Lekove sa isteklim rokom građani su do sada uglavnom bacali u kontejnere, a očekivalo se da će organizovano odlaganje medikamenata u posebne posude u apotekama početi još pre nekoliko meseci, rekao je Tanjugu direktor sektora za razvoj Apoteka "Beograd" Rade Milanković .

Pravilnik o prikupljanju medicinskog i farmaceustkog otpada, koji je stupio na snagu u novembru prošle godine, predvideo je da proizvođači ili uvoznici zajedno sa apotekarskom ustanovom treba da obezbede posude u svakoj apoteci kako bi građani tu mogli da donesu i odlože lekove koji nisu za upotrebu, kazao je on.

Propisana je i obaveza apoteka da preuzimaju neupotrebljive lekove od građana, čuvaju ih kao farmaceutski otpad i vrate bilo veledrogerijama, proizvođačima ili posebnim operaterima osposobljenim za prikupljanje i transport tog otpada na uništavanje.

Primena tog propisa kasni zbog nedorečenosti određenih odredbi koje se odnose na distribuciju, prikupljanje, odlaganje, a potom i uništavanje.

Milanković je objasnio da je neophodno da se načini kompletna dokumentacija, odnosno plan preuzimanja od apoteke kako bi se odredilo gde će se čuvati nakon što se preuzme od apoteka i pre nego što se odveze na uništavanje.

Takođe je rekao da su apoteke poslale upit Ministarstvu životne sredine i da su dobili odgovor da je u toku izmena Zakona o upravljaju medicinskim otpadom i Pravilnika i da će biti najavljeno kada se konačno završi sa tim.

On je objasnio da "Apoteke Beograd" imaju obezbeđena sredstva ali da čekaju dalja uputstva kako će lekovi biti čuvani u apotekama i potom dalje odvoženi na uništavanje.

Pomoćnik ministra životne sredine i prostornog planiranja Aleksandar Vesić objasnio je još ranije Tanjugu da se u narednom periodu očekuje rešavanje pitanja farmaceutskog otpada koji je zatečen na određenim mestima i čije se poreklo ne zna.

"Za sav onaj farmaceutski otpad kome se zna poreklo odgovoran je uvoznik ili proizvođač koji mora dalje da ga izvozi u Austriju ili Nemačku na uništavanje, a koje košta od tri do pet evra po kilogramu“, kazao je Vesić.

Do sada su lekovi sa isteklim rokom trajanja vraćani uvozniku, odnosno proizvođaču, koji ih je izvozio na uništavanje ili su čuvani u skladišstima tako da ne predstavljaju opasnost za okruženje.

Farmaceut Vukica Stevanović iz Udruženja "Farmaceutsko jezgro" kazala je da su zemlje EU, regulisale prikupaljanje lekova sa isteklim rokom trajanja tako što su u apotekama postavile kontejnere za takve lekove, kao i za one kojima nije istekao rok, a pacijenti ne nameravaju da ih koriste.

Ona je ukazala da u Srbiji još uvek nije regulisano kako će se sakupljanje i uništavanje obavljati i ko će snositi troškove uništavanja.

Kada je u pitanju medicinski otpad u Srbiji, godišnje u zdravstvenim ustanovama nastane oko 40.000 tona takvog otpada,od čega, infektivnog oko 9.600 tona koji mora da se preradi da bi mogao da se odloži.

Zahvaljujući donacijama EU i u saradnji da Ministarstvom zdravlja nabavljeno je 78 autoklava, aparata koji su postavljeni u najvećim medicinskim centrima širom Srbije kako bi se takva vrsta otpada adekvatno tretirala.

(Tanjug)