Leonard Koen (74) i dalje raspolaže onim glasom, koji ga je učinio prepoznatljivim za generacije koje su zajedno sa odraslom decom došle na njegov koncert.

Počeo je pesmom "Dance me to the end of love", nastavio sa "The future", "Ain’t no cure for love", "Bird on the wire"…

Ako ste Koena slušali samo na snimcima, zatvorenih očiju prepoznajete glas koji bi mogao da "postroji" Džoa Kokera, Nika Kejva, Frankenštajna i grofa Drakulu. Ali, ako otvorite oči, vidite krhkog, izboranog i zaista starog čoveka, čije oči skriva crni šesir. Neverovatnu energiju ovaj velikan će vam, osim glasom, pokazati samom pojavom, ali i hitrim skokovima po bini, osmehom…

Publika u potpunom transu čula je i "Miracle", ali i pesmu koja je, posebno ove večeri, bila posvećena Beogradu.

"Za sve hrabre stanovnike ovog neverovatnog grada", rekao je Koen, i otpevao emotivnu "Anthem" – "u svemu postoje pukotine, kroz koje svetlost ulazi"…

Ceo izveštaj pročitajte OVDE.

(MONDO: Bojana Zimonjić)