I dočekasmo taj dan, divan dan, divan dan... Ogrejalo nas je kandidatsko sunce i sada možemo svakome da pogledamo u oči i to čvrsto, odlučno, rezantno, rezonantno, samozadovoljno, slasno, strasno, sočno, blagonaklono, oholo, snishodljivo, gordo, ponizno, drsko... drugim rečima, srBski, bre, da ga pogledamo! Jer, mi smo sada kandidati. Bre! Možemo, kao onomad, koncentrične krugove o prsa da kačimo samo umesto TARGET, da napišemo CANDIDATE.

I da se šepurimo tako odeveni. Jer, poklekla je i strašna Angela (Angelinu smo dostojanstveno bojkotovali), poklekao je i onaj Englez i Holandjanin a Rumune i Litvance smazasmo za doručak sve sa njihovim primedbama. Ovih dana, po mojoj slobodnoj proceni, počeće iz svih krajeva EU da pristižu telegrami, pisma i i-mejlovi sa izvinjenjenjima što su se, sram ih bilo, usudili da ikada imaju ikakve primedbe na našu kandidaturu. Mi, kakvi smo velikodušni, svima ćemo oprostiti.

Počeće da stižu i pisma iz zemlje. Koverte i marke će biti suzama lepljene. Suzama pokajanja od onih koji su se ikada usudili da posumnjaju u naš status kandidata. I suzama besa od onih koji će se drznuti da vlastima zamere izdaju, prodaju i ostala petokolonaška nepočinstva. A vlast će i jedne i druge koverte slatko da otvara i slaže pisamca u dve fascikle... Na jednoj će pisati "koalicioni potencijal" a na drugoj "fuj". Mi, kakvi smo, nikome nećemo oprostiti ali ćemo onima iz prve fascikle zažmuriti na jedno oko.

Jer, gle čuda, sve ovo sa kandidaturom stiglo potaman za izbore. A ne... božemesakloni da ja te dve stvari dovodim u bilo kakvu uzročno-posledičnu vezu iliti božemesaklonijošiviše da tu vidim neku zaveru. Iz dva razloga. Prvo, ne verujem u teorije zavere. Drugo, čak i da ja nisam u pravu, nit bi ovi naši nit bi oni nji'ovi bili u stanju da sve to skockaju pa da se poklopi i ima ikakve veze sa izborima ili njihovim ishodom. Imam i treći razlog ako vam ova dva nisu dovoljna. Čak i ako pobede "oni drugi", sve će opet biti isto i ići će svim onim tokovima kojima bi išlo i da pobede "oni prvi".

Ergo, čemu krečenje, to jest izbori? Pa... došlo vreme, mora se, šta ćete. To je cena demokratije, svako malo, pa valja birati. No, do tih izbora još ima vremena, pa bih se ja vratio malo na naš status i sagledao šta nam on konkretno znači. Ozbiljniji ljudi od mene će narednih dana proračunati kako bi status kandidata mogao da zazveči ... ne, nisam rekao da zazvuči nego zazveči... mislio sam na kasu majke nam Srbije, na neku korist po budžet, privredu, reforme, integracije, asimilacije, konsolidacije, nečije akcije. Ja ću se pak, kao samoproglašeni ekspert, pozabaviti nekim daleko važnijim posledicama nešeg novog statusa.

Elem, sem što možemo zihernadlom ili heftalicom da kačimo nalepnicu CANDIDATE o prsa junačka (nemojte direktno, boli... bolje pribodite za košulju), kakve su još konkretne koristi od kandidature? Pa, najznačajnije je to što sada možemo sa visine da gledamo na Bosance, Albance i Moldavce. Znači, u svakom razgovoru sa bilo kojim od gore navedenih, kada neki Srbin, Sprkinja, Srpče ili Srbenda (kao i pripadnici svih manjina u Republici Srbiji) ostanu bez argumenata, mogu sagovornika da pogledaju sa visine, superiorno se nasmeše i kažu: "Ali... ja sam kandidat".

Naravno, status kandidata će se osetiti u svakoj pori našega društva i bića. Krave će, svesne da su i one sada kandidatkinje, davati više mleka. Svaki će pregalac u bilo kojoj firmi koja išta proizvodi (ako takvih uopšte ima) – svestan svoje društvene, ekonomske i evropske odgovornosti – podići i kvalitet i kvantitet svojih proizvoda. I produktivnost. Šljive će radjati obilnije, kiša i sunce nad Srbijom će se smenjivati baš onim redom koji najviše odgovara našim poljoprivrednicima. Koridor X će početi da se gradi sam od sebe, svakog će meseca negde niknuti novi most i časna reč, neće svi biti u Beogradu! Kriminalci će se masovno prijavljivati na kurseve za prevaspitavanje i rehabilitaciju ne bi li stekli status kandidata za odgovorne i poštene članova društva koje je, kao što znamo, kandidat bre!

Nezaposleni će sa osmehom ustajati svakog jutra jer su i oni sada kandidati! Za radna mesta. A što će njih tek da bude, mila majkoooo... FIAT? Ma njima ćemo da kažemo: IŠ BRE! Mi da vam pravimo onog malog, bednog Fiću, ma ne pada nam na pamet. Čim nahrupe Tojota, Mercedes, Jaguar i Kengur, oformićemo Agenciju za ... za... neku agenciju ćemo da oformimo i izabraćemo model automobila koji dolikuje našem statusu kandidata.

Svesni i savesni građani, uz malu pomoć države, osnovaće i Agenciju za reformu mita, korupcije i nepotizma. Neće ga majci to više moći kao do sada, neorganizovano, balkanski! Ima sve to... taj mito i ta korpupcija da se radi organizovano, isključivo po evropskim standardima i kvit. Da se vidi more ko je bre ovde regionalni ako ne i globalni lider u kandidaturi!

P.S. Seća li se neko onog Džona Kenedija? Ne, ne američkog predsednika ubijenog u Dalasu 1963. već onog Engleza što su ga vlasti k'o snašu šetali po Srbiji devedesetih. A bogumi i plaćali da šeta po Jevropi. Bejaše uz Petera Handkea, Del Monaka, Daniela Šifera... redak stranac koji je pomagao u širenju istine o Srbiji i Srbima. A sećate li se njegove titule? Ne sećate? Da vas podsetim onda, bio je "kandidat za člana britanskog Parlamenta". Ne, nije izabran. Što nema nikakve veze sa nama i našom kandidaturom, samo me, kakav sam već namćorast i mrgudan, podsetilo... 'nako...