Anđelina Džoli je u intervjuu listu otkrila nekoliko zanimljivih detalja koji se tiču njenog rediteljskog prvenca - krila je od novinara i glumaca sa kojima se konsultovala da je upravo ona pisala scenario, da želi da njen film bude "stranica istorije" onima koji ne znaju šta se dogodilo na ovim prostorima, ali i da smatra da je rat u Bosni "rat njene generacije".

"Poslednjih deset godina putujem širom sveta i frustrirana sam time što ljudi postkonfliktnim situacijama ostaju traumatizovani i razočarani što za njih nije učinjeno dovoljno. Obišla sam Bosnu i počela da čitam o ratu, jer sam se postidela kako malo znam o tome. Imala sam 17 godina kada je sukob počeo. A rat u Bosni, na neki način, bio je rat moje generacije", rekla je Anđelina.

Glumica i rediteljka dodaje da se sve vreme, i tokom pisanja scenarija i snimanja filma, trudila da ispriča fer priču.

"Fer znači da sam učinila sve što sam mogla da stvari vidim s tri različite strane. Pokušala sam da nemam samo jedan pogled i da budem crno-bela. Potrudila sam se da predstavim ljudskost u njenom pravom svetlu. Pokušala sam da shvatim kako ljudi postaju monstrumi.Kada sam napisala scenario, poslala sam ga 'svim stranama', učesnicima u sukobu", rekla je glumica i dodala da je izbrisala ime sa scenarija.

"Želela sam njihovo iskreno mišljenje".

Džolijeva je na pitanje koju poruku želu da pošalje krajem filma - u kojem srpski oficir koji je počinio zločine, uz izgovaranje svog imena govori: "Ja sam ratni zločinac" predaje UNPROFOR-u rekla:

"To je jedina stvar u filmu koja se nikada nije u stvarnosti dogodila. Sve drugo u filmu je moglo da se desi ili se desilo, ali upravo ta stvar, kako sam ja to osetila, proširila je diskusiju o ljudima koji sebe smatraju odgovornima, uz činjenicu da se niko od njih nikada dobrovoljno nije predao. Znate, ja mislim da upravo ta slika donosi diskusiju na sto...Činjenica da se tako nešto nikada nije desilo je interesantna za diskusiju, recimo o tome šta predstavlja Haški tribunal? Bez obzira na to hoće li se neko predati ili neće, zločinci žive s osećanjem krivice i odgovornosti. Želeli smo da ovaj lik u filmu bude prikazan kao neko ko oseća to prokletstvo i težinu počinjenog zločina".

Glumica je za kraj otkrila da je zahvalna kolegama glumcima koji su učestvovali u filmu, mogućnosti da ispriča ovu priču, ali i upozorila sve one kojima bi ova priča mogla da vrati teške uspomene, da oprezno gleda film.

"Znam da će ovaj film nekim ljudima biti težak za gledanje, jer oni su prošli kroz rat. Film je autentičan, pa će se samim tim vratiti i teške uspomene. Zato želim da kažem svakome koje pretrpeo traumu tokom rata u BiH - neka bude oprezan! Treba znati da je ovo napravljeno da poduči ljude. Ja nikada ne bi povredila nekoga ko je već povređen".

Što se tiče tužbe bosanskog pisca Džejmsa Džej Bredoka (Josipa Kneževića) koji tvrdi da je ideju za film "U zemlji krvi i meda" ukrala iz njegove knjige, oskarovka je na premijeri u Njujorku rekla da je tako nešto mogla i da očekuje.

"Takve stvari će se uvek dešavati. Svi to znamo, tako da je to ok", rekla je Džolijeva na premijeri filma u Njujorku, nakon čega je za "L.A Tajms" rekla da nikada nije pročitala Kneževićevu knjigu.

"Scenario je kombinacija brojnih knjiga i dokumentarnih filmova, a posebno ljudskih priča. Spornu knjigu nisam nikad pročitala", rekla je Džolijeva.

(MONDO)