Preminuo lider DHSS Vladan Batić

Predsednik Demohrišćanske stranke Srbije i poslanik republičkog parlamenta Vladan Batić preminuo je danas posle duge i teške bolesti.

0
A- A A+

Poslanici Skupštine Srbije odali su poštu preminulom kolegi minutom ćutanja, saopšteno je danas u parlamentu.

Batićev politički saradnik, glumac Branislav Lečić izjavio je da je lider DHSS bio pošten i vredan čovek koji je čitavog života radio na demokratizaciji zemlje.

"On je bio operisan od raka, izvađene su mu glasne žice, i duže nije mogao da govori. Iako se to negde moglo i očekivati, ipak smo svi bili bolno iznenađeni kada smo čulu za njegovu smrt", rekao je Lečić.

Predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Mirko Cvetković uputili su telegram saučešća porodici i stranci Vladana Batića.

Kako je navela pres služba predsednika, Tadić je u telegramu saučešća naveo da je mnogo cenio Vladana Batića koji je bio njegov politički saborac i dugogodišnji prijatelj.

Premijer Cvetković je ocenio da je Batić iza sebe ostavio značajan trag u demokratskom životu Srbije.

Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je danas da je Batićeva smrt tužan trenutak za sve koji su, kao ljudi i političari, zajedno sa njim pokušavali da menjaju Srbiju.

"Vladan Batić je bio energični borac za drugačiju Srbiju. Uporno se i hrabro borio protiv (bivšeg predsednika SRJ Slobodana) Miloševića i bio je jedan od ključnih ljudi i pokretača svih opozicionih demokratskih koalicija i saveza", naveo je Jovanović u saopštenju.

Kako je naveo, "posle 5. oktobra Batić je preuzeo Ministarstvo pravde i hrabro se suočio sa haosom i nasleđem režimskog sudstva".

"Zbog toga danas osećamo veliku potrebu da uputimo poslednji pozdrav i veliko divljenje Vladanu Batiću, jednom od simbola dvadesetogodišnje borbe za lepšu i modernu Srbiju u koju je oduvek srčano verovao", istakao je Jovanović.

Batić je rođen 27. jula 1949. godine u Obrenovcu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. U Beogradu je na Pravnom fakultetu diplomirao 1972, magistrirao na Katedri za međunarodno pravo 1977. i na istoj katedri 1981. odbranio doktorsku disertaciju "Slobodne carinske zone sa stanovišta međunarodnog prava".

Odrastao je u duhu onoga što su komunisti nazivali "reakcijom" zbog čega je na početku karijere u opštini Obrenovac, gde je radio od 1973. do 1984. godine, tretiran kao "moralno politički nepodoban referent".

Za vreme bivšeg režima, pokazao se moralnijim od mnogih komunista, jer je u čuvenoj akciji "imaš kuću, vrati stan" bio jedan od retkih koji je vratio stan uz reči "da me ne proklinju".

Od 1984. godine ima svoju advokatsku kancelariju u Beogradu.

Prvi put se politički angažovao u Demokratskoj stranci (DS) od njenog osnivanja 1990. Bio je član Glavnog i Izvršnog odbora i prvi predsednik Beogradskog odbora stranke. DS je napustio 1992. zbog njenog nepristupanja Demokratskom pokretu Srbije (DEPOS) i sa grupom istomišljenika učestvovao je u osnivanju Demokratske stranke Srbije (DSS) u kojoj je bio potpredsednik.

Narodni poslanik bio je u dva mandata u Narodnoj skupštini Srbije koja je konstituisana i raspuštena 1993. i od 1994. do 1997. kada je bio i zamenik predsednika Poslaničkog kluba DSS-a.

U februaru 1997. Batić je isključen iz DSS-a, a 6. maja te godine osniva DHSS i postaje njen predsednik. Za predsednika stranke ponovo je izabran na izbornoj skupštini DHŠ-a 25. aprila 2004.

U januaru 1998. godine Batić sa Velimirom Ilićem, predsednikom izdvojene frakcije Srpskog pokreta obnove, SPO-Zajedno, formira Savez opozicionih stranka "Srbija Zajedno", što je bio začetak opozicionog bloka Saveza za promene (SZP). U tom Savezu Batić je bio dva puta koordinator.

Za poslanika u Veću građana Skupštine SRJ, kao kandidat DOS-a izabran je na saveznim parlamentarnim izborima 24. septembra 2000. Od 24. januara 2001. do vanrednih parlamentarnih izbora u decembru 2003. bio je republički ministar pravde.

Vođa srpskih demohrišćana ostaće u Srbiji zapamćen kao ministar pravde koji se borio da pred Haški tribunal izvede i odgovorne za zločine nad Srbima na Kosovu i Metohiji.

U vreme njegovog mandata Haškom tribunalu su dostavljene krivične prijave za terorizam i genocid protiv vođa albanskog separatizma Hašima Tačija, Agima Čekua i Ramuša Haradinaja.

Zahvaljujući tome što je uporno pisao bivšoj tužiteljki Karli Del Ponte i pasionirano sakupljao dokaze, na klupi za optužene u Hagu našao se Haradinaj protiv koga je ove godine obnovljen postupak.

Posle gubitka vlasti DOS-a, Batić je postao blizak liberalno orijentisanim krugovima. Sa Vesnom Pešić (Građanski savez Srbije) i Nenadom Čankom (Liga socijaldemokrata Vojvodine) predvodi Narodni pokret "Otpor".

Bio je kandidat DHSS-a na predsedničkim izborima u Srbiji 13. juna 2004.

Zastupao je porodice nastradalih gardista u Topčideru, radnike "Veterinarskog zavoda" i generala Momčila Perišića, a nekada je bio i advokat ICN kompanije Milana Panića.

Na parlamentarnim izborima u Srbiji 21. januara 2007. na listi Liberalno-demokratske partije (LDP) izabran je za poslanika u Skupštini Srbije. Poslanik je bio i novom sazivu Skupštine Srbije konstituisanom nakon izbora u maju 2008. godine.

Batić se odrekao svojih poslaničkih primanja za jul, avgust i septembar u iznosu od 90.000 dinara u korist bolesne i siromašne dece koja je uplatio na račun Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka, kao donatorstvo za izgradnju "Roditeljske kuće" u Beogradu.

Dve decenije se borio sa teškom bolešću, rakom glasnih žica, o čemu je govorio u svojoj ispovesti objavljenoj u "Politici".

(agencije/MONDO)

Povezano

Sve vesti