Energetski gigant "Britiš petroleum" uspeo je da prekine izlivanje nafte iz oštećene bušotine u Meksičkom zalivu, saopštila je danas američka obalska straža.
"Uspeli su da stabilizuju bušotinu. Oni i dalje upumpavaju mulje i zaustavili su izlivanje hidrokarbona", izjavio je komandant obalske straže Tad Alen.
Alen je rekao da je suviše rano da se objavi uspeh operacije, ali ovo je prva zvanična pozitivna ocena rizične akcije upumpavanja mešavine mulja i cementa u oštećenu cev.
Nafta se izliva u okean već 37 dana, posle eksplozije i potonuća platforme na kojoj je poginulo 11 radnika.
Specijalni timovi pokušavaju da zaustave curenje nafte i gasa na dubini od oko 1.600 metara. Nakon toga planirano je da vrh bušotine bude zacementiran.
Alen je rekao da timovi "Britiš petroleum" trenutno prate situaciju posle upumpavanja mulja u poslednjih 15 časova.
"U ovom trenutku postoji određeni uspeh i oni su spremni da nastave upumpavanje mulja u bušotinu ukoliko to bude potrebno. Svi su umereno optimistični, ali još nema razloga da se proglasi pobeda", rekao je Alen.
Inače, zbog najveće ekološke katastrofe u SAD pala je i prva ostavka.
Elizabet Birnbaum, šef američke agencije nadležne za podvodnu eksploataciju nafte, prisiljena je danas da podnese ostavku, javljaju američki mediji.
Vest o ostavci Birnbaumove, koja je na čelu agencije za rudna bogatstva, objavljena je nekoliko sati pred obraćanje američkog predsednika Baraka Obame posvećeno katastrofi u Meksičkom zalivu.
Birnbaum se našla na meti kritika kongresmena obe stranke zbog nedovoljne kontrole rada podvodnih bušotina, kao i suviše bliskih odnosa sa naftnim kompanijama.
Nestrpljenje američke javnosti sve je izraženije, pošto je nafta, koja već više od mesec dana ističe iz bušotine, stigla do obala Luizijane, gde ugrožava privredu i zaštićene prirodne rezervate.
Obama je produžio za još pola godine moratorijum na izdavanje novih dozvola za podvodnu eksploataciju nafte na velikim dubinama.
Obama je na konferenciji za štampu u Beloj kući istakao je da je federalna vlada od početka bila nadležna za odgovor na tu krizu.
"Da budem jasan, oni (BP) rade po našim uputstvima i sve što rade je unapred dogovoreno", rekao je američki predsednik i istakao da BP ni u jednom trenutku nije radio nešto što bi škodilo rešenju krize.
On je priznao da američka vlada nema "superiornu tehnologiju u odnosu na BP za ovu vrstu problema", ali je dodao da će istraga odgovoriti na drugo pitanje - da li treba da ima takvu tehnologiju.
Osvrnuvši se na zamerke za navodno preteranu vladinu regulativu u privredi, on je rekao da to ne može da bude slučaj u oblasti podvodne eksploatacije nafte.
Obama je, takođe, ponovo ukazao na bliske odnose vladinih agencija i naftnih kompanija, koji već godinama traju, rekavši i da je bilo primera "zapanjuće korupcije".
"Takva je bila moć naftnih kompanija da su one same sebi određivale regulative".
Obama je suspendovao dve nove dozvole za bušenje nafte na Aljasci, kao i dozvole za podvodnu eksploataciju nafte u Meksičkom zalivu i ispred obala Virdžinije.
Suspendovane su i 33 dozvole u Meksičkom zalivu, gde je podvodno bušenje već počelo.
Obama je ponovio da će BP platiti štetu i rekao da su plaže u Meksičkom zalivu "bezbedne i čiste", osim tri u Luizijani.
Prema njegovim rečima, podvodna eksploatacija nafte je deo šireg plana za smanjenje američke zavisnosti od uvoznih goriva i povećanje upotrebe domaćih obnovljivih izvora energije.
Predsednik SAD je ponovio svoju podršku sekretaru za unutrašnje poslove Kenu Salazaru, koga je zadužio da na čelu državne komisije ispita uzroke nesreće na platformi "Dipvoter horajzon" u Meksičkom zalivu, od čijeg izveštaja će zavisiti budućnost dozvola za podvodnu eksploataciju nafte.
Količina nafte koja je u proteklih više od mesec dana istekla u Meksički zaliv veća je od one koja se 1989. godine izlila iz tankera "Ekson Valdes" ispred obala Aljaske, dosad smatrane najvećoom ekološkom katastrofom u SAD, pokazuju danas objavljene procene.
Tim naučnika koji se bavio procenama o nafti istekloj iz bušotine smatra da je ta količina najmanje dvaput veća od onog što se pretpostavljalo.
Neke računice upozoravaju na pet puta veće količine.
Prema "najkonzervativnijim" procenama, isticanje je dostiglo 19 miliona galona nafte, znatno više nego iz "Ekson Valdesa", kada je isteklo 11 miliona barela.
Po najvišooj proceni, u Meksički zaliv je možda isteklo čak 39 miliona galona.
Direktor američkog geološkog zavoda Marša Meknat izjavila je da su dva tima naučnika izračunala da iz bušotine ističe između 504.000 i više od milion galona dnevno.
Procene vlasti i BP-a bile su 210.000 galona dnevno, ali su naučnici na osnovu podvodnog snimka još pre nekoliko nedelja procenili da je to mnogo veća količina.
Iako najveće u američkoj istoriji, ovo isticanje nafte nije najveće u Meksičkom zalivu.
