Srbija je danas podnela tužbu za genocid protiv Hrvatske. Eksperti kažu da se poravnanje van suda može dogovoriti u svakom trenutku. LDP ocenjuje da je tužba korak pogrešne spoljne politike.
Članovi Pravnog tima Srbije podneli su danas popodne Međunarodnom sudu pravde u Hagu protivtužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima tokom rata od 1991. do 1995. godine, potvrđeno je FoNetu u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.
Pravni tim Srbije je sredinom decembra okončao rad na kontratužbi koja u pet tomova sadrži detalje vezane za zločine počinjene nad Srbima u Gospiću, Sisku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Medačkom džepu, na Maslenici i tokom operacija Bljesak i Oluja.
Tužba sadrži i istorijski presek srpsko-hrvatskih odnosa, sa naglaskom na događaje iz Drugog svetskog rata i na masovno stradanje Srba u logoru Jasenovac.
Hrvatska je Srbiju za genocid tužila pre deset godina.
Predsednik Srbije Boris Tadić je ranije izjavio da je za vansudsko rešenje, ali da za to fali druga strana. Hrvatski predsednik Stjepan Mesić ne veruje u uspeh srpske tužbe.
Vlada Srbije odlučila je poslednjeg dana 2009. godine da pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu podnese odgovor na tužbu i protivtužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima tokom sukoba od 1991. do 1995. godine u toj republici.
Republika Srbija odlučila se na ovaj korak jer je Republika Hrvatska 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred MSP u Hagu protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine.
Profesor međunarodnog prava Radoslav Stojanović kaže da bi usmena rasprava pred Međunarodnim sudom pravde povodom kontratužbe Srbije najranije mogla da počne za dve godine, ali da u svakom trenutku dve strane mogu dogovoriti poravnanje, čak i na početku rasprave.
Stojanović, koji je bio glavni pravni zastupnik srpske strane u tužbi BiH protiv Srbije za genocid, rekao je agenciji Beta da po podnošenju kontratužbe protiv Hrvatske sud mora da prouči argumente obe strane, kako bi u dogovoru sa njima mogao da zakaže usmenu raspravu: "Kad se podnese tužba Međunarodnom sudu pravde, on tu tužbu pošalje strani koja je tužena i ta strana ima pravo da u određenom roku odgovori na tu tužbu. Hrvatska će morati da odgovori na tužbu Srbije, ali ima pravo i da odgovori i na takozvani odgovor Srbije na tužbu Hrvatske, koji je takođe predala srpska strana."
Stojanović je izrazio uverenje da je realno očekivati da dođe do poravnanja između Srbije i Hrvatske, jer za to postoji interes obe strane ali je problem kako to objasniti javnom mnjenju.
"Imao sam prilike da razgovaram sa ljudima iz Hrvatske koji su oko toga angažovani i znam da je njihov stav da se tužba povuče. Problem je javnog mnjenja i u Hrvatskoj i u Srbiji", rekao je Stojanović i kao primer naveo da je on sam, pošto je u listu Danas napisao tekst protiv podnošenja srpske kontratužbe, doživeo brojne napade "od takozvanih patriota".
Lider Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović ocenio je da je kontratužba protiv Hrvatske poslednji primer pogrešnog pristupa i tumaranja u našoj spoljnoj politici.
Vlada Srbije, uprkos jasnom protivljenju LDP, nastavlja da vodi pogrešnu politiku prema većini zemalja u regionu, i na taj način dramatično pogoršava odnose sa državama sa kojima bi Srbija morala da ima najbolju i najrazvijeniju saradnju, naglasio je Jovanović u pisanoj izjavi.
Naša vlast dužna je da shvati da kandidatura za članstvo u Evropskoj uniji (EU) obavezuje Srbiju da počne da se ponaša kao evropska država, kojoj su prioriteti evropeizacija i uspostavljanje najboljih mogućih odnosima sa susedima, rekao je on.
U tom projektu, saradnja i partnerstvo sa Hrvatskom moraju zauzimati centralno mesto. Tužba Hrvatske protiv Srbije je podneta pre 11 godina i predstavlja odraz ratova iz 90-tih godina koji su bili određeni politikom Miloševića i Tuđmana. Nama je potrebna pametna spoljna politika, koja neće odgovoriti greškom na grešku koju je u prošlom veku načinila Hrvatska, pojasnio je Jovanović.
Nažalost, kontratužba vraća Srbiju i naše društvo u atmosferu i političke poteze koji su bili karakteristični upravo za ta vremena. Sudbina Srba iz Hrvatske koji su teško stradali zbog politike koja je dirigovana iz Beograda, sada treba da posluže kao sredstvo za pokretanje postupka koji je nepotreban i osuđen na neuspeh, primetio je lider LDP.
U ovom potezu ne vidimo nikakvu zaštitu državnih interesa, i on će najviše štete naneti građanima koji su već teško stradali zbog posledica pogrešne politike koja se vodi već gotovo dvadeset godina, zaključuje Jovanović.
