• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

OVO su "bauk predmeti" - strah i trepet za studente BU!

Izvor mondo.rs Izvor Tanjug

Studenti se žale na pojedine predmete zbog kojih neki i odustaju od fakultetske diplome...Evo spiska predmeta koji im zadaju najviše muka. Slažete li se - glasajte u ANKETI.

 Predmeti na fakultetima zbog kojih studenti odustaju od studija Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Ko položi:

Srpsku književnost 20. veka i Sintaksu srpskog jezika na Filološkom fakultetu,

Farmakologiju na Farmaciji,

Geografiju Srbije na Geografskom,

Fiziologiju na Hemijskom,

Analizu 1 i Analizu 2 na Matematičkom,

Filosofiju na Pravoslavno-bogoslovskom,

MOŽE DA RAČUNA DA JE ZAVRŠIO FAKULTET!

Ovako studenti opisuju "bauk predmete", gde je prolaznost na ispitima mala, koje prenose iz godine u godinu, zbog kojih su ostali "zaglavljeni" na fakultetima, studiraju duže i po nekoliko godina, a neki čak i odustaju od fakultetske diplome.

U Rektoratu Univerziteta u Beogradu kažu da problem postoji i da su još u oktobru tražili da im svi fakulteti dostave podatke kolika je prolaznost na ispitima na nivou školske godine.

"Fakulteti na različite načine prikazuju izlaske i prolaznost na ispitima, tako da nismo mogli da sagledamo pravu situaciju", kaže za Tanjug prorektor UB prof. Petar Bulat.

Uska grla na fakultetima predstavljaju oni ispiti gde je prolaznost tokom čitave školske godine manja od 30 odsto. Skoro da nema državnog fakulteta koji nema jedan ili dva takva predmeta.

Studenti kažu da je problem obimno gradivo, ali i zahtevni profesori. Sintaksa srpskog jezika Filološkom fakultetu glavobolju zadaje brojnim studentima.

I.S. kaže da se ispit sastoji iz testa, kolokvijuma, pismenog i usmenog dela.

"Meni je problem predstavljao kraći test iz interpunkcije koji se radi u okviru kolokvijuma. Dozvoljene su dve greške u suprotnom padate, odnosno ne možete na kolokvijum", priča I.S. koji kaže da mu je ostao samo taj ispit i da ga "vuče" više godina.

Priča da su očajne i ostale kolege, da se dešavalo da student položi test, kolokvijum i pismeni deo ali da na usmenom, koji se sastoji iz tri dela, ne zablista i da opet mora sve iz početka u narednom roku.

Prof. Petar Bulat kaže da reaguje na svaku prijavu studenata ukoliko problem postoji sa nekim predmetima, a kao primer naveo je Geografski fakultet gde su se studenti žalili na malu prolaznost, stroge kriterijume na predmetu Geografija Srbije kod prof. Mile Pavlović.

"Poslednjih šest rokova bio sam na ispitima kod Mile Pavlović i istina je negde na sredini. Imali smo situaciju da ispit prijavi 40 studenata, izađe na ispit 18, od tih koji izađu u prvih pet minuta prazan papir preda pola. Onda kažete kod Mile Pavlović se teško polaže. Naravno da se teško prolazi kada ne napišete ništa", rekao je Bulat.

On je dodao da će Univerzitet i u buduće reagovati na sve primedbe studenata, da je žalba stigla studenata sa Filološkog fakulteta i da će nakon godišnjih odmora i tu proveriti kakva je situacija.

Student prorektor UB Danilo Potparić naglašava da je ključni problem preopterećenost studenata i da treba uraditi podrobniju analizu predmeta koji imaju prolaznost ispod 30 odsto.

"Treba videti šta je problem da li preobimnost predmeta ili nedovoljan broj kolokvijuma kojima se studenti oslobađaju dela gradiva ili je u pitanju nešto treće", naveo je Potparić za Tanjug.

On je naglasio da predstoji novi ciklus akreditacije fakulteta i da su uputili zahtev Senatu BU da predstavnici studenata učestvuju kao članovi komisije za akreditaciju studijskih programa.

"Nadam se da ćemo na taj način svi zajedno uspeti da rešimo problem prolaznosti na pojedinim predmetima kroz studijske programe koji se akredituju", rekao je on.

Studenti Mašinskog fakulteta nekada su se mučili da polože matematiku, fiziku, mehaniku, a dekan tog fakulteta prof. Radivoje Mitrović kaže da više nemaju predmete gde je prolaznost manja od 30 odsto i da je uprava na tome intenzivno radila prethodnih godina.

"Godinama smo radili na tome da se sa profesorima koji predaju te predmete iznađe način da kroz dodatnu nastavu, kroz više samostalnih zadataka, studenti lakše savladaju gradivo i da bude veća prolaznost na ispitima ", rekao je Mitrović.

I studenti na tom fakultetu su se organizovali i pomažu jedni drugima. Danas na tom fakultetu, tvrdi dekan, nema više predmete gde je prolaznost manja od 30 odsto.

Dešava se, kaže, da studenti prijavljuju, a da ne izlaze na ispite. Zbog toga su uveli da četiri puta može besplattno da se prijavi ispit, a da peti i svaki naredni put student mora da plati po 600 dinara.

