Bilo je slučajeva da su muslimanski snajperisti gađali svoje civile, čak decu, kako bi bili okrivljeni Srbi, kazao u Hagu kanadski general, bivši UNPROFOR-ovac.
General kanadske vojske Dejvid Frejzer, bivši oficir UNPROFOR-a u Sarajevu, izjavio je danas, na suđenju bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, da je bilo slučajeva da su muslimanske snage iz snajpera gađale muslimanske civile, uključujući decu, kako bi za to bili okrivljeni Srbi.
"Muslimani su bili odgovorni za gađanje svojih civila i mi (UN) smo uložili zbog toga protest" vlastima u Sarajevu, rekao je Frejzer i dodao da je informaciju o muslimanskim napadima na decu čuo od vojnika UN.
Član tadašnjeg ratnog predsedništva BiH Ejup Ganić "ostao je bez reči i nije bio srećan kada je čuo za postupanja muslimanske vojske prema sopstvenim civilima", kazao je Frejzer i priznao da nikad nije čuo da su Srbi napadali sopstveni narod.
Kanadski general je rekao da je znao i za muslimanska, a ne samo srpska snajperska gnezda u Sarajevu i potvrdio da je "čuo priče" da su francuski pripadnici UNPROFOR-a imali video snimak muslimanskih snajperista kako pucaju po sopstvenom narodu, ali je napomenuo da nikad nije video taj snimak.
Svedok tužilaštva je ocenio da su artiljerijski napadi na muslimanske vojne ciljeve, uključujući vojna vozila, skladišta municije i mesta komande, bili legitimna strategija, ali da se to ne odnosi na napade na mete u blizini civila ili civilnih instalacija.
Karadžić je rekao da su muslimanska vojska i vojne instalacije bili svuda po gradu, ali Frejzer se nije složio s tim, mada nije mogao da navede koji je deo grada bio isključivo civilni, i dodao je da su među metama srpskih napada bili i zgrada predsedništva i drugi delovi grada, koji nisu imali nikakav vojni značaj.
General Frejzer je istakao i da bi on, da je bio na mestu srpskih snaga, u mnogim slučajevima izbegavao da koristi artiljeriju čak i protiv vojnih meta jer ne bi mogao garantovati da u napadima ne bi stradali i civili.
On je, takođe, ocenio da je pouzdanost i doslednost vojnih posmatrača UN, čija je komanda bila u Zagrebu, zavisila od toga iz koje su zemlje i dodao da su se komandanti UNPROFOR-a oslanjali uglavnom na sopstvene izvore kako bi potvrdili informacije sa terena.
Govoreći o navodima tužilaštva da je general Ratko Mladić blokirao ulazak humanitarnih konvoja u Sarajevo, Karadžić je rekao da su Srbi, zbog šverca oružja u grad, morali da pojačaju kontrolu vozila.
Frejzer je na to odgovorio da kontrola mora da postoji, ali ne u toj meri da se humanitarni konvoji sprečavaju da dođu do odredišta i podsetio da su UN vršile istragu vezanu za šverc oružja, identifikacionih dokumenata, alkoholnih pića i cigareta u Sarajevu.
Kanadski general je, takođe, priznao da je moguće da je vozilo francuskog komandanta policijskog voda UN dignuto u vazduh zbog antišverserskih aktivnosti tog Francuza.
Frejzer je bio oficir UNPROFOR-a u Sarajevu od aprila 1994. do maja 1995. godine.
Suđenje bivšem predsedniku RS nastavljeno je pošto su prethodne dve sednice, u četvrtak i petak, bile prekinute zbog lošeg zdravstvenog stanja optuženog.
Karadžić treba sutra da nastavi unakrsno ispitivanje Frejzera.
Bivši lider bosanskih Srba optužen je pred Haškim tribunalom za genocid nad nesrpskim stanovništvom u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, kao i za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, teror i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH (1992-1995).
(Tanjug)
"Muslimani su bili odgovorni za gađanje svojih civila i mi (UN) smo uložili zbog toga protest" vlastima u Sarajevu, rekao je Frejzer i dodao da je informaciju o muslimanskim napadima na decu čuo od vojnika UN.
Član tadašnjeg ratnog predsedništva BiH Ejup Ganić "ostao je bez reči i nije bio srećan kada je čuo za postupanja muslimanske vojske prema sopstvenim civilima", kazao je Frejzer i priznao da nikad nije čuo da su Srbi napadali sopstveni narod.
Kanadski general je rekao da je znao i za muslimanska, a ne samo srpska snajperska gnezda u Sarajevu i potvrdio da je "čuo priče" da su francuski pripadnici UNPROFOR-a imali video snimak muslimanskih snajperista kako pucaju po sopstvenom narodu, ali je napomenuo da nikad nije video taj snimak.
Svedok tužilaštva je ocenio da su artiljerijski napadi na muslimanske vojne ciljeve, uključujući vojna vozila, skladišta municije i mesta komande, bili legitimna strategija, ali da se to ne odnosi na napade na mete u blizini civila ili civilnih instalacija.
Karadžić je rekao da su muslimanska vojska i vojne instalacije bili svuda po gradu, ali Frejzer se nije složio s tim, mada nije mogao da navede koji je deo grada bio isključivo civilni, i dodao je da su među metama srpskih napada bili i zgrada predsedništva i drugi delovi grada, koji nisu imali nikakav vojni značaj.
General Frejzer je istakao i da bi on, da je bio na mestu srpskih snaga, u mnogim slučajevima izbegavao da koristi artiljeriju čak i protiv vojnih meta jer ne bi mogao garantovati da u napadima ne bi stradali i civili.
On je, takođe, ocenio da je pouzdanost i doslednost vojnih posmatrača UN, čija je komanda bila u Zagrebu, zavisila od toga iz koje su zemlje i dodao da su se komandanti UNPROFOR-a oslanjali uglavnom na sopstvene izvore kako bi potvrdili informacije sa terena.
Govoreći o navodima tužilaštva da je general Ratko Mladić blokirao ulazak humanitarnih konvoja u Sarajevo, Karadžić je rekao da su Srbi, zbog šverca oružja u grad, morali da pojačaju kontrolu vozila.
Frejzer je na to odgovorio da kontrola mora da postoji, ali ne u toj meri da se humanitarni konvoji sprečavaju da dođu do odredišta i podsetio da su UN vršile istragu vezanu za šverc oružja, identifikacionih dokumenata, alkoholnih pića i cigareta u Sarajevu.
Kanadski general je, takođe, priznao da je moguće da je vozilo francuskog komandanta policijskog voda UN dignuto u vazduh zbog antišverserskih aktivnosti tog Francuza.
Frejzer je bio oficir UNPROFOR-a u Sarajevu od aprila 1994. do maja 1995. godine.
Suđenje bivšem predsedniku RS nastavljeno je pošto su prethodne dve sednice, u četvrtak i petak, bile prekinute zbog lošeg zdravstvenog stanja optuženog.
Karadžić treba sutra da nastavi unakrsno ispitivanje Frejzera.
Bivši lider bosanskih Srba optužen je pred Haškim tribunalom za genocid nad nesrpskim stanovništvom u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, kao i za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, teror i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH (1992-1995).
(Tanjug)
