U ispovesti za "Press", iz bolničke postelje, tinejdžerka Aleksandra Popović (17) iz Beograda priča kako u mislima neprestano odmotava film nesreće na sankanju u Košutnjaku. Nesreće posle koje samo srećom nije ostala invalid. Prošla je sa prelomom kičme, koji, kažu lekari, zahteva dugotrajan oporavak, ali neće ostaviti trajne posledice.

"Sa drugovima sam pre nekoliko dana odlučila da probam sankanje na dušeku. Sad da me pitate odakle nam takva nepromišljena ideja, nemam pojma. Ma, šta nepromišljena, glupa, ideja kakva možda priliči deci od sedam godina, ali od 17 sigurno ne", počinje ispovest Aleksandra.

Priča kako se sa drugovima Darkom i Marinkom popela na vrh najstrmije staze na Košutnjaku.

"Seli smo na dušek, odgurnuli se i bukvalno poleteli niz padinu. Brzina je bila neverovatna. Ja sam u jednom trenutku ispala sa dušeka i tu mi se prekida film, a mogao je i život. Cena nepromišljenosti je prelom kičmenog stuba i zato upozoravam druge ukoliko bi im nešto slično palo na pamet, da dušek nije za sankanje nego za spavanje", priča Aleksandra.

U početku je izgledalo da je povreda još teža. Crne slutnje išle su čak i u pravcu toga da bi mogla da ostane doživotno nepokretna. Na svu sreću, nervi su ostali očuvani i mogli su da odahnu svi - Aleksandra, njena porodica i lekari Ortopedske klinike "Banjica".

"Prelom kičmenog stuba je teška telesna povreda, jer tuda prolazi kičmena moždina. Aleksandra je ipak imala veliku sreću, s obzirom na to da je za mikron izbegnuto oštećenje nervne strukture, pa neće ostati trajne posledice.

Kada su je dovezli, nije mogla da se pokreće, ali je osećala donje ekstremitete i to nam je ulilo nadu se ne radi o najtežoj povredi. Snimci su to posle i potvrdili", objašnjava prof. dr Zdeslav Milinković, upravnik Spinalnog centra Ortopedske klinike, i dodaje da će Aleksandra šest meseci morati da nosi takozvani mider kako bi se sanirala povreda.

Ova devojka kaže da je svesna da joj to neće biti lako jer dolaze proleće i leto, ali da će se pridržavati svih saveta doktora.

Za to vreme, njene cimerke u bolničkoj sobi govore nam da je veoma loše izgledala kada su je prvi put uneli. Tešile su joj, govorile da će sve biti dobro i na kraju je tako i ispalo.

"Neizmerno sam im zahvalna. Nikad neću zaboraviti trenutak kada sam prvi put ponovo ustala, kad sam shvatila da će sve biti u redu", zaključuje Aleksandra, osmehujući se cimerkama.

Aleksandra za "Press" kaže da joj je ovo bilo najtraumatičnije iskustvo u životu.

"Neposlušnost i radoznalost mogle su baš skupo da me koštaju. Moj dečko sada u šali kaže da šuplja glava i lepe noge nisu za sneg i verujem mu da je tako."

(MONDO)