Liberalno-demokratska partija će zahtevati odžavanje posebne sednice Skupštine Srbije na kojoj bi se vodila rasprava o spoljnoj politici zemlje, jer ovako važne odluke ne smeju predstavljati volju jednog ministra ili stranke na vlasti.
(MONDO/Fonet)
Pravni tim Srbije je sredinom decembra okončao rad na kontratužbi koja u pet tomova sadrži detalje vezane za zločine počinjene nad Srbima u Gospiću, Sisku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Medačkom džepu, na Maslenici i tokom operacija Bljesak i Oluja.
Tužba sadrži i istorijski presek srpsko-hrvatskih odnosa, sa naglaskom na događaje iz Drugog svetskog rata i na masovno stradanje Srba u logoru Jasenovac.
Hrvatska je Srbiju za genocid tužila pre deset godina.
Predsednik Srbije Boris Tadić je ranije izjavio da je za vansudsko rešenje, ali da za to fali druga strana. Hrvatski predsednik Stjepan Mesić ne veruje u uspeh srpske tužbe.
Vlada Srbije odlučila je poslednjeg dana 2009. godine da pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu podnese odgovor na tužbu i protivtužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima tokom sukoba od 1991. do 1995. godine u toj republici.
Republika Srbija odlučila se na ovaj korak jer je Republika Hrvatska 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred MSP u Hagu protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine.
Profesor međunarodnog prava Radoslav Stojanović kaže da bi usmena rasprava pred Međunarodnim sudom pravde povodom kontratužbe Srbije najranije mogla da počne za dve godine, ali da u svakom trenutku dve strane mogu dogovoriti poravnanje, čak i na početku rasprave.
Stojanović, koji je bio glavni pravni zastupnik srpske strane u tužbi BiH protiv Srbije za genocid, rekao je agenciji Beta da po podnošenju kontratužbe protiv Hrvatske sud mora da prouči argumente obe strane, kako bi u dogovoru sa njima mogao da zakaže usmenu raspravu: "Kad se podnese tužba Međunarodnom sudu pravde, on tu tužbu pošalje strani koja je tužena i ta strana ima pravo da u određenom roku odgovori na tu tužbu. Hrvatska će morati da odgovori na tužbu Srbije, ali ima pravo i da odgovori i na takozvani odgovor Srbije na tužbu Hrvatske, koji je takođe predala srpska strana."
Stojanović je izrazio uverenje da je realno očekivati da dođe do poravnanja između Srbije i Hrvatske, jer za to postoji interes obe strane ali je problem kako to objasniti javnom mnjenju.
"Imao sam prilike da razgovaram sa ljudima iz Hrvatske koji su oko toga angažovani i znam da je njihov stav da se tužba povuče. Problem je javnog mnjenja i u Hrvatskoj i u Srbiji", rekao je Stojanović i kao primer naveo da je on sam, pošto je u listu Danas napisao tekst protiv podnošenja srpske kontratužbe, doživeo brojne napade "od takozvanih patriota".
Lider Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović ocenio je da je kontratužba protiv Hrvatske poslednji primer pogrešnog pristupa i tumaranja u našoj spoljnoj politici.
Vlada Srbije, uprkos jasnom protivljenju LDP, nastavlja da vodi pogrešnu politiku prema većini zemalja u regionu, i na taj način dramatično pogoršava odnose sa državama sa kojima bi Srbija morala da ima najbolju i najrazvijeniju saradnju, naglasio je Jovanović u pisanoj izjavi.
Naša vlast dužna je da shvati da kandidatura za članstvo u Evropskoj uniji (EU) obavezuje Srbiju da počne da se ponaša kao evropska država, kojoj su prioriteti evropeizacija i uspostavljanje najboljih mogućih odnosima sa susedima, rekao je on.
U tom projektu, saradnja i partnerstvo sa Hrvatskom moraju zauzimati centralno mesto. Tužba Hrvatske protiv Srbije je podneta pre 11 godina i predstavlja odraz ratova iz 90-tih godina koji su bili određeni politikom Miloševića i Tuđmana. Nama je potrebna pametna spoljna politika, koja neće odgovoriti greškom na grešku koju je u prošlom veku načinila Hrvatska, pojasnio je Jovanović.
Nažalost, kontratužba vraća Srbiju i naše društvo u atmosferu i političke poteze koji su bili karakteristični upravo za ta vremena. Sudbina Srba iz Hrvatske koji su teško stradali zbog politike koja je dirigovana iz Beograda, sada treba da posluže kao sredstvo za pokretanje postupka koji je nepotreban i osuđen na neuspeh, primetio je lider LDP.
U ovom potezu ne vidimo nikakvu zaštitu državnih interesa, i on će najviše štete naneti građanima koji su već teško stradali zbog posledica pogrešne politike koja se vodi već gotovo dvadeset godina, zaključuje Jovanović.
Liberalno-demokratska partija će zahtevati odžavanje posebne sednice Skupštine Srbije na kojoj bi se vodila rasprava o spoljnoj politici zemlje, jer ovako važne odluke ne smeju predstavljati volju jednog ministra ili stranke na vlasti.
(MONDO/Fonet)
