Praznik svetih vrača Kozme i Damjana obeležava se danas u hramovima Srpske pravoslavne crkve, pravoslavnim domovima i mnogobrojnim zdravstvenim ustanovama koje svetitelje i lekare slave kao zaštitnike svoje profesije.

U crkvenom kalendaru praznik je danas obeležen crnim slovom.

Sveti vrači obeležavaju se s uverenjem da će Bog sačuvati ljude od bolesti i održati ih zdrave i sposobne za rad tokom cele godine.

Ovaj praznik se slavi i kao zaštita od udara groma.

Ne slavi ga samo Crkva i pojedine porodice kao kućnu slavu jer Lekarska komora Srbije je 2007. godine i zvanično proglasila taj dan svojom slavom.

Prema predanju, svetitelji su pomagali i lečili ne tražeći za uzvrat ništa "radi dobitka i bogaćenja, već Boga radi" pa su u narodu poznati kao "sveti bezsrebrenici".

"Sveti Kozma i Damjan, braća po telu, rodom iz Azije, sijali su dobrim delima, pa dobiše od Boga dar isceljenja i darovaše zdravlje i dušama i telima lečeći svaku slabost i svaku nemoć", zapisao je vladika Nikolaj Velimirović.

Zapisano je, takođe, da je "Kozma ljuto zamerio Damjanu kada je od Paladije, žene koju su izlečili od teške bolesti, uzeo tri jajeta i da je čak tražio da ga po smrti ne sahrane pored brata".

Posle smrti svetitelja, sahranjeni su zajedno u mestu Feremanu shodno otkrovenju Božjem, te ostadoše čudotvorci kako za života, tako i posle smrti. Narod je nastavio da ih priziva u bolesti i nevolji i do danas.

Praznik Svetog Kozme i Damjana-Vračevi Srpska pravoslavna crkva molitveno slavi dva puta - 14. novembra po novom kalendaru, kada je umro Damjan, ali i 14. jula (po novom) kada je umro Kozma.