Ne mogu se terati banke da daju kredite u dinarima ako nema te štednje a dokle će se stići u procesu deevroizacije zavisi od konkretne a ne deklarativne pomoći Vlade, kaže guverner u ostavci.
Narodna banka Srbije (NBS) priprema set mera kojima želi da podstakne proces smanjivanja upotrebe evra u finansijskom sistemu u Srbiji, najavio je guverner centralna benke u ostavci Radovan Jelašić.
On je u intervjuu za portal Kamatica naglasio da NBS sama ne može da se izbori sa svim problemima koji će pratiti proces "deevroizacije" u Srbiji, bez pomoći Vlade.
"Dokle ćemo stići neće zavisiti od verbalnih proklamacija, već od konkretnih koraka koje bi i Vlada Srbije trebalo da preduzme", rekao Jelašić.
Put do više dinarskih kredita vodi isključivo preko povećanja dinarske štednje, a da bi ta štednja postala atraktivnija, kako je istakao, potrebna je i podrška države.
Prema njegovim rečima, Srbija ima veći problem nego druge zemlje u okruženju, pošto je kod nas više od 90 odsto štednje građana u devizama. Na osnovu tih deviznih izvora, kako je rekao Jelašić, nije moguće obavezivati banke da u većoj meri odobravaju dinarske kredite.
"Recimo, kada bi zabranili da se hipotekarni krediti odobravaju u evrima, odnosno propisali da moraju biti u dinarima, to bi značilo da više ne bi bilo hipotekarnih kredita", rekao je on.
Jelašić je istakao da je proces "deevroizacije" primer kako NBS, preko Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), neku temu može da nametne Vladi.
"Podršku smo dobili i zbog efekata svetske ekonomske krize, koja je posebno aktuelizovala tu temu i samo se nadam da ona neće ostati priča za jednokratnu upotrebu", rekao je guverner.
Jelašić je ocenio da NBS ima dobru saradnju sa Vladom Srbije, ali je napomenuo da se mora imati u vidu da su ciljevi različiti. Precizirao je da NBS ima zakonom postavljen jedan cilj, postizanje i održavanje stabilnosti cena, a da Vlada sama sebi postavlja ciljeve i u hodu menja prioritete, prilagođavajući ih događanjima u međunarodnom i domaćem ekonomskom i političkom ambijentu.
Na pitanje šta misli o subvencionisanju gotovinskih dinarskih kredita i kakav će to uticaj imalo na privredu Srbije i makroekonomsku situaciju, Jelašić je ocenio da to neće značajnije uticati na makroekonomsku stabilnost. Prema njegovim rečima, takav zaključak se nameće ako se pođe od toga da su banke stanovništvu odobrile kredite u iznosu od oko 430 milijardi dinara, a da će Vladin program biti ograničen na oko 10 milijardi dinara subvencionisanih kredita.
"Da li će se i u kojoj meri građani opredeljivati za novo zaduživanje, odlučiće sami, verujem uz oprez i sagledavanje svojih realnih mogućnosti", rekao je Jelašić.
Što se tiče njegovog naslednika, guverner je izrazio nadu da će njegov naslednik nastaviti da vodi centralnu banku na sličan način kao on i naglasio da ne treba menjati suštinu vođenja monetarne politike, politike kursa i supervizije banaka, već ih samo unapređivati.
"Veoma je važno da novi guverner NBS bude svestan sta znači takav posao. Treba da bude pripremljen da NBS ima jednu jaku kulturu i moraće da se prilagodi centralnoj banci, a ne ona njemu", poručio je Jelašić novom guverneru centralne banke.
"Ja se iskreno nadam da će biti pozitivno iznenađen time što će imati dobar stručni kadar, ne samo u vidu viceguvernera, nego i generalnih direktora sektora i svih ostalih u NBS", rekao je Jelašić.
Prema zakonu o NBS, posle ostavke guvernera Jelašića, Savet Narodne banke dužan je da u roku od 60 dana konstatuje ostavku i pokrene proceduru u skupštinskom Odboru za finansije, da bi on prosledio Skupštini Srbije predlog za razrešenje i tada bi mogao da bude imenovan i novi guverner.
