Štucanje je prolazna pojava, veoma česta kod novorođenih beba, a javlja se kao posledica kontrakcija dijafragme. Zapravo, između jednjaka i želuca se nalazi "ventil" - koji se, u normalnim uslovima, otvara kako bi hrana ušla u želudac, a zatim se potpuno zatvara, da bi se sprečilo vraćanje hrane u jednjak.

Kod novorođenčeta, pomenuti ventil je još nezreo i ne obavlja u potpunosti svoj zadatak, pa dolazi do vraćanja mleka iz želuca u jednjak. Na taj način se nadražuje sluznica jednjaka, i ujedno podstiče dijafragma na kontrakcije, a posledica je štucanje. Najčešće je reč o fiziološkoj pojavi, koja ne remeti zdravlje deteta.

Mlade roditelje štucanje brine, pa ponekad broje koliko puta je beba štucnula. Neke mame se, čak, sećaju da su im bebe štucale i u stomaku! Kako beba raste, štucanje se smanjuje, a kada dete počne da jede čvrstu hranu, štucanja skoro da i nema.

Dobro raspoloženje, apetit i napredak u težini - najsigurniji su znaci da je reč o bezazlenoj i prolaznoj pojavi. U svakom slučaju, kada beba štuca - trebalo bi da podignete uzglavlje na kome leži, tako da glava u odnosu na telo bude više postavljena za oko 30 stepeni. Štucanje bi tada trebalo da prestane. Dobro je napraviti pauzu u hranjenju i podići bebu da podrigne. Takođe, treba kontrolisati da prilikom hranjenja ne guta vazduh.

Ne preporučuje se davanje soka od limuna i drugih vrsta tečnosti, niti lupkanje po leđima. Bebi koja štuca, možete da ponudite dojku - da povuče nekoliko puta. Štucanje bi trebalo da prestane.

Ukoliko štucanje dugo traje, beba povraća ili izgleda umorno i nezadovoljno - treba zatražiti pomoć pedijatra. Ako uz to i kašlje, ili slabije napreduje u težini, obavezno treba otići kod lekara, i to što pre.

(MONDO/Yumama)