Investbanka, Beobanka, Jugobanka i Beogradska banka su u stečaju osam godina, a stečajna uprava naplatila svega 3,8 odsto potraživanja.
Stečajevi Investbanke, Beobanke, Jugobanke i Beogradske banke do sada su Srbiju koštali oko 50 miliona evra, a i danas te banke plaćaju sve troškove kao da normalno rade, od poreza na dodatu vrednost (PDV), poreza na imovinu, građevinsko zemljište do plata zaposlenima, izjavio je direktor Agencije za osiguranje depozita Milorad Džambić.
Džambić je naveo da su na dan otvaranja stečaja, ukupna potraživanja te četiri velike banke od oko 2.300 dužnika iznosila 9,5 milijardi evra, a od otvaranja stečaja do oktobra 2010. te banke su naplatile 21,7 milijardi dinara ili svega 3,8 odsto od ukupnih potraživanja, rekao je Džambić u najnovijem broju Ekonomist magazina.
Naplatom potraživanja od pravnih i fizičkih lica, prodajom pokretne i nepokretne imovine, prilivima od zakupa i refundacije, prilivima od kamata na oročena sredstva, četiri banke u stečaju unovčile su stečajnu masu u iznosu od 37 milijardi dinara, a od ovog iznosa 189 miliona evra je preneto državi kao poveriocu prvog isplatnog reda.
Džambić je rekao da iako je prošlo skoro osam godina od pokretanja stečaja tih banaka, moguće je da će postupak potrajati još toliko, ukazujući da je od nekadašnje imovine tih banaka prodato više od 130.000 kvadrata poslovnog prostora za oko 10 milijardi dinara.
"Okončanje tog postupka ne zavisi od Agencije kao stečajnog upravnika. Stečajni postupci Beogradske banke i Jugobanke su izuzetno kompleksni, jer su obe poslovale preko agencija u Njujorku, a Beogradska banka i preko jedne na Kipru", objasnio je Džambić.
Zato je izvesno da će se prvo okončati stečajni postupci Investbanke i Beobanke, nagovestio je on, ukazujući da je njihov najveći poverilac Beogradska banka u stečaju, koja u ukupnim potraživanjima Beobanke učestvuje sa više od 50 odsto, a kod Investbanke sa više od 76 odsto.
"Završetak stečaja Beobanke i Investbanke zavisi i od naplate dugova od preduzeća u restrukturiranju i velikih kompanija, koje su u nadležnosti Agencije za privatizaciju i sudova. Po tom osnovu četiri velike banke potražuju od 853 preduzeća oko 2,3 milijarde evra”, precizirao je Džambić.
Prema nejgovim rečima, sve što je zavisilo od te agencije kao stečajnog upravnika ona je i odradila, pred nadležnim trgovinskim sudovima, ispitano je 13.688 prijava i poveriocima su priznata kao osnovana potraživanja od oko 600 miliona evra, osporeno je oko 4,8 milijardi evra, a još se vode 122 sudska postupka za potraživanja veća od 800 miliona evra.
S druge strane, četiri velike banke u stečaju isplatile su oko 189 miliona evra državi kao najvećem poveriocu po osnovu stare devizne štednje i 1,4 milijarde dinara po osnovu štednje i platnog
prometa građana.
Džambić je kazao da je u četiri banke u stečaju zaposleno 180 radnika, koji mesečno u proseku primaju oko 55.000 dinara i predočio da sva sredstva stečajne mase pripadaju poveriocima, pa su, shodno zakonu, formirani odbori poverilaca koji redovno zasedaju i daju mišljenja na sva važna pitanja tokom sprovođenja stečajnog postupka.
(Tanjug)
Džambić je naveo da su na dan otvaranja stečaja, ukupna potraživanja te četiri velike banke od oko 2.300 dužnika iznosila 9,5 milijardi evra, a od otvaranja stečaja do oktobra 2010. te banke su naplatile 21,7 milijardi dinara ili svega 3,8 odsto od ukupnih potraživanja, rekao je Džambić u najnovijem broju Ekonomist magazina.
Naplatom potraživanja od pravnih i fizičkih lica, prodajom pokretne i nepokretne imovine, prilivima od zakupa i refundacije, prilivima od kamata na oročena sredstva, četiri banke u stečaju unovčile su stečajnu masu u iznosu od 37 milijardi dinara, a od ovog iznosa 189 miliona evra je preneto državi kao poveriocu prvog isplatnog reda.
Džambić je rekao da iako je prošlo skoro osam godina od pokretanja stečaja tih banaka, moguće je da će postupak potrajati još toliko, ukazujući da je od nekadašnje imovine tih banaka prodato više od 130.000 kvadrata poslovnog prostora za oko 10 milijardi dinara.
"Okončanje tog postupka ne zavisi od Agencije kao stečajnog upravnika. Stečajni postupci Beogradske banke i Jugobanke su izuzetno kompleksni, jer su obe poslovale preko agencija u Njujorku, a Beogradska banka i preko jedne na Kipru", objasnio je Džambić.
Zato je izvesno da će se prvo okončati stečajni postupci Investbanke i Beobanke, nagovestio je on, ukazujući da je njihov najveći poverilac Beogradska banka u stečaju, koja u ukupnim potraživanjima Beobanke učestvuje sa više od 50 odsto, a kod Investbanke sa više od 76 odsto.
"Završetak stečaja Beobanke i Investbanke zavisi i od naplate dugova od preduzeća u restrukturiranju i velikih kompanija, koje su u nadležnosti Agencije za privatizaciju i sudova. Po tom osnovu četiri velike banke potražuju od 853 preduzeća oko 2,3 milijarde evra”, precizirao je Džambić.
Prema nejgovim rečima, sve što je zavisilo od te agencije kao stečajnog upravnika ona je i odradila, pred nadležnim trgovinskim sudovima, ispitano je 13.688 prijava i poveriocima su priznata kao osnovana potraživanja od oko 600 miliona evra, osporeno je oko 4,8 milijardi evra, a još se vode 122 sudska postupka za potraživanja veća od 800 miliona evra.
S druge strane, četiri velike banke u stečaju isplatile su oko 189 miliona evra državi kao najvećem poveriocu po osnovu stare devizne štednje i 1,4 milijarde dinara po osnovu štednje i platnog
prometa građana.
Džambić je kazao da je u četiri banke u stečaju zaposleno 180 radnika, koji mesečno u proseku primaju oko 55.000 dinara i predočio da sva sredstva stečajne mase pripadaju poveriocima, pa su, shodno zakonu, formirani odbori poverilaca koji redovno zasedaju i daju mišljenja na sva važna pitanja tokom sprovođenja stečajnog postupka.
(Tanjug)