"Dešavalo nam se da u januaru njih 600 prijave sve ispite, a da izađe svega 100 studenata. Problem je što mi odredimo 30 asistenata da dežuraju, 15 ili 20 učionica za polaganje, a njih dođe za dve sale. Maltretirali smo ljude bez potrebe. Nije cilj da oglobimo bilo koga, već da podignemo odgovornost na viši nivo", zaključio je on.

Studenti, šta vi kažete?

Da li je spisak "bauk predmeta" tačan?

Komentari 47

Komentar je uspešno poslat.

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Marov

Сматрам да је наш циљ и циљ државе, а то је повећање процента високообразованих. Навешћу мисли мог професора Бранислава Марковића из Науке о управљању који каже да је највећи проблем Србије мањак високообразованих. У случају наглих инвестиција наша земља неће имати довољан број високообразованих који би управљали системима. Мораћемо увозити стручни кадар и тиме доћи у ситуацију да странци управљају нашим системима и тиме бити колонија. У данашње време ратови се добијају информацијама и знањем. Да ли смо ми спремни за ту утакмицу са 6,5 високообразованих. Турска има 10% а ЕУ земље и преко 20% а план је много већи а постоје и рокови. Мислим да ми од дрвета не видимо шуму у смислу да испуњавањем стандарда Болоње ми добијамо на први поглед остварење једног стандарда али са друге стране смањујемо број високообразованих онемогућавањем старим студентима да заврше по старом програму студирање. Примарни циљ школства је повећање броја високообразованих а не смањење што се дешава укидањем старог програма. Сликовито речено то је стање канцера када ћелије организма нападају организам уместо да га бране. Зато мислим да шире треба посматрати проблем да би видели суштину и последице одређених радњи. Болоња сама по себи је добра ствар и треба је примењивати на начин да не прави штетне последице а штетне последицу су смањивање броја студената укидањем старог програма који је паралелан процес и који ничим не омета процес Болоње. То су два одвојена система. Треба схватити и да студенти нису испод стакленог звона већ су део друштва које није савршено а тиме ни они односно услови у којима живе. Грешка је полазити од замишљених идеализованих модела, калупа, јер модел је модел а живот нешто друго. Наравно да мотел треба да буде тенденција али брзину треба прилагођавати потреби да се сачувају ресурси а не да због калупа модела направи штета одбацивањем хиљада студената. Не може бити реформа смањење броја високообразованих већ увећање. Илустративна би ми била прича из основне школе о џину и љубичици где џин својим великим шакама не може да убере ситну љубичицу. Тако и у нашем случају примарна ствар је питање мере, брзине реформе којом не би правили штету и смањивали број високообразованих већ увећали продужетком рока. Као што сам рекао студенти нису испод стакленог звона у лабораторији већ део стварног света, друштва и трпе све утицаје који су у реалном свету од економских па до свих других свера друштва. Егзистенцијални проблеми су увек били присутни. Напоменуо бих да сви ми који студирамо радимо то јер верујемо у ову државу и боље сутра и да је пут ка успеху пут знања. Свако од нас у свом микросвету даје тај пример. Пример оптимизма и вере у боље сутра. А шта ће да види околина у микросвету нас студената када ти борци "оптимизма" буду покошени од државе реформом. Видеће да су управу они који нису уписали факултет већ се бавили шверцом...

Dragana

Bauk predmeti na Filozofskom fakultetu u Nisu,smer anglistika:Sintaksa,Sociologija kulture i umetnosti,Lingvistika,Semantika,Engleski jezik 4,Anglo-americka knjizevnost

lesa lale

Katedra za ORL na mom Medicinskom fakultetu je najbolji primer da problem nemogućnosti organizovane rekapitulacije gradiva i znanja, problem male prolaznosti i mnogo čega još nije samo problem tzv. 'predbolonjaca' već i 'bolonjaca'. I jedni i drugi uče iz iste literature, polažu isti test i imaju ista pitanja na usmenom delu ispita. I jedni i drugi imaju zbog pojedinih ispitivača isti problem 'uskog grla za prolaznost'. Katedra za ORL je katedra gde je prolaznost na testu već duuugo godina ispod 30%. Tako je bilo i na katedri iz obe anatomije,iz patologije,farmakologije,interne medicine,infektivnih bolesti i drugim ali kroz vreme, tj. kad god je u vezi sa malom prolaznošću neko imao ekonomski i koruptivni interes. Primer ORL kayedre najbolje demantuje stav da postoje TEHNIČKI PROBLEMI sa održavanjem ispita i nastave. Nastavu smo odslušali a i tada kada smo je pohađali iśli smo na ista predavanja i iste vežbe kao i studenti 'bolonjci' - iz svih bitnih stručnih predmeta. Samo što nismo skupljali ESP bodove!! Sada polažemo ipite na potpuno isti način! Čak je na drušvenoj mreži oformljena i grupa u kojoj učestvuju i studenti 'prebolonjci' i studenti'bolonjci' radi pomoći u vezi sa polaganjem ORL ispita. To je najbolji dokaz da problem 'uskog grla' , anahrinog,nedovoljno povezanog i nefunkcionalnog gradiva , nije samo naš već i mlađih studenata. Zato neka se vlasti zapitaju šta zapravo rade!!

special image