Međunarodni monetarni fond je zvanično otvorio postupak za izbor svog novog šefa, nakon što je Kristin Lagard podnela ostavku zbog preuzimanja nove dužnosti.
Tokom istorije MMF-a, generalni direktor je uvek bio iz Evrope, a 28 evropskih zemalja sprema se da predloži drugog Evropljanim koji će preuzeti ovu funkciju.
"Ko god da bude na čelu MMF-a, mora biti spreman za rat - za trgovinski rat, valutni rat - to su rizici u usponu koji se moraju rešavati", izjavio je za CNBC Mohamed Čokeir, šef za investicije u kompaniji Klajnvort Hambros, dodajući da će digitalne valute biti još jedan izazov.
Evropske zemlje žele da sačuvaju tradiciju i da MMF nastavi da vodi ličnost sa "Starog kontinenta".
U tom kontekstu, 28 evropskih zemalja je napravilo uži izbor kandidata, nakon prvog kruga razgovora, a na listi je pet imena:
- Jerun Dajselblum, bivši holandski ministar finansija i nekadašnji predsednik Evrogrupe, koja okuplja ministre finansija 19-člane evrozone.
- Mario Centeno, portugalski ministar finansija i aktuelni šef Evrogrupe;
- Nadia Kalvino, španska ministarka finansija;
- Oli Ren, guverner centralne banke Finske i bivši evropski komesar za evro
- Kristalina Georgieva, iz Bugarske, koja trenutno obavlja funkciju izvršnog direktora Svetske banke.
Do kraja ove sedmice, 28 evropskih država će imati dodatne sastanke na kojima će sužavati listu dok na njoj ne opstane ime samo jednog kandidata.
Zemlje članice MMF-a mogu da nominuju kandidate do 6. septembra. Nakon toga, odbor MMF-a će intervjuisati predložene kandidate, a postupak izbora novog šefa Fonda trebalo bi da bude okončan do 4. oktobra.
Kada je 2011. godine Lagardova imenovana za direktora MMF-a, dva glavna pitanja koja je trebalo rešavati bila su - obnova ugleda Fonda nakon skandala u koji je bio upleten njegov prethodni šef Dominik Štros-Kan i podrška evrozoni tokom dužničke krize. Danas je, međutim, globalna slika složenija nego pre osam godina.
SAD i Kina su u trgovinskom sporu već skoro dve godine. Njihov trgovinski rat se smatra najvećom preprekom globalnom rastu. Istovremeno, u fokusu svetske poslovne javnosti je i monetarna politika - odnosno kakve odluke donose centralne banke radi podrške različiti ekonomijama i da li su njihovi alati i dalje efikasni nakon skoro jedne decenije od dužničke krize, navodi američka tv mreža CNBC.
