Pirates of the Caribbean: On Stranger Tides (2011)
Režija: Rob Maršal
Uloge: Džoni Dep, Džefri Raš, Penelope Kruz
Distributer: Taramaunt
Najnovije avanture Džeka Speroua i njegove družine sam gledao na zvaničnoj premijeri u Domu sindikata. Nekako je ispalo da je ova projekcija u našu zemlju stigla čak dva dana pre nego što je prikazana u Americi i ostatku planete. Naravno, ništa bitno to ne znači, ali je osećaj ipak drugačiji – ako ništa drugo, onda barem po tome što se na gledanje ide bez ikakvih predrasuda jer niko, ni kritičari ni forumaši, ni drugari ni bilo kakvi slučajni ''spoileri'', ne mogu da vam svojim stavovima i mišljenjima pokvare ili promene doživljaj filma.
To je super, nema šta, ali isto tako ovakve predstave imaju i svoje negativne strane. Sala, naravno, nije prazna kao što ume da bude u redovnom programu, a publiku čine ili zagriženi fanovi koji ne mogu da izdrže da film ne pogledaju već prvom prilikom ili oni koji verovatno nikada ne bi ni došli u bioskop, ali su karte dobili na poklon ili putem neke nagradne igre. Tako je bilo i ovog puta, pa sam i pre nego što su pogasili svetla mogao da uživam u gunguli i haosu, zvonjavi mobilnih telefona, jurnjavi i preskakanju sedišta i ostalim predškolskim, školskim i tinejdžerskim disciplinama.
Ali ne kukam ovog puta. Istina, bio sam sam, a ovakvi filmovi se gledaju u društvu, nikako u samoći.
Ovakvim filmovima je potrebna i podrška i dobacivanje i za svaki pristigli sms i svaku kokicu koja mi je proletela pored nosa, tu je bio neki genijalan komentar ili duhovita reakcija. Na kraju, ubeđen sam, ovaj film i dobija makar pola zvezdice više baš zahvaljujući popunjenom Domu sindikata i atmosferi koja je pomogla da se izgura 140' četvrtog dela serijala nastalog, verovali ili ne, prema istoimenoj trange-frange vožnji iz jednog od Diznijevih luna parkova. Uostalom, ovde se taj sumanuti krug valjda i zatvara, jer je ta vožnja, prema rečima svog kreatora, inspirisana i knjigom Tima Pauersa ''Na čudnim plimama'' prema kojoj je nastao i scenario za ovaj četvrti film.
Rekoh već, najlepše je film gledati bez ikakvog predznanja, ali u ovom slučaju ta tehnika nije donela željene rezultate jer, jednostavno, ništa neočekivano ili iznenađujuće nije se desilo u najnovijim ''Piratima''. Apsolutno ništa.
U Londonu, Džek Sperou saznaje da se neko predstavlja njegovim imenom i delom i da okuplja posadu za potragu za, ni manje ni više, Izvorom mladosti. Imitator je, ispostavlja se, Džekova bivša, misteriozna ljubav, enigmatična i zanosna Anđelika (Penelope Kruz) i bez obzira na skeptičnog Džeka, nekako oboje završavaju na ''Osveti kraljice Ane'', brodu legendarnog Crnobradog. U trci za eliksirom koji garantuje dug život su, međutim, i Španci sa svojom armadom, ali i neki drugi likovi iz prošlih vremena koji takođe imaju svoju ulogu u potrazi za novim blagom. Sve njih na putu očekuju različite prepreke, ali susret sa sirenama je najupečatljiviji, moćniji čak i od samog Izvora života.
Naš Džek, u međuvremenu, ne zna od koga više da strepi, od Anđelike ili Crnobradog, možda i samog Barbose. I tako sve ide svojim tokom, a na kraju Džek opet ispada najpametniji, najsnalažljiviji i najsrećniji. A da li je njegova pobeda apsolutna, moraćete sami da spoznate. (Preporučujem da film gledate i nakon svih imena sa odjavne špice ukoliko stremite kompletnom savladivanju gradiva.)
Publiku na premijeri očigledno su svi ovi događaji poprilično impresionirali, pa je kraj projekcije ukrašen snažnim aplauzom, što možda kazuje i da se producentima ponovo smeši broj sa deset cifara nakon svođenja svih računa. U svakom slučaju, u novim ''Piratima'' ima dovoljno impresivnih elemenata da se ovakva publika digne na noge – pre svih nikad bolji Džoni Dep koji ovog puta, u inat Dizniju, ne samo da demonstrira ''gej'' školu glume koje se tamo tako panično plaše, već svom liku dodaje i novu, 'alkoholnu' dimenziju koja mu, logično, savršeno pristaje.
Seksi sastojak priče, Penelope Kruz, takođe perfektno funkcioniše, ali pravo uzbuđenje kod svih očeva koji svoje klince budu vodili na gusarski provod izazvaće morske sirene, skup spektakularno privlačnih polu-devojaka, polu-riba, koje će pokušati da naše junake zavedu na krivi put. Odsustvo Gora Verbinskog, reditelja prethodne tri priče, praktično se i ne primećuje, što nam valjda govori da je i Rob Maršal igrao na sigurno i provereno, baš kao i njegov prethodnik. O specijalnim efektima i uopšte, rekonstrukciji epohe, ne treba ni trošiti reči – budžet filma je iznosio nestvarnih 250 miliona dolara.
Najveći avanturistički serijal XXI veka je tako odsvirao svojih dva ipo sata na beogradskoj premijeri. Revolucionarni obrt koji su kreatori ''Pirata sa Kariba'' učinili u odnosu na žanr unošenjem natprirodnih elemenata u gusarski mit i dalje besprekorno funkcioniše, tu nema dileme. Ali svi oni koji imaju dovoljno godina da se prisete sopstvenih iskustava sa ovim žanrom, zasigurno pamte i slavnog Džona Piplfoksa, gadnog tipa koji je sedmoglavim aždajama glave odrubljivao iz čiste zabave.
Ne znam da li su Tim Pauers ili bilo ko u vezi sa karipskim serijalom imali prilike da se sretnu sa junakom Duška Radovića, ali ja na kraju ove projekcije nisam mogao da ne uporedim dva kapetana. Onaj iz radio drame, u interpretaciji Ljube Tadića, ubedljivo je porazio Džoni Depovog Speroua, ali to ipak nikome ne može da predstavlja alibi da svoju decu ne povede na ovu uzbudljivu rolerkouster filmsku vožnju.
I sami će se sasvim dobro provesti, a o klincima da i ne govorim.
Ja: ***1/2
Režija: Rob Maršal
Uloge: Džoni Dep, Džefri Raš, Penelope Kruz
Distributer: Taramaunt
Najnovije avanture Džeka Speroua i njegove družine sam gledao na zvaničnoj premijeri u Domu sindikata. Nekako je ispalo da je ova projekcija u našu zemlju stigla čak dva dana pre nego što je prikazana u Americi i ostatku planete. Naravno, ništa bitno to ne znači, ali je osećaj ipak drugačiji – ako ništa drugo, onda barem po tome što se na gledanje ide bez ikakvih predrasuda jer niko, ni kritičari ni forumaši, ni drugari ni bilo kakvi slučajni ''spoileri'', ne mogu da vam svojim stavovima i mišljenjima pokvare ili promene doživljaj filma.
To je super, nema šta, ali isto tako ovakve predstave imaju i svoje negativne strane. Sala, naravno, nije prazna kao što ume da bude u redovnom programu, a publiku čine ili zagriženi fanovi koji ne mogu da izdrže da film ne pogledaju već prvom prilikom ili oni koji verovatno nikada ne bi ni došli u bioskop, ali su karte dobili na poklon ili putem neke nagradne igre. Tako je bilo i ovog puta, pa sam i pre nego što su pogasili svetla mogao da uživam u gunguli i haosu, zvonjavi mobilnih telefona, jurnjavi i preskakanju sedišta i ostalim predškolskim, školskim i tinejdžerskim disciplinama.
Ali ne kukam ovog puta. Istina, bio sam sam, a ovakvi filmovi se gledaju u društvu, nikako u samoći.
Ovakvim filmovima je potrebna i podrška i dobacivanje i za svaki pristigli sms i svaku kokicu koja mi je proletela pored nosa, tu je bio neki genijalan komentar ili duhovita reakcija. Na kraju, ubeđen sam, ovaj film i dobija makar pola zvezdice više baš zahvaljujući popunjenom Domu sindikata i atmosferi koja je pomogla da se izgura 140' četvrtog dela serijala nastalog, verovali ili ne, prema istoimenoj trange-frange vožnji iz jednog od Diznijevih luna parkova. Uostalom, ovde se taj sumanuti krug valjda i zatvara, jer je ta vožnja, prema rečima svog kreatora, inspirisana i knjigom Tima Pauersa ''Na čudnim plimama'' prema kojoj je nastao i scenario za ovaj četvrti film.
Rekoh već, najlepše je film gledati bez ikakvog predznanja, ali u ovom slučaju ta tehnika nije donela željene rezultate jer, jednostavno, ništa neočekivano ili iznenađujuće nije se desilo u najnovijim ''Piratima''. Apsolutno ništa.
U Londonu, Džek Sperou saznaje da se neko predstavlja njegovim imenom i delom i da okuplja posadu za potragu za, ni manje ni više, Izvorom mladosti. Imitator je, ispostavlja se, Džekova bivša, misteriozna ljubav, enigmatična i zanosna Anđelika (Penelope Kruz) i bez obzira na skeptičnog Džeka, nekako oboje završavaju na ''Osveti kraljice Ane'', brodu legendarnog Crnobradog. U trci za eliksirom koji garantuje dug život su, međutim, i Španci sa svojom armadom, ali i neki drugi likovi iz prošlih vremena koji takođe imaju svoju ulogu u potrazi za novim blagom. Sve njih na putu očekuju različite prepreke, ali susret sa sirenama je najupečatljiviji, moćniji čak i od samog Izvora života.
Naš Džek, u međuvremenu, ne zna od koga više da strepi, od Anđelike ili Crnobradog, možda i samog Barbose. I tako sve ide svojim tokom, a na kraju Džek opet ispada najpametniji, najsnalažljiviji i najsrećniji. A da li je njegova pobeda apsolutna, moraćete sami da spoznate. (Preporučujem da film gledate i nakon svih imena sa odjavne špice ukoliko stremite kompletnom savladivanju gradiva.)
Publiku na premijeri očigledno su svi ovi događaji poprilično impresionirali, pa je kraj projekcije ukrašen snažnim aplauzom, što možda kazuje i da se producentima ponovo smeši broj sa deset cifara nakon svođenja svih računa. U svakom slučaju, u novim ''Piratima'' ima dovoljno impresivnih elemenata da se ovakva publika digne na noge – pre svih nikad bolji Džoni Dep koji ovog puta, u inat Dizniju, ne samo da demonstrira ''gej'' školu glume koje se tamo tako panično plaše, već svom liku dodaje i novu, 'alkoholnu' dimenziju koja mu, logično, savršeno pristaje.
Seksi sastojak priče, Penelope Kruz, takođe perfektno funkcioniše, ali pravo uzbuđenje kod svih očeva koji svoje klince budu vodili na gusarski provod izazvaće morske sirene, skup spektakularno privlačnih polu-devojaka, polu-riba, koje će pokušati da naše junake zavedu na krivi put. Odsustvo Gora Verbinskog, reditelja prethodne tri priče, praktično se i ne primećuje, što nam valjda govori da je i Rob Maršal igrao na sigurno i provereno, baš kao i njegov prethodnik. O specijalnim efektima i uopšte, rekonstrukciji epohe, ne treba ni trošiti reči – budžet filma je iznosio nestvarnih 250 miliona dolara.
Najveći avanturistički serijal XXI veka je tako odsvirao svojih dva ipo sata na beogradskoj premijeri. Revolucionarni obrt koji su kreatori ''Pirata sa Kariba'' učinili u odnosu na žanr unošenjem natprirodnih elemenata u gusarski mit i dalje besprekorno funkcioniše, tu nema dileme. Ali svi oni koji imaju dovoljno godina da se prisete sopstvenih iskustava sa ovim žanrom, zasigurno pamte i slavnog Džona Piplfoksa, gadnog tipa koji je sedmoglavim aždajama glave odrubljivao iz čiste zabave.
Ne znam da li su Tim Pauers ili bilo ko u vezi sa karipskim serijalom imali prilike da se sretnu sa junakom Duška Radovića, ali ja na kraju ove projekcije nisam mogao da ne uporedim dva kapetana. Onaj iz radio drame, u interpretaciji Ljube Tadića, ubedljivo je porazio Džoni Depovog Speroua, ali to ipak nikome ne može da predstavlja alibi da svoju decu ne povede na ovu uzbudljivu rolerkouster filmsku vožnju.
I sami će se sasvim dobro provesti, a o klincima da i ne govorim.
Ja: ***1/2
