Moj Telekom: Prijavi se Registruj se

Izmenjen Zakon o planiranju i izgradnji

Skupština Srbije usvojila je danas izmene Zakona o planiranju i izgradnji koje, prema rečima predlagača, treba da pojednostave i pojeftine proces legalizacije bespravno podignutih objekata i dobijanje građevinskih dozvola.

0
A- A A+

Izmenjen Zakon o planiranju i izgradnji Foto: Beta

Glavna novina u izmenjenom zakonu biće rok važenja građevinske dozvole. Ta dozvola će prestati da važi ukoliko u roku od pet godina ne bude izdata upotrebna dozvola za objekat.

Izmene zakona predviđaju da će investitor po isteku tog roka plaćati porez na imovinu kao da je objekat završen.

Na zahtev investitora, građevinska dozvola može biti obnovljena na dodatni rok od dve godine, ali to je moguće samo ako investitor dostavi dokaz da stepen završenosti objekta premašuje 80 odsto.

Izmene zakona utvrđuju smanjenje visine naknade za legalizaciju objekata i za socijalno ugrožene. Smanjen je i obim tehničke dokumentacije koju građani moraju da prilože uz zahtev za legalizaciju, a proširena je i lista dokaza koji se prilažu uz zahtev, a koji potvrđuju da su rešeni imovinski-pravni odnosi.

Propisano je za određene kategorije stanovništva umanjenje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta u postupcima legalizacije za porodične stambene objekte i stanove do 100 metara kvadratnih u iznosu od 99 odsto, kao i umanjenje od 60 odsto za sve vlasnike do 100 kvadrata, bez ispunjenja posebnih uslova.

Građanima će biti omogućeno i da sa opštinom zaključe ugovor o tome da opština za njih prikuplja dokumentaciju za legalizaciju, a novina je i da se suvlasnici koji se nisu protivili izgradnji smatraju saglasnim sa legalizacijom.

Izmenama zakona omogućeno je i korišćenje novoizgrađenog objekta bez upotrebne dozvole, ako u roku od 90 dana od formiranja komisije za tehnički pregled nadležna služba nije izdala upotrebnu dozvolu niti je rešenjem odbila njeno izdavanje.

Postoji i mogućnost da opština prikupi dokumentaciju neophodnu za legalizaciju, koju će vlasnik objekta moći da plati na rate u roku od dve do četiri godine.

Novina je i da će opštinska administracija ubuduće imati pravo da od investitora samo jednom zatraži dopunu dokumentacije za izdavanje grdajevinske dozvole, dok će javna preduzeća imati mesec dana na raspolaganju za davanje saglasnosti.

I u izmenjenom zakonu ostaje odredba o konverziji prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine, uz nadoknadu, koju će plaćati vlasnici preduzeća kupljenih kroz privatizaciju ili stečaj.

U slučaju konverzija uz naknadu, vrednost zemjišta utvrđivaće se na osnovu uredbe Vlade ili na osnovu akata lokalne samouprave, preko urbanističkih zona.

Predviđeno je da se naknada za prenamenu zemljišta neće plaćati ako je prenamena poljoprivrednog u građevinsko zemljište obavljena do 15. jula 1992. godine.

Omogućeno je da svi vlasnici građevinskog zemljišta u javnoj svojini, a ne samo jedinice lokalne samouprave, raspolažu građevinskim zemljištem, što znači da će i država preko Republičke direkcije za imovinu moći da otuđi ili da u zakup građevinsko zemljište, što do sada nije bio slučaj.

(Beta)
Sve vesti