Simuliraju let na Mars – zaključani 520 dana

U četvrtak 3. juna, šestorica istraživača dobrovoljaca izolovaće se u simulator svemirske letilice u kojoj će provesti godinu i po dana.

0
A- A A+

Kapsula je bez ijednog prozora, veličine polovine košarkaškog terena a cilj ovog izuzetnog eksperimenta, nazvanog "Mars 500", je simulacija leta na “Crvenu planetu”.

Šest članova posade će simulirati putovanje i sletanje na Mars, kao i povratak na Zemlju, a zapravo će sve vreme biti čvrsto na zemlji, u ruskoj prestonici, bez mogućnosti izlaska.

Ova operacija treba da posluži kao priprema za budući, pravi let na Mars do kog će doći možda tek kroz neku deceniju, prenose mediji.

Posada sastavljena isključivo od muškaraca - trojice Rusa, jednog Francuza, jednog Italijana i jednog Kineza, neće iskusiti bestežinsko stanje, ali će od sutra godinu i po dana proživeti u skučenim uslovima, izvršavajući niz teških eksperimenata i vežbi.

Eksperiment u naučne svrhe trajaće 520 dana, što odgovara dužini leta do Marsa i natrag, tokom kojeg će njegovi učesnici biti potpuno odsečeni od sveta: bez sunca, porodice, prijatelja, izlazaka, uz ograničene obroke i bez mogućnosti svakodnevnog kupanja, zatvoreni u kapsuli sa osobama koje jedva poznaju.

Šestoricu astronauta će pratiti i snimati 24 sata dnevno stručnjaci Evropske svemirske agencije (ESA) koji će proučavati njihove reakcije i ponašanje kako bi saznali da li će putovanje na crvenu planetu biti jednog dana moguće za čoveka.

"Kada su ljudi u malom prostoru upućeni jedni na druge, njihovo ponašanje i navike vrlo brzo dolaze do izražaja. To može da bude uzrok napetosti, pa čak i sukobljavanja", kazao je psihoterapeut Mihail Barišev koji učestvuje u projektu.

Tokom eksperimenta, kojim rukovodi Institut za medicinske i biološke probleme u Moskvi u saradnji sa ESA i kineskom svemirskom agencijom, biće simulirani 250-dnevni let na Mars, 30-dnevno istraživanje površine crvene planete i 240-dnevni povratak na Zemlju.

Simulator se sastoji od interplanetarne letilice, modula za sletanje i odvojenog modula, imitatora površine Marsa, što sve zajedno ima površinu od 180 kvadratnih metara.

Astronauti će komunicirati sa spoljnim svetom putem Interneta sa odloženim prenosom i povremenim prekidima kako bi se imitirali efekti svemirskog leta.

Na meniju će imati konzerviranu hranu, sličnu onoj koju koriste astronauti na Međunarodnoj svemirskoj stanici i moći će da se tuširaju jednom u deset dana.

Članovi posade imaće dva slobodna dana sedmično osim u slučajevima simulacije vanrednih situacija.

"To nije zatvor, već program, eksperiment", kazao je Francuz Romen Šarl, jedan od članova pozade.

"Biće teško, u to sam siguran, ali imamo cilj da ostanemo ovde 520 dana i to ćemo ostvariti", dodao je on.

Šestoricu muškaraca izabrala je ESA među 6.000 kandidata prema strogo određenim kriterijumima koji se odnose na njihovo stručno obrazovanje, profesionalno iskustvo, zdravstveno stanje i životne navike. Svi govore ruski i engleski.

Sličan eksperiment izveden je pre desetak godina na istom institutu u Moskvi, ali nije prošao glatko kako se očekivalo. Eksperiment je obeležilo nekoliko incidenata kao što je bila tuča dvojice ruskih članova posade i prigovor jedne Kanađanke koja se žalila na seksulano uznemiravanje.

Međutim, tromesečni eksperiment obavljen 2009, u kome su učestvovala četvorica Rusa, jedan Nemac i jedan Francuz protekao je bez ikakvih problema.

Mada će ovaj eksperiment naučnicima pružiti izobilje materijala za analizu problema sa kojima će se suočiti posada na putu za Mars, tehnološki izazovi na koje ostaje da se odgovori čine da misija još uvek ostaje u dalekoj perspektivi. Jedan od najvećih izazova je izgradnja kompaktnog i efikasnog štita od opasnog svemirskog zračenja.

I SAD i Rusija rade na izgradnji svemirske letilice koja bi mogla da se koristi na letu za Mars, ali su radovi još uvek u začetku.

Prošlog meseca, američki predsednik Barak Obama rekao je zaposlenima u NASA u Kejp Kanaveralu da se zalaže za slanje misija sa ljudskom posadom i predvideo da će se prvi putnici za Mars otisnuti oko 2030.

(Tanjug)

Povezano

Sve vesti