Stručnjaci tvrde da je dobro davati deci određene količine novca sa kojima će samostalno raspolagati, jer na taj način usvajaju pojam vrednosti novca, uče da štede i da se raduju kada kupe nešto što im se dopada.

Neki psiholozi smatraju da sa džeparcem treba početi već od 4-5 godine, dok su drugi mišljenja da deci novac treba davati najranije u osnovnoj školi. Ipak, jednoglasni su u tome da deca treba da se uče vrednosti i svrsi novca od onog trenutka kada roditelji procene da su za to sposobna. Idealan trenutak je kada dete postane svesno da mu za kupovinu nečega treba novac i kada je dovoljno zrelo da može da shvati vrednost određenih novčanica.

Mlađim mališanima možete, kada ste zajedno u kupovini, objašnjavati šta može, a šta ne može da se kupi za određenu sumu novca. Takođe, mlađoj deci možete davati sitniš za kasicu-prasicu, pa kada skupe malo novca zajedno idite i kupite, na primer, igračku koja mu se dopada, savetuju "Novosti".

Petogodišnjacima možete objasniti koliko nešto košta ili ih naučiti da raspolažu određenom svotom, tvrde stručnjaci. Možete im dati džeparac za nedelju dana kojim mogu raspolagati kako žele. Ali, važno je da im ne dajete još novca ukoliko potroše džeparac pre vremena.

Ipak, do školskog uzrasta dete nije sasvim sposobno da ekonomiše novcem, jer još ne vlada osnovnim matematičkim radnjama, pa do tada budite strpljivi i nemojte da očekujete da će se dete baš uvek snaći.

Kada krene u školu mališan treba da dobije džeparac, dnevni ili nedeljni, za koji će moći da kupi užinu i neki slatkiš.

Pazite da detetu ne nametnete previše obaveza oko novca, jer to može stvoriti otpor ili pogrešne predstave o vrednosti. Psiholozi upozoravaju da nije dobro da detetu dajete ni previše ni mnogo manje nego što dobijaju njegovi drugari. Izračunajte koliko košta užina, slatkiš, sokić, pa u skladu s tim dajte detetu džeparac. Jedan od glavnih parametara za određivanje visine džeparca je uzrast deteta, jer četvorogodišnjak nema iste potrebe kao osmogodišnjak.

Svake godine podižite džeparac, što je ujedno dobar način da, na primer, mlađoj deci objasnite zašto brat ili sestra dobijaju više. Bitno je da budete dosledni i da „ne padate“ na dečja moljakanja i umiljavanja. Ako plan sa džeparcem ne funkcioniše, u dogovoru sa detetom osmislite novi i pridržavajte ga se. Postavite i pravila šta ne sme da se kupuje. Takođe, dogovorite se sa bakama i dekama oko dodatnog džeparca.

Ukoliko dete dobije sumu kojom ne može da raspolaže, treba da se umešate i da višak stavite sa strane. Ipak, kada detetu uzmete deo novca, obavezno mu objasnite zbog čega ste to uradili i kako će moći taj novac da potroši kasnije.

Kada dete unapred počne da troši džeparac i izgovori dobro poznatu rečenicu „kupi mi ovu igračku, daću ti pare kada dobijem džeparac“, dopustite da tako bude, ali budite dosledni ukoliko posle toga traži još novca.

Nemojte dozvoliti da se sve završi samo na obećanju. Na taj način dete ćete učiti odgovornosti. Ako dete vidi nešto što želi, a ne može da kupi džeparcem, možete mu, na primer, dati malo novca svaki put kada vam pomogne u obavljanju kućnih poslova, dajte mu da izbaci smeće ili vam pomogne oko nabavke. Tako ćete najbolje motivisati dete i pokazati mu da s vama može da se dogovara.

(MONDO)