Kada je 1979. godine eksplodirala platforma "Ikstok I" u teritorijalnim vodama Meksika, u more se izlilo 140 miliona galona nafte.
(agencije/MONDO)
Alen je rekao da je suviše rano da se objavi uspeh operacije, ali ovo je prva zvanična pozitivna ocena rizične akcije upumpavanja mešavine mulja i cementa u oštećenu cev.
Nafta se izliva u okean već 37 dana, posle eksplozije i potonuća platforme na kojoj je poginulo 11 radnika.
Specijalni timovi pokušavaju da zaustave curenje nafte i gasa na dubini od oko 1.600 metara. Nakon toga planirano je da vrh bušotine bude zacementiran.
Alen je rekao da timovi "Britiš petroleum" trenutno prate situaciju posle upumpavanja mulja u poslednjih 15 časova.
"U ovom trenutku postoji određeni uspeh i oni su spremni da nastave upumpavanje mulja u bušotinu ukoliko to bude potrebno. Svi su umereno optimistični, ali još nema razloga da se proglasi pobeda", rekao je Alen.
Inače, zbog najveće ekološke katastrofe u SAD pala je i prva ostavka.
Elizabet Birnbaum, šef američke agencije nadležne za podvodnu eksploataciju nafte, prisiljena je danas da podnese ostavku, javljaju američki mediji.
Vest o ostavci Birnbaumove, koja je na čelu agencije za rudna bogatstva, objavljena je nekoliko sati pred obraćanje američkog predsednika Baraka Obame posvećeno katastrofi u Meksičkom zalivu.
Birnbaum se našla na meti kritika kongresmena obe stranke zbog nedovoljne kontrole rada podvodnih bušotina, kao i suviše bliskih odnosa sa naftnim kompanijama.
Nestrpljenje američke javnosti sve je izraženije, pošto je nafta, koja već više od mesec dana ističe iz bušotine, stigla do obala Luizijane, gde ugrožava privredu i zaštićene prirodne rezervate.
Obama je produžio za još pola godine moratorijum na izdavanje novih dozvola za podvodnu eksploataciju nafte na velikim dubinama.
Obama je na konferenciji za štampu u Beloj kući istakao je da je federalna vlada od početka bila nadležna za odgovor na tu krizu.
"Da budem jasan, oni (BP) rade po našim uputstvima i sve što rade je unapred dogovoreno", rekao je američki predsednik i istakao da BP ni u jednom trenutku nije radio nešto što bi škodilo rešenju krize.
On je priznao da američka vlada nema "superiornu tehnologiju u odnosu na BP za ovu vrstu problema", ali je dodao da će istraga odgovoriti na drugo pitanje - da li treba da ima takvu tehnologiju.
Osvrnuvši se na zamerke za navodno preteranu vladinu regulativu u privredi, on je rekao da to ne može da bude slučaj u oblasti podvodne eksploatacije nafte.
Obama je, takođe, ponovo ukazao na bliske odnose vladinih agencija i naftnih kompanija, koji već godinama traju, rekavši i da je bilo primera "zapanjuće korupcije".
"Takva je bila moć naftnih kompanija da su one same sebi određivale regulative".
Obama je suspendovao dve nove dozvole za bušenje nafte na Aljasci, kao i dozvole za podvodnu eksploataciju nafte u Meksičkom zalivu i ispred obala Virdžinije.
Suspendovane su i 33 dozvole u Meksičkom zalivu, gde je podvodno bušenje već počelo.
Obama je ponovio da će BP platiti štetu i rekao da su plaže u Meksičkom zalivu "bezbedne i čiste", osim tri u Luizijani.
Prema njegovim rečima, podvodna eksploatacija nafte je deo šireg plana za smanjenje američke zavisnosti od uvoznih goriva i povećanje upotrebe domaćih obnovljivih izvora energije.
Predsednik SAD je ponovio svoju podršku sekretaru za unutrašnje poslove Kenu Salazaru, koga je zadužio da na čelu državne komisije ispita uzroke nesreće na platformi "Dipvoter horajzon" u Meksičkom zalivu, od čijeg izveštaja će zavisiti budućnost dozvola za podvodnu eksploataciju nafte.
Količina nafte koja je u proteklih više od mesec dana istekla u Meksički zaliv veća je od one koja se 1989. godine izlila iz tankera "Ekson Valdes" ispred obala Aljaske, dosad smatrane najvećoom ekološkom katastrofom u SAD, pokazuju danas objavljene procene.
Tim naučnika koji se bavio procenama o nafti istekloj iz bušotine smatra da je ta količina najmanje dvaput veća od onog što se pretpostavljalo.
Neke računice upozoravaju na pet puta veće količine.
Prema "najkonzervativnijim" procenama, isticanje je dostiglo 19 miliona galona nafte, znatno više nego iz "Ekson Valdesa", kada je isteklo 11 miliona barela.
Po najvišooj proceni, u Meksički zaliv je možda isteklo čak 39 miliona galona.
Direktor američkog geološkog zavoda Marša Meknat izjavila je da su dva tima naučnika izračunala da iz bušotine ističe između 504.000 i više od milion galona dnevno.
Procene vlasti i BP-a bile su 210.000 galona dnevno, ali su naučnici na osnovu podvodnog snimka još pre nekoliko nedelja procenili da je to mnogo veća količina.
Iako najveće u američkoj istoriji, ovo isticanje nafte nije najveće u Meksičkom zalivu.
Kada je 1979. godine eksplodirala platforma "Ikstok I" u teritorijalnim vodama Meksika, u more se izlilo 140 miliona galona nafte.
(agencije/MONDO)
