

Možda je, dodao je, preuranjeno govoriti o tom sporazumu, s obzirom da je za njegovu pripremu ostalo još manje od mesec dana.

- VRSTE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE -

- Energija vode (hidroelektrane);
- Energija Sunca (solarne elektrane);
- Energija vetra (vetroelektrane);
- Energija iz biomase (elektrane na biogas ili biomasu);
- Geotermanlna energija (geotermalne elektrane);
- Energija okeana;
- Atomska energija (nuklearne elektrane).

Geotermalna energija u Zemlji vodi poreklo još od nastanka naše planete pre 4,5 milijardi godina.

Temperatura u središtu Zemlje je oko 6000 °C i tamo se i dalje odvijaju termonuklearne reakcije. Toplota iz usijanog jezgra se kreće ka površini Zemljine kore. Nama je na raspolaganju samo mali deo te energije u površinskom delu dubokom do nekoliko kilometara. Pojam geotermalna energija odnosi se na korišćenje toplote Zemljine unutrašnosti koja u samom središtu iznosi 4000-7000° što je približno temperaturi površine Sunca.

Najpraktičnija za eksploataciju geotermalne energije su područja gde se vrela masa nalazi blizu površine zemlje. Na mnogim takvim lokacijama u svetu već postoje postrojenja-izmenjivači toplote koja na taj način zagrejanu vodu koriste za grejanje ili u industrijske svrhe. Širom sveta, 11,700 megavata (MW) geotermalne energije je bilo dostupno 2013. godine.

Graditelji MHE: Nismo zločinci, i mi volimo Srbiju

Na nedavnoj konferenciji Nacionalnog udruženja malih hidroelektrana bilo je reči i o obnovljivim izvorima energije, gde su pomenute i geotermalne elektrane. Prema rečima člana Upravnog odbora ovog udruženja Dragana Stipčića, geotermalne elektrane u Srbiji nisu rešenje.

"Geotermalne elektrane kod nas nisu isplative, jer je potrebno da temperatura vode bude minimum 200 stepeni Celzijusovih, a mi nemamo vodu topliju od 100 stepeni", rekao je Stipčić.

Mondoloni je, inače, otvorio konferenciju posvećenu energetskoj tranziciji zbog klimatskim promenama i poručio da ona treba da privuče pažnju javnosti o toj važnoj temi.

Sakelaris Hurdas iz Delegacije EU u Srbiji naglasio je na skupu važnost obnovljivih izvora energije u borbi protiv globalnog zagrevanja, te naveo da su Evropska komisija i zemlje članice Unije uspostavile pravila kako bi se olakšale privatne investicije u čiste energije.

Naveo je da je udeo obnovljive energije u finalnoj potrošnji u EU dostigao 2017. godine 17,52 odsto, a da je postavljeni cilj 20 odsto do 2020. godine.

Srbija je, kaže, postavila cilj da udeo obnovljive energije do 2020. godine bude 27 odsto.

Kako je rekao, EU pruža podršku Srbiji i u oblasti energije na njenom putu ka članstvu u Uniji, te tako pomaže izgradnju gasnog ineterkonektora sa Bugarskom, Sofija-Dimitrovgrad, unapređenje energetske efikasnosti javnih objekata i podržava akcije smanjenja azot oksida u TENT-u A4.

Predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Žarko Petrović kaže da je UNDP u prethodnih pet godina u Srbiji sproveo nekoliko projekata koji su pomogli da se smanji emisija štetnih gasova, uklone barijere za tržište biomase i omogući pomoć za šest postrojenja za proizvodnju električne energije iz poljoprivrednog otpada.

Naglasio je da su inovacije i uključivanje privatnog sektora ključni za borbu porotv klimatskih promena. 

Slobodan Cvetković iz Ministarstva zaštite životne sredine naveo je da su obnovljivi izvori energije u žiži svetske javnosti, ali da nažalost i dalje raste upotreba fosilnih govoriva.

Srbija je, kaže, postavila ambizocni cilj kada je reč o obnovljivim izvorima energije, ali i naveo da je ugalj i dalje dominantan izvor energije u Srbiji.

Cvetković je rekao da Srbija priprema strategiju o borbi protiv klimatskih promena i zakon koji treba da uvede neke mere koje su obaveza na putu ka EU u toj oblasti.

Povezano

Sve vesti