Psiholozi tvrde da mališani kradu iz nekoliko razloga. Jedan od njih je i nedostatak samokontrole, pa ako nešto žele, uprkos vaspitanju da nije lepo krasti, ne mogu da odole iskušenju i ne uzmu željeni predmet.
U takvim situacijama, roditelji bi trebalo da omoguće detetu da dobije ono što želi, ali na pošten i primeren način. Razgovor, strpljenje i dobar primer pomažu u ovakvim situacijama.
Deca kradu i kada njihove osnovne potrebe nisu zadovoljene. Za mališana koji oseća da mu nešto nedostaje najlakši način da do toga dođe je jednostavno da uzme kada mu je dostupno. Iako mnogi roditelji smatraju da dete ima sve što mu je potrebno, dečje poimanje potreba sasvim je drugačije.
Na primer, ako detetov drug ima džeparac, a vaše dete nema, može se dogoditi da i ono poželi da mu dajete novac, bez obzira na to što mu spremite užinu. Ukoliko to branite, dete može doći u iskušenje da ukrade novac samo da bi i ono imalo džeparac kao i drugi. Zbog toga osluškujte šta dete želi, budite fleksibilni, ali i pravični prilikom određivanja pravila.
Mališani kradu i kada žele pažnju. Kada je detetu uskraćeno zadovoljenje emocionalnih potreba, ono se oseća prazno, pa uzimanjem stvari pokušava da 'popuni' tu prazninu. Deca koja kradu često su vrlo usamljena, ili imaju probleme sa prijateljima i u školi. Zbog toga posvećujte vreme svom detetu, budite sa njim, razgovarajte i saznajte šta želi i čemu se nada, pišu "Večernje novosti".
Dete može da krade i ukoliko oseća da nema kontrolu nad svojim životom. Krađom prividno uspostavlja kontrolu, odnosno buni se protiv takvog stanja. Neki mališani teško podnose pritisak okoline, teško se uklapaju, iako žele da pripadaju grupi. Tada se može dogoditi da nešto kradu samo da bi pokazali da su hrabri i 'vredni poštovanja' svojih vršnjaka.
Kada uhvatite dete u krađi, reakcija bi trebalo da zavisi od uzrasta, kao i od toga da li se krađa dogodila prvi put. Ako je dete malo, roditelj treba da mu objasni da nije lepo krasti i da postoje drugi načini da dođe do toga što želi.
Mališane školskog uzrasta treba terati da vrate ukradeni predmet, tvrde psiholozi, ali i kazniti ih tako da osete posledice svog čina. Ukoliko tinejdžera uhvatite u krađi, to zahteva ozbiljniji razgovor, a često i pomoć stručanjaka.
Izbegavajte fizičko kažnjavanje jer to dete može naterati na nove krađe, samo iz inata. Objasnite detetu da krađa nije samo kada se uzme čokoladica iz prodavnice nego da je to svako uzimanje nečega što mu ne pripada.
Naučite ga da je to krivično delo i da može imati jako neprijatne posledice, kao i da postoje alternativni, pošteni načini da dobiju ono što žele.
(MONDO, foto: Guliver/Getty Images)
U takvim situacijama, roditelji bi trebalo da omoguće detetu da dobije ono što želi, ali na pošten i primeren način. Razgovor, strpljenje i dobar primer pomažu u ovakvim situacijama.
Deca kradu i kada njihove osnovne potrebe nisu zadovoljene. Za mališana koji oseća da mu nešto nedostaje najlakši način da do toga dođe je jednostavno da uzme kada mu je dostupno. Iako mnogi roditelji smatraju da dete ima sve što mu je potrebno, dečje poimanje potreba sasvim je drugačije.
Na primer, ako detetov drug ima džeparac, a vaše dete nema, može se dogoditi da i ono poželi da mu dajete novac, bez obzira na to što mu spremite užinu. Ukoliko to branite, dete može doći u iskušenje da ukrade novac samo da bi i ono imalo džeparac kao i drugi. Zbog toga osluškujte šta dete želi, budite fleksibilni, ali i pravični prilikom određivanja pravila.
Mališani kradu i kada žele pažnju. Kada je detetu uskraćeno zadovoljenje emocionalnih potreba, ono se oseća prazno, pa uzimanjem stvari pokušava da 'popuni' tu prazninu. Deca koja kradu često su vrlo usamljena, ili imaju probleme sa prijateljima i u školi. Zbog toga posvećujte vreme svom detetu, budite sa njim, razgovarajte i saznajte šta želi i čemu se nada, pišu "Večernje novosti".
Dete može da krade i ukoliko oseća da nema kontrolu nad svojim životom. Krađom prividno uspostavlja kontrolu, odnosno buni se protiv takvog stanja. Neki mališani teško podnose pritisak okoline, teško se uklapaju, iako žele da pripadaju grupi. Tada se može dogoditi da nešto kradu samo da bi pokazali da su hrabri i 'vredni poštovanja' svojih vršnjaka.
Kada uhvatite dete u krađi, reakcija bi trebalo da zavisi od uzrasta, kao i od toga da li se krađa dogodila prvi put. Ako je dete malo, roditelj treba da mu objasni da nije lepo krasti i da postoje drugi načini da dođe do toga što želi.
Mališane školskog uzrasta treba terati da vrate ukradeni predmet, tvrde psiholozi, ali i kazniti ih tako da osete posledice svog čina. Ukoliko tinejdžera uhvatite u krađi, to zahteva ozbiljniji razgovor, a često i pomoć stručanjaka.
Izbegavajte fizičko kažnjavanje jer to dete može naterati na nove krađe, samo iz inata. Objasnite detetu da krađa nije samo kada se uzme čokoladica iz prodavnice nego da je to svako uzimanje nečega što mu ne pripada.
Naučite ga da je to krivično delo i da može imati jako neprijatne posledice, kao i da postoje alternativni, pošteni načini da dobiju ono što žele.
(MONDO, foto: Guliver/Getty Images)
Zvezdina proslava jesenje titule sa stilom: Nova goleada na Marakani!
Završen protest studenata u Beogradu: Saobraćaj bio blokiran u centralnim gradskim ulicama
Ameri hoće Stojakovića da bi nas pobedili: Srbija i Grčka u strahu, SAD hoće da otme Andreja!
Određene sudije za večiti derbi: Srbin i Hrvati sude Crvena zvezda - Partizan!
Mondo ukrštenica za 23. decembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!