Izabel Iper (59) na festivalu na Mećavniku je zajedno sa posetiocima gledala film "Madam Bovari" Kloda Šabrola, u kojem tumači naslovnu ulogu.

"Bilo mi je značajno da pogledam ovaj film, jer ga nikada nisam gledala na velikom platnu. Sa Šabrolom sam se savršeno razumela, sarađivali smo više puta, i znači mi da u trenutku kada njega više nema, imam ovako dragocen dokaz koliko me je voleo", rekla je glumica.

Madam Bovari se udaje za dosadnog seoskog doktora, i na kraju sebi oduzima život. Da li smatrate da je tako ekstreman postupak bio neophodan za takvog lika?

"To biste morali da pitate Gistava Flobera (smeh). Ali ako pitate mene, neizbežno je da se Ema ubije, jer joj svakodnevnica postaje sve dosadnija, i više ni u čemu ne može da pronađe zadovoljstvo".

Kada birate sledeću ulogu, da li je presudan dobar scenario ili ime reditelja koji vam je nudi?

"Reditelj! Scenario može da bude bilo kakav, ali ako osoba koja ga nudi ima pravu ideju, to je to".

Je li značajna reputacija reditelja?

"Značajnija je njegova ekspresija. Sa onima koje poznajem ću lakše ponovo sarađivati, ali se lako opredeljujem i za mlade i neafirmisane režisere, čija vizija i ideja mi se dopadaju".

Sa Klodom Šabrolom, koji je preminuo 2010, radili ste nekoliko filmova. Koje su bile prednosti ili mane saradnje sa njim?

"Sam rad sa njim je prednost, mane nisu postojale. On je dolazio nepripremljen na snimanje i sve radio intuitivno. Nije bilo anticipiranja ni sa jedne strane, već je film nastajao u samom stvaralačkom procesu uz dosta improvizacije. Takav metod mi je veoma blizak. Jedina mana je to što njega više nema".

Kako gradite likove koje dočaravate na velikom platnu?

"Sebe ne doživljavam kao neku umetnicu, ja sam samo glumica. Prilično se oslanjam na intuiciju, i kada dobijem scenario, ne razmišljam o liku kao celini, on ostaje u glavi reditelja. Ja se 'hvatam' za različita stanja i emocije, kao što su strah, ljubav, strast i sve drugo. Te različite faze donosim pred kameru, i od njih nastaje celina", zaključila je Iperova.

(MONDO: Tekst - Aleksandar Stefanović, foto - Olivera Bjekić)