mondo.rs,Tamara Sekulović

"STOP lobotomiji - u Hag sa rijalitijima!" (FOTO)

Učesnici inicijative "U ime kulture" traže promenu zakona kojim će se ograničiti rijalitiji i poručuju: "Nema pobede, mora samo da se ozbiljno daje alternativa da bi ljudi imali izbor". Stanko Crnobrnja: "Ovo je ubistvo kulture, za Hag!"

"STOP lobotomiji - u Hag sa rijalitijima!" (FOTO) Foto: Mondo/Stefan Stojanović

Prošle nedelje učesnici inicijative "U ime kulture" najavili su inicijativu za promenu zakona kojim će se ograničiti rijaliti program i poboljšati kulturni sadržaj za decu i maloletnike.

Oni su tada u centru Beograda, ispred sedišta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), održali performansiznoseći stare televizore, fotografije šokantnih scena prikazanih u rijalitiju, poruke "Neću rijaliti, hoću kulturu", "Gde su crtaći", ali i ogledalo na kojem je pisalo - "pogledaj u oči onoga ko je kriv". Кako bi predlog ušao u zvaničnu procesuru potrebno je da od 23. do 30. juna bude prikupljeno 30.000 potpisa.

Na današnjoj tribini u organizaciji ove inicijative u Beogradu, diskutovalo se o tome na koji način je nabolje smanjiti uticaj rijalitija na mlade i da li je to uopšte moguće...

"Svi znamo da rijaliti loše utiču, ali nikako da apsolviramo ovu temu i dođemo do konačne istine - oni hoće pare. Njih uopšte ne zanima kakav uticaj to suštinski vrši na omladinu. I tu nema dalje šta, to je profitni motiv, onaj najiskonskiji kapitalistički profitni motiv - što više bljutavosti, s nadom da će što više ljudi hteti da gleda bljutavost i to je to", istakao je za MONDO dr Stanko Crnobrnja, redovni profesor na Fakultetu za Medije i komunikacije.

On je celu tu pojavu nazvao "kulturocidom" (ubistvom kulture, genocidom nad kulturom, prim. aut.) i da bi za ovo trebalo napraviti poseban sudu u Hagu!

"To je jedna totalna lobotomija i 'kulturocid'. Oni to rade potpuno svesno. Možda će jednog dana biti neki sud u Hagu za ove kulturocidne emisije. Ne mora u Hagu, može da bude i na Zlatiboru. Tako da, u principu to jeste stvar za jedan ozbiljni kulturološki sud koji ne bi trebalo da izostane, ali nažalost, kao i mnoge stvari kod nas, izostaće".

A, kakve su to izmene u zakonu koje ova inicijativa predlaže?

"Naš zahtev je da se od 18 do 23 sata smanji na tri sata prikazivanje rijaliti sadržaja. Takođe, da se ukine prenos uživo, jer to bude kasnije izgovor kada neke određene situacije odu u etar nekontrolisano. Dakle, tražimo da se napravi odlaganja u uživo prenosu u odnosu na pola sata. Zatim, minimum 30 minuta dečijeg sadržaja i drugog sadržaja za maloletnike - to je ono na čemu mi radimo", istakla je Tatjana Ostojić, predstavnica aktivista "Srbija u pokretu".

Kako bi se došlo do zakona koji ograničava rijaliti, oni će pokušati da u roku od sedam dana prikupe minimum 30.000 potpisa.

Peticija može da se potpiše od 23. juna kada će volonteri i aktivisti biti na Ušću na koncertu Beogradske filharmonije, pa do 30. juna, do kada će u gradu biti raspoređeni punktovi za potpisivanje - u Rajićevoj, na Terazijama, kod Vukovog spomenika i Doma omladine.

"Ovo nije pitanje rijalitija kao rijalitija. Rijaliti može i da se organizuje tako da bude poučan. Jedna devojka je imala sjajnu ideju da organizuje edukativni rijaliti sa studentima arhitekture u okviru kog bi se prikazivao studentski život i arhitektonske znamenitosti. Problem je dakle ono što se trenutno plasira kroz rijaliti i što se proizvodi po osam, sedam sati u periodu između 18 i 23 sata kada su deca izložena. A, to su scene brutalnog nasilja, pornografije i raznog drugog ponašanja koje definitivno ne priliči maloletnicima. Samim tim, krši se postupak i ne ispunjava se postojeća funkcija koju bi televizija morala da ima. Jasno je propisano da moraju da proizvode dokumentarni, kulturni i dečiji program", rekao je za naš portal Savo Manojlović, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.

Psihoterapeut dr Aleksandra Đurić rekla je za MONDO da smatra da je mnogo očekivati da se rijalitiji ukinu, jer postoje svuda u svetu, ali da bi njihovo regulisanje u smislu vremenskih i sadržajnih ograničenja moglo znatno da poboljša situaciju, jer izuzetno nepovoljno utiču na mlade naraštaje.

"Rijaliti nam predstavljaju nešto gde nema konkretnih moralnih normi, gde ne postoje vrednosni sistemi i gde ćete možda bez nekog specijalnog truda, obrazovanja i napora moći da dođete do uspeha. To nam rijaliti zvezde govore i plasira nam se to, radi profita", istakla je ona i obrazložila iz ugla psihologije zbog čega je rijaliti sadržaj primamljiv gledaocima:

"Postoji jedan psihološki interesantan fenomen kada je reč o motivaciji ljudi koji gledaju rijaliti sadržaj. Mi definitivno živimo u vrlo neizvesnom i promenljivom društvenom kontekstu, pa kada gledamo takvu vrstu sadržaja, doživimo neku vrstu olakšanja. Uslovno rečeno, gledamo nekog ko se tako 'ponižava' i muči se, pa kažemo: 'Uh, dobro je. Postoji neko kome je gore i nije sve tako crno, pa ja nisam tako loš onda'".

Glumac Nenad Hadži Maričić, smatra da je borba protiv rijalitija i njihovog štetnog uticaja - borba za budućnost.

"Na pornografski sadržaj na televiziji deca koja vrte kanale neće naići jer je zaštićen, ili nije u paket ako ne izaberete, ali na ovo su prosto u mogućnosti da naiđu lako i mislim da je vreme da se makar složimo svi oko ovog pitanja da je ovo pitanje budućnosti - u pitanju je ono na čemu će odrastati naša deca."

Međutim, dobre namere u potražnji za kulturnim i obrazovnim programima, možda nisu dovoljne same po sebi, smatra Crnobrnja i isitče koji su osnovni problemi našeg medijskom regulatornom telu.

"Ovde imamo nepojmljivi sistem, sa dva ministarstva, dva regulatorna tela i državno preduzeće za emisionu tehniku. Tako da, imate pet igrača koji se mešaju u ono što jeste medijska scena, a to nigde ne može da bude dobro. Taj naš regulator je toliko jadan i nefunkcionalan da je to prosto sramota komentarisati. Ja stalno potežem da se napravi novo Ministarstvo za nove medije i digitalizaciju, i da se napravi jedno jedinstveno regulatorno telo kao što je, na primer, u Engleskoj. To bi već nešto bolje moglo onda da se kontroliše i reguliše, i unese neku novu energiju u našu medijsku scenu koja je dosadna i muljava, i potpuno se vuče kao neka slina ogromna već koliko godina. Već osam godina ne postoji medijska strategija i to je nedopustivo, to nema nigde", rekao nam je Crnobrnja.

On dalje ističe da čak i ukoliko incijativa uspe da prikupi potpise i u nekom trenutku "progura" izmene u zakonu, da čak ni to nije garancija da će ti zakoni biti poštovani.

"Na osnovu prethodnog iskustva i delovanja naših organa koji su dužni da sprovedu stvari u okviru zakonskog okvira u praksi, takav zakon neće imati apsolutno nikakav efekat, zato što će o njega oglušiti oni na koje se primenjuje. Problem našeg sistema je taj što, na primer, imate više od 1.200 prijava koje 'čuče' u REM-u. Ne postoji automatizam po kojem će neko odmah biti odgovoran, nego morate da idete na sud, pa u proces, a taj proces se kod nas razvlači. Potrebna je potpuno radikalna redefinicija našeg medijskog zakonodavstva i ustrojstva naših medija".

Ali, može li ipak da se pobedi u borbi protiv rijaliti sadržaja koji se plasira na domaćim televizijama? Crnobrnja smatra - pobede nema, ali ima nade u alternativi...

"Ne može da se pobedi, ali može da postoji jedna ozbiljna alternativa kao što imate alternative u velikim kapitalističkim državama. Alternativna kultura može da bude i ovde još jača i kvalitetnija, i to je put kojim se zapravo suprotstavljamo. Nema pobede, mora samo da se ozbiljno daje alternativa da bi ljudi imali izbor. Jer, kada nemaju izbor, kada je sve jedno isto, onda je to put za ukidanje jedne potpuno normalne svesti i normalne kulture", istakao je on i zaključio da koliko god zvučao pesimistično, nije sve izgubljeno:

"Mi smo mali, mi smo jadni, mi ništa ne znamo. I zato tako i živimo. To je naša javna slika. Tako da ja pozdravljam ovu inicijativu, pozdravljam i mlade ljude, brilijantne, lepe, odgovorne, društveno aktivne, ja to pozdravljam. Zato što jedino to može da promeni nešto, mlade generacije koje će da shvate u kakav su ih ćorsokak dovele ove halapljive starije generacije."



Povezano

Sve vesti