Ako mediji u dosadašnjoj predizbornoj utakmici nisu videli baš ništa zanimljivo, atraktivno, provokativno - onda se pretpostavljam i publika dosadjuje.Za ovih dvadeset i kusur godine višestranačkog sistema u Srbiji nisam video stranačke kampanje sa toliko malo žara.
Sve izgleda nekako mlitavo, potrošeno, ili već vidjeno ko zna koji put u nekim od prethodnih političkih odmeravanja. U najvećoj meri ove ocene se odnose na dve glavne stranke i njihove koalicije. A bitka za vlast vodi se prevashodno izmedju njih.Od početka kampanje pa evo do Uskrsa nisam video ni jednu tv emisiju tipa „okrugli sto“ nakon koje je imalo šta da se zapamti. Moj je utisak da su učesnici tih razgovora a i voditelji ,kako se to kaže, otaljavali posao. Povodom nekoliko intervjua sa liderima DS-a i SNS-a u mom okruženju pravljeni su komentari tipa- al’ ga je novinar pitanjima „razvalio ko Vučela Slobu“.
Ta cinična formulacija datira još iz devedesetih godina kada je Milorad Vučelić tadašnji gen. direktor RTS-a u nekim intervjuima toliko podilazio tadašnjem predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću da je to bilo ogavno slušati i gledