Koliko li je neduhovit i beskrupulozan lik koji je smislio da sakupi potpise Srba sa Kosova ispod zahteva za rusko državljanstvo? To sam se isprva zapitao, čuvši da je spisak sa preko 20 hiljada imena dostavljen Ruskoj ambasadi u Beogradu.
Priča je izgledala toliko besmislena da mi se činilo kako neće, verovao sam, privući neku naročitu pažnju. Pogotovo što se u odboru za prikupljanje potpisa naziru i prsti takozvanih tvrdjih nacionalista sa severa Kosova.Sa Kosova su unazad dvadesetak godina stizali razni spiskovi različitim povodima. Nekako za rodonačelnike ove vrste literature mogli bi se smatrati nekadašnji kosovopoljski tribuni i lideri Srba Kecman i Šolević. Obično su takve liste pokretale neke lokalne akcije ali uglavnom bez značajnijeg efekta. Ako se ne uračuna izvesna politička trgovina koja bi sledila. No, ovaj put spisak mi se činio potpuno besmislenim. S kime bi se sada trgovalo ugroženošću Srba na Kosovu? Ko bi stvarno mogao poverovati da je rusko državljanstvo uopšte mogućno na takav način? Konačno, kakva je državljanstvo bezbednosna garancija? Otuda i ona dilema s’ početka teksta.
Ali, što bi se reklo, ništa nije baš onako kao što izgleda. Prve reakcije ruske diplomatije bile su relativno oprezne uz upozorenja da odobravanje državljanstva nije baš neki jednostavan poslić. Makar reč bila i o vekovnim prijateljima Srbima.
No, drug Zjuganov, lider ruske kompartije podržao je zahtev kosovskih Srba kao i neki poslanici Dume. Na primer Pravične Rusije koja sebe smatra propatriotskom. Istovremeno predstavnici Jedinstvene Rusije ukazivali su da zahtev Srba sa Kosova i nije baš realan. Sve zajedno, reklo bi se da su i tamo, u Moskvi, političari iskoristili priliku da se malo “dohvate”.
Izuzetak je bio, meni se čini i inače veoma “koloraturan” lik, ruski predstvanik u NATO Rogozin koji je braću Srbe oberučke prihvatio i poslao u negde u sibirsku tundru. Valjda da tamo malo porade na demografskim prilikama. E da, Duma i nije prava adresa za traženje državljanstva a spisak je upućen tamo. Valjda će ga bar oni poslati na pravo mesto. Pa da sve bude bar formalno u redu i na mestu.
I da je ruskim reakcijama zatvorena ova, još jedna od tugaljivih kosovskih priča, ni po jada. Medjutim ovde je krenula salva reakcija. Poglavito posle “duhovitog” nastupa Dimitrija Rogozina. Baš je bilo inspirativno. Danima je u novinama iz raznih uglova, od političkog značenja, bajki do suve filosofije, istorije i… analiziran besmisao pravljenja narečenog spiska.
I sad, ko je tu ispao suva duha?
Lik pomenut na početku kao neduhovit i beskrupulozan? Nisam više siguran. Odavno nisam gledao kako notorna…….., šta god, privlači veliku pažnju i time postaje važna. Makar i u dokazivanju da je reč o besmislici.
Možda na Kosovu i živi neki Srbin koji misli da je rusko državljanstvo garancija bezbednosti i boljeg života. To ne znam. Siguran sam, medjutim, da autori ideje znaju kako je ta priča čista fikcija. I to ne naučna. Uz to, nekako mi se čini da su procenili da će se na priču napecati mnogi i držati je u žiži pažnje. I bar malo pritisnuti vladu u Beogradu, koliko god. Ne spisak, reakcije su pritisak.