Priča o povratku srpskog nacionalnog blaga - istrgnute stranice Miroslavljevog jevanđelja - u maticu neće ići baš tako lako kako se smatra. Šta o tome kažu u Ruskoj nacionalnoj biblioteci.
Beogradski mediji uveliko pišu da bi stranica Miroslavljevog jevanđelja, najstarijeg ćirličnog rukopisa, mogla da bude vraćena Srbiji posle 173 godine - 20. oktobra. Međutim, ta stva neće ići ni tako lako ni tako brzo kako se smatra, iako je navodno dogovor o vraćanju te stranice postignut tokom poslednje posete predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji u januaru ove godine.
Miroslavljevo jevanđelje će KONAČNO biti kompletirano!
U Ruskoj nacionalnoj biblioteci (RNB) u Petrogradu (Sankt Peterburgu), gde se čuva 166. stranica Miroslavljevog jevanđelja, za sada ne znaju kada će i na koji način taj rukopis biti vraćen Srbiji.
U odgovoru na molbu Tanjuga da kažu da li su upoznati sa informacijom da bi ta stranica mogla da bude vraćena Srbiji 20. oktobra, na dan kada su u Drugom svetskom ratu ruske jedinice oslobodile Beograd, navode da bi neki dokument mogao da bude isključen iz fonda RNB, moraju prvo da budu donete izmene federalnog zakona.
To jest, kako kažu, izmene Zakona o bibliotečkom i arhivskom materijalu.
U Biblioteci ističu da je ovaj dokument - Peterburški list Miroslavljevog jevanđelja - originalni dokument Arhivskog fonda Ruske Federacije koji se u RNB čuva od 1883. godine.
Rukopisni fond RNB je sastavni deo Arhivskog fonda Rusije, a fondovi biblioteke, kao deo kultrunog nasleđa naroda RF, neotuđivi su i pod posebnim su sistemom čuvanja i korišćenja, ističu u odgovoru Tanjugu.
U Biblioteci navode da je pomenuta stranica rukopis na pergamentu, ispisan crkvenoslovenskim jezikom u dva stupca, ukrašen sa dva inicijala u bojama uz primenu zlata.
Deo je Miroslavljevog jevanđela, koje datira iz perioda između 1180. i 1200. godine, a koje se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu.
Rusi ne daju stranicu Miroslavljevog jevanđelja?
Podsećaju da je Peterburški list Miroslavljevog jevanđelja, zajedno sa kolekcijom rukopisa episkopa Porifirija, 1883. godine došao u posed Carske javne biblioteke.
Porfirije je bio fasciniran značajem Miroslavljevog jevanđelja, koje je 1845. video na Hilandaru i jedan list je uzeo za svoju kolekciju i doneo ga u Rusiju.
Ta stranica je prvi put u javnosti predstavljena na izložbi u Kijevu 1874. godine, navode u peterburškoj biblioteci.
Prema dostupnim informacijama, istrgnuta stranica posvećena je Jovanu Krstitelju, a da je reč o delu Miroslavljevog jevanđelja, otkrio je Stojan Novaković, tadašnji upravnik Narodne biblioteke, tokom posete Kijevu 1874. godine.
