Opasnost da se Srbiji ponovo uvede vizni režim za putovanja građana u EU je teoretski moguć, ali je praktično gotovo nemoguće da se to dogodi, ocenila je Aleksandra Štiglmajer iz Evropske inicijative za stabilnost.
"To bi u teoriji bilo moguće, ali je praktično gotovo nemoguće. Odluka o ponovnom uvođenju viza za zemlje Zapadnog Balkana zahtevala bi kvalifikovanu većinu među zemljama članicama, što je oko 75 odsto glasova, i većinu u Evropskom parlamentu. Tih većina nema, jer najveći broj država članica, kao i evropskih parlamentaraca, podržava slobodno putovanje", objasnila je Štiglmajer za Dojče vele.
Ona je ukazala da lažni azilanati, koji sa područja Srbije i Makedonije stižu u EU, i dalje predstavljaju problem koji se pojavljuje uglavnom u Belgiji, Švedskoj i Nemačkoj, i nije šire rasprostranjen fenomen u EU.
Ukoliko bi čak u nekom trenutku i došlo do eskalacije događaja, u ESI procenjuju da bi EU bilo potrebno izmedu šest i devet meseci da završi proceduru oko ponovnog uspostavljanja viznog režima nekoj od zemalja Zapadnog Balkana.
"Unija i dalje ostaje ozbiljna po tom pitanju, a evropske ekspertske misije će posetiti zemlje Zapadnog Balkana i ispitivati stanje na terenu. Prvi izveštaj očekuje se u maju", rekla je Štiglmajerova.
"Svih pet zemalja (Albanija, BiH, Crna Gora, Makedonija i Srbija) moraju da nastave ozbiljan posao u skladu sa uslovima propisanim u 'Mapama puta'. Posebno je važno da se ispune uslovi koji predviđaju mere protiv diskriminacije i zaštitu manjina. To bi pomoglo smanjenju priliva azilanata, jer su oni uglavnom pripadnici manjina - Romi ili etnički Albanici iz Srbije", zaključila je ona.
(Tanjug)
Ona je ukazala da lažni azilanati, koji sa područja Srbije i Makedonije stižu u EU, i dalje predstavljaju problem koji se pojavljuje uglavnom u Belgiji, Švedskoj i Nemačkoj, i nije šire rasprostranjen fenomen u EU.
Ukoliko bi čak u nekom trenutku i došlo do eskalacije događaja, u ESI procenjuju da bi EU bilo potrebno izmedu šest i devet meseci da završi proceduru oko ponovnog uspostavljanja viznog režima nekoj od zemalja Zapadnog Balkana.
"Unija i dalje ostaje ozbiljna po tom pitanju, a evropske ekspertske misije će posetiti zemlje Zapadnog Balkana i ispitivati stanje na terenu. Prvi izveštaj očekuje se u maju", rekla je Štiglmajerova.
"Svih pet zemalja (Albanija, BiH, Crna Gora, Makedonija i Srbija) moraju da nastave ozbiljan posao u skladu sa uslovima propisanim u 'Mapama puta'. Posebno je važno da se ispune uslovi koji predviđaju mere protiv diskriminacije i zaštitu manjina. To bi pomoglo smanjenju priliva azilanata, jer su oni uglavnom pripadnici manjina - Romi ili etnički Albanici iz Srbije", zaključila je ona.
(Tanjug)
