Ovih dana nema novine, možda je preciznije reći medija u nas, koji nije bar pomenuo Dane šljive u Blacu. Ponajviše pažnje posvetilo se, baš bizarnom takmičenju u ispijanju rakije. Dakle, mučenice koja je u Srba, a i šire po regionu, najznačajniji proizvod od šljive.

Znaju ljudi ovde da naprave svašta nešto od ovog dara prirode, ali rakija mu nekako dodje kao svrha gajenja šljive. Elem, lovačko društvo u Blacu upriličilo “festival” šljive i sve što uz to ide, pa i nadmetanje u tome ko je dublje baždaren. Da prevedem, ko može da natrpa u sebe više maligana, tačnije promila.

Pripremljena je, kako priliči nerazvijenom kraju i simbolična nagrada. Cca 100 evrića, u dinarima naravno. Pobedio je, pa nije lepo izostaviti ime slavo - dinaro dobitnika. Delija se zove Bojan Krpić, 31 godinu ima i sabio je u sebe 3,9 promila. Lepo i nepobitno izmerio stručni, ma najstručniji žiri. Bila u njemu i tri saobraćajna policajca. Elem, izvadio lepo žiri policijski alkometar, a takmičari, kao u raciji.

Bojanovo postignuće bilo najjače. Pokazale novine i sliku alkometra sve sa brojkom 3,90 na ekrančiću. Pobednik priznao posle da se uoči takmičenja nalivao dva dana, e da bi dobro predstavio lovačko udruženje iz Blaca i pobedio. I kako to biva, iako je narodna zabava nazvana danima šljive pilo se sve i svašta. Samo da se nakupi što više maligana.

E, za razliku od većine meni je to nekako ponajviše zasmetalo. Na danima šljive trošili se, za takmičenje u ispijanju rakije, vinjaci, votke, tekile i ko zna šta još. A to baš nije u redu. Ma haj’te molim vas. Zamislite da neko u Škotskoj, na primer, u nadmetanju u ispijanju Glazgovače potegne konjak. Pa ne biva to. Razlog za čistu diskvalifikaciju.

Inače digla se velika dževa što su u sve bili upleteni i čuvari zakona. Onog o saobraćaju. Kakve veze ima što su u žiriju bili policajci. Pa ko je od njih stručniji da na duvaljku premeri promile. Ne one kojima se meri privredni rast, već sadržaj krvi u alkoholu takmičara. Posle dva dana nalivanja ta dosetka bila bi nekako primerenija nego obrnuta sintagma kojom se obično objašnjava stepen pijanstva. Nisu tu policajci bili da takmičare posade za volan. Mada su iz svoje ruke mogli da vide ko je koliko naliven. Za verovati je da se takmičari nisu mašali upravljača u kolima. Verujem da je na narečenom festivalu bilo dosta drugih kandidata za duvanje na putu. Za službeno premeravanje promila. Za osudu bi bilo da se takmičio neki od plavaca , a kolege premeravale maligane. E tu bi bilo dosta razloga za sumnju u regularnost takmičenja i sudijske odluke.

Dosta buke diglo se i zbog same ideje da se na danima šljive upriliči takmičenje u opijanju. Kao glupavo, štetno po zdravlje takmičara i … Ma haj’te molim vas. Pa ovde kod mene kraju, kod Bajlonija gumna, svaki dan takvo takmičenje. Doduše, izbor tekućine nije zvanično fiksiran. Nekako je, rekao bih eklektičan. Preovladjuje pivo. Iz dvolitarke najčešće. No, ne odbija se i nešto žešće. ako padne.

Ekipa vrlo šarena prema polu i uzrastu. Već oko 10 ujutro siguran sam, imali bi jači skor promila od delije iz Blaca o kojem se ispisuju novinske stranice i ukrštaju svakovrsna stručna mišljenja. Doduše,samo kad bi neko, recimo kao u Blacu policajci, premerili rezultat. Ovako, pobednik je onaj koji uspe da razgovetno uzicka kintu za sledeću flašu. I što je onda problematično nalivanje promilima na Danima šljive u Blacu. Osnovano je sumnjati da će većina takmičara sutradan biti trezna. Neće valjda svi baš izbijati klin klinom.

Ma haj’te molim vas. Pa samo u Beogradu, ko zna na koliko mesta svakodnevno ide nezvanično takmičenje u disciplini što kraće opstati trezan.

E da, manifestacija u Blacu koštala preko 3,5 miliona dinara a platili je opština i donatori. Pažnji izmaklo da je u Blacu, na Danima šljive stručni žiri u kojem nije bilo plavaca, proglasio najboljeg uzgajivača šljiva u opštini. Nekako je ostalo nezabeleženo i šta je za njega bila nagrada. Nekako se javnost okrenula bizarnoj strani vašara u Blacu pa ono što je moža i bilo vredno skrajnuto.
Inače, ove moje dorćolske tamičare finasiraju samo donatori. Opština ne bere brigu za njih.

I na kraju, ako ovi u Blacu stvarno i naredne godine, kako prete, upriliče tamičenje u napijanju, ja im neću doći. Prvo nedosledni su. Dani šljive, a pio ko šta stigne. Drugo, preferiram Glazgovaču. Molt uglavnom. Što stariji to bolje. Imam nekoliko favorita, poput Glenfiddich-a, Laphroaig-a, Lagavulin-a, Talisker, Oban… E, to nekoliko je poduži spisak na kojem su i neki vremešni proizvodi škotskih visokih brda za koje moj drugar Nenad ponekad neosnovano kaže da nemaju karakter.

Ma šta to značilo.