Premijer Mirko Cvetković izjavio je da "otprilike zna" ko će biti kandidati za novog guvernera centralne banke
a u medijima se špekuliše sa desetak imena bankara, ekoniomista i aktuelnih visokih državnih službenika.
(agencije/MONDO)
On je u intervjuu za portal Kamatica naglasio da NBS sama ne može da se izbori sa svim problemima koji će pratiti proces "deevroizacije" u Srbiji, bez pomoći Vlade.
"Dokle ćemo stići neće zavisiti od verbalnih proklamacija, već od konkretnih koraka koje bi i Vlada Srbije trebalo da preduzme", rekao Jelašić.
Put do više dinarskih kredita vodi isključivo preko povećanja dinarske štednje, a da bi ta štednja postala atraktivnija, kako je istakao, potrebna je i podrška države.
Prema njegovim rečima, Srbija ima veći problem nego druge zemlje u okruženju, pošto je kod nas više od 90 odsto štednje građana u devizama. Na osnovu tih deviznih izvora, kako je rekao Jelašić, nije moguće obavezivati banke da u većoj meri odobravaju dinarske kredite.
"Recimo, kada bi zabranili da se hipotekarni krediti odobravaju u evrima, odnosno propisali da moraju biti u dinarima, to bi značilo da više ne bi bilo hipotekarnih kredita", rekao je on.
Jelašić je istakao da je proces "deevroizacije" primer kako NBS, preko Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), neku temu može da nametne Vladi.
"Podršku smo dobili i zbog efekata svetske ekonomske krize, koja je posebno aktuelizovala tu temu i samo se nadam da ona neće ostati priča za jednokratnu upotrebu", rekao je guverner.
Jelašić je ocenio da NBS ima dobru saradnju sa Vladom Srbije, ali je napomenuo da se mora imati u vidu da su ciljevi različiti. Precizirao je da NBS ima zakonom postavljen jedan cilj, postizanje i održavanje stabilnosti cena, a da Vlada sama sebi postavlja ciljeve i u hodu menja prioritete, prilagođavajući ih događanjima u međunarodnom i domaćem ekonomskom i političkom ambijentu.
Na pitanje šta misli o subvencionisanju gotovinskih dinarskih kredita i kakav će to uticaj imalo na privredu Srbije i makroekonomsku situaciju, Jelašić je ocenio da to neće značajnije uticati na makroekonomsku stabilnost. Prema njegovim rečima, takav zaključak se nameće ako se pođe od toga da su banke stanovništvu odobrile kredite u iznosu od oko 430 milijardi dinara, a da će Vladin program biti ograničen na oko 10 milijardi dinara subvencionisanih kredita.
"Da li će se i u kojoj meri građani opredeljivati za novo zaduživanje, odlučiće sami, verujem uz oprez i sagledavanje svojih realnih mogućnosti", rekao je Jelašić.
Što se tiče njegovog naslednika, guverner je izrazio nadu da će njegov naslednik nastaviti da vodi centralnu banku na sličan način kao on i naglasio da ne treba menjati suštinu vođenja monetarne politike, politike kursa i supervizije banaka, već ih samo unapređivati.
"Veoma je važno da novi guverner NBS bude svestan sta znači takav posao. Treba da bude pripremljen da NBS ima jednu jaku kulturu i moraće da se prilagodi centralnoj banci, a ne ona njemu", poručio je Jelašić novom guverneru centralne banke.
"Ja se iskreno nadam da će biti pozitivno iznenađen time što će imati dobar stručni kadar, ne samo u vidu viceguvernera, nego i generalnih direktora sektora i svih ostalih u NBS", rekao je Jelašić.
Prema zakonu o NBS, posle ostavke guvernera Jelašića, Savet Narodne banke dužan je da u roku od 60 dana konstatuje ostavku i pokrene proceduru u skupštinskom Odboru za finansije, da bi on prosledio Skupštini Srbije predlog za razrešenje i tada bi mogao da bude imenovan i novi guverner.
Premijer Mirko Cvetković izjavio je da "otprilike zna" ko će biti kandidati za novog guvernera centralne banke
a u medijima se špekuliše sa desetak imena bankara, ekoniomista i aktuelnih visokih državnih službenika.
(agencije/MONDO)
