NVO aktivistu i predsednika Dalmatinskog odbora za ljudska prava Tončija Majića hrvatsko tužilaštvo šalje na psihijatrijsko veštačenje jer je slao pocepane hrvatske zastave najvišim državnim zvaničnicima.
Više nevladinih organizacija danas je ukazalo na slučaj nevladinog aktiviste i predsednika Dalmatinskog odbora za ljudska prava Tončija Majića koji je istraživao zločine nad Srbima u splitskom zatvoru Lora, a koga sada šalju na psihijatrijsko veštačenje.
U znak protesta zbog "razvlačenja" sudskog procesa skoro 30 godina, Majić je u oktobru 2010. poslao pocepanu hrvatsku zastavu predsedniku Hrvatske Ivi Josipoviću, upozoravajući da sudstvo 30 godina nije bilo u stanju da reši njegovu odštetnu parnicu zbog saobraćajne nesreće iz 1980. nakon koje više nije bio u mogućnosti da radi kao novinar.
U februaru ove godine poderanu zastavu poslao je i državnom tužiocu Mladenu Bajiću, nakon čega je županijsko tužilaštvo u Zagrebu pokrenulo krivični postupak protiv Majića.
"Županijski sud u Zagrebu prošlog meseca izdao je nalog za psihijatrijsko veštačenje Tončija Majića koji shvatamo kao pritisak na aktivista za ljudska prava", rekla je na konferenciji za medije voditeljka Dokumente Vesna Teršelič, dodavši da Majić sutra mora da se javi na psihijatrijsko veštačenje.
"Bajić ima (umešane) prste u tome što se moj slučaj po sudovima rasteže više decenija, a razlog za to je što sam 90-ih i danas bio aktivista za ljudska prava i istraživao ubistva u Lori", rekao je Majić koji je u oktobru 1980. doživeo saobraćajnu nesreću, posle koje je utvrđeno da je vozač drugog automobila izazvao udes.
Majić za pretrpljenu štetu traži 200.000 evra u šta su uključene i kamate za 30 godina dug postupak.
"Nakon nesreće bio sam na višemesečnom lečenju, četiri puta su me proglasili mrtvim, a dva puta su mi majku zvali da donese odeću za sahranu. U međuvremenu je čovek od kog sam tražio naknadu štetu umro, pa je ceo zahtev prebačen na njegove naslednike", rekao je Majić.
"Vrhovni sud bi i sada držao spis u fioci da nisam krenuo sa akcijom slanja zastava", rekao je Majić i dodao da se 2004. godine obratio i Ustavnom sudu koji je naložio da se postupak okonča, ali to se do danas nije dogodilo.
"Nakon što sam Josipoviću i Bajiću slao zastave, tužilaštvo je, umesto da ispita zašto se sa mojim slučajem oteže toliko dugo, protiv mene podiglo krivičnu prijavu, a Županijski sud u Zagrebu me poziva na psihijatrijsko veštačenje kako bi utvrdili da li sam u vreme izvršenja krivičnog dela bio pod uticajem droga", rekao je Majić.
"Bajić i tužilaštvo odvlače naše pravosuđe na civilizacione margine jer se sve događa u momentu kad sam dobio poziv crnogorskog tužilaštva da im dostavim podatke i zapise o mučenju i ubijanju 11 ljudi u Lori", rekao je Majić i podsetio da o slučaju "Lora 2", u kome bi se sudilo počiniocima zločina nad ratnim zarobljenicima, Bajić više ne govori, iako je pre šest godina rekao da je optužnica spremna.
"Sada priča o nekakvoj Lori 3", rekao je Majić i napomenuo da je Bajić 90-ih godina prošlog veka bio na funkciji zamenika vojnog tužioca u Splitu.
"Majićeva pozicija je specifična i treba je gledati u kontekstu procesa koji se odvijaju ", rekla je Sandra Benčić iz Kuće ljudskih prava, dodavši da nije isključeno da se slanjem na psihijatrijsko veštačenje, što je zakonski legalno, vrši pritisak na aktivistu za ljudska prava.
(Tanjug)
U znak protesta zbog "razvlačenja" sudskog procesa skoro 30 godina, Majić je u oktobru 2010. poslao pocepanu hrvatsku zastavu predsedniku Hrvatske Ivi Josipoviću, upozoravajući da sudstvo 30 godina nije bilo u stanju da reši njegovu odštetnu parnicu zbog saobraćajne nesreće iz 1980. nakon koje više nije bio u mogućnosti da radi kao novinar.
U februaru ove godine poderanu zastavu poslao je i državnom tužiocu Mladenu Bajiću, nakon čega je županijsko tužilaštvo u Zagrebu pokrenulo krivični postupak protiv Majića.
"Županijski sud u Zagrebu prošlog meseca izdao je nalog za psihijatrijsko veštačenje Tončija Majića koji shvatamo kao pritisak na aktivista za ljudska prava", rekla je na konferenciji za medije voditeljka Dokumente Vesna Teršelič, dodavši da Majić sutra mora da se javi na psihijatrijsko veštačenje.
"Bajić ima (umešane) prste u tome što se moj slučaj po sudovima rasteže više decenija, a razlog za to je što sam 90-ih i danas bio aktivista za ljudska prava i istraživao ubistva u Lori", rekao je Majić koji je u oktobru 1980. doživeo saobraćajnu nesreću, posle koje je utvrđeno da je vozač drugog automobila izazvao udes.
Majić za pretrpljenu štetu traži 200.000 evra u šta su uključene i kamate za 30 godina dug postupak.
"Nakon nesreće bio sam na višemesečnom lečenju, četiri puta su me proglasili mrtvim, a dva puta su mi majku zvali da donese odeću za sahranu. U međuvremenu je čovek od kog sam tražio naknadu štetu umro, pa je ceo zahtev prebačen na njegove naslednike", rekao je Majić.
"Vrhovni sud bi i sada držao spis u fioci da nisam krenuo sa akcijom slanja zastava", rekao je Majić i dodao da se 2004. godine obratio i Ustavnom sudu koji je naložio da se postupak okonča, ali to se do danas nije dogodilo.
"Nakon što sam Josipoviću i Bajiću slao zastave, tužilaštvo je, umesto da ispita zašto se sa mojim slučajem oteže toliko dugo, protiv mene podiglo krivičnu prijavu, a Županijski sud u Zagrebu me poziva na psihijatrijsko veštačenje kako bi utvrdili da li sam u vreme izvršenja krivičnog dela bio pod uticajem droga", rekao je Majić.
"Bajić i tužilaštvo odvlače naše pravosuđe na civilizacione margine jer se sve događa u momentu kad sam dobio poziv crnogorskog tužilaštva da im dostavim podatke i zapise o mučenju i ubijanju 11 ljudi u Lori", rekao je Majić i podsetio da o slučaju "Lora 2", u kome bi se sudilo počiniocima zločina nad ratnim zarobljenicima, Bajić više ne govori, iako je pre šest godina rekao da je optužnica spremna.
"Sada priča o nekakvoj Lori 3", rekao je Majić i napomenuo da je Bajić 90-ih godina prošlog veka bio na funkciji zamenika vojnog tužioca u Splitu.
"Majićeva pozicija je specifična i treba je gledati u kontekstu procesa koji se odvijaju ", rekla je Sandra Benčić iz Kuće ljudskih prava, dodavši da nije isključeno da se slanjem na psihijatrijsko veštačenje, što je zakonski legalno, vrši pritisak na aktivistu za ljudska prava.
(Tanjug)
