Popis 2011: Bogoljupci na silu

U toku prva dva dana trajanja popisa, više građana prijavilo je nepravilnosti u vezi sa upisivanjem njihove veroispovesti, prijavljuju nevladine organizacije. Iz Republičkog zavoda za statistiku kažu da o tome nemaju podatke.

0
A- A A+

Udruženje Ateisti Srbije, ispred Koalicije za sekularnu državu, kaže da su popisivači u nekoliko slučajeva odbili zahtev građana da budu upisani kao ateisti ili nereligiozni, uz netačno obrazloženje da takva mogućnost nije predviđena pravilima popisa.

Na insistiranje popisivača, ti građani su upisani kao da se nisu izjasnili, iako su se jasno izjasnili kao ateisti ili nereligiozni, prenosi Fonet.

U saopštenju Ateista Srbije, navodi se da to predstavlja grubo kršenje pravila, kojeg je bilo i na prethodnom popisu 2002. godine, što je rezultiralo podatkom od samo pola odsto ateista u Srbiji.

"Podsećamo da je Republički zavod za statistiku više puta saopštio da građani imaju pravo da se na popisu izjasne kao ateisti ili nereligiozni", navodi se u saoštenju i dodaje da odbijanjem da upišu ono što im građani kaži, popisivači rizikuju da budu prijavljeni i novčano kažnjeni.

Šef odseka za sprovođenje popisa u Zavodu za statistiku Ljiljana Đorđević rekla je Tanjugu da nema saznanja o tome da su popisivači odbijali da u rubriku veroispovesti zabeleže građane koji se izjašnjavaju kao ateisti.

Ona je rekla ukazala da odgovor na pitanje vere nije obavezan, ali da ukoliko građanin želi da se izjasni, popisivač je dužan da to i napiše.

Kazne predviđene za popisivače koji odbijaju da unesu odgovor koji građanin želi kreću se između 35.000 do 50.000 dinara.

Za dva dana u Srbiji je popisano 1,5 miliona građana ili 20 odsto stanovništva Srbije u odnosu na ukupan broj popisanih 2002. godine, rekla je Tanjugu Lakčević.

"Za sada su rezultati popisa veoma dobri i u proseku je popisan svaki peti stanovnik. To je odličan rezultat budući da se tokom prvih dana taj postupak odvija sporo zbog neuhodanosti popisivača", rekla je Lakčević.

Prema njenim rečima, za dva dana u Srbiji je popisano 19 odsto domaćinstava.

Lakčević je navela primer Subotice, Malog Iđoša, Feketića, Vrbasa, Kuli, Bačkoj Palanci gde je popisano bar 20 odsto stanovnika u odnosu na predviđeni broj, a negde čak i više. U Požegi je, dodala je ona, popisano gotovo 40 odsto njih.

Treći dan popisa stanovništva i imovine na jugu centralne Srbije protiče u atmosferi potpunog bojkota Albanaca koji poštuju odluke svojih političkih lidera i oprečnih informacija iz Sandžaka, gde muftija Muamer Zukorlić tvrdi da je bojkot uspeo, a lokalna vlast da je bojkot doživeo fijasko.

Dragoljub Filipović, predsednik popisne komisije u Preševu rekao je Tanjugu da su sada stvoreni uslovi da se, posle manjeg incidenta u selu Miratovac, popis nastavi u duhu razumevanja i tolerancije.

On je rekako da ne očekuje nove nesporazume s obzirom na to da je, kako je rekao, u novom popisnom timu Srbin, inače, profesor albanskog jezika, koji sa meštanima ima izvanrednu komunikaciju.

Predsednik popisne komisije u Bujanovcu Boban Pavlović je Tanjugu rekao da popis teče „prema očekivanju", a to, kako je objasnio, znači da se u popisnim krugovima gde žive isključivo Srbi ili Romi popis odvija bez zastoja.

U mešovitim sredinama, gde žive i Albanci, za sada nemamo upisanog nijednog pripadnika te nacionalne zajednice.


Iz Sandžaka i dalje dolaze kontradiktorne informacije o odzivu na popis, i dok muftija Muamer Zukorlić tvrdi da je bojkot uspeo, lokalna samouprava tvrdi da je bojkot doživeo totalni fijasko i da je onih koji odbijaju da se popišu sve manje.

U RZS navode da na terenu nisu zabeležene ozbiljnije nepravilnosti, osim što su u početku popisivači iz straha da nešto ne pogreše popunjavali obrasce plavom, a ne crnom hemijskom koju je obezbedio zavod zbog optičkog čitanja. Te nepravilnosti su otklonjene tako što su ponovo popunili obrazac na licu mesta.

Građani i dalje u velikim broju pozivaju Zavod da bi se raspitali kada će popisivač da dođe, kako će biti popisani članovi porodice koji su se u međuvremenu odselili u inostranstvo ili ne žive više na toj adresi i slično.

Najčešće pitaju gde će biti popisani, da li na zvaničnoj adresi prebivališta koja im je zavedena u ličnoj karti ili mestu gde trenutno žive.

Đorđević je rekla da se građani popisuju u domaćinstvu u kome žive trenutno, a ukoliko su odsutni podatke mogu da daju drugi članovi porodice.

Građani koji privremeno žive u drugom mesti, biće popisani kao lica sa privremenim prebivalištem na drugoj adresi, dodala je ona.

(MONDO/agencije)

Povezano

Sve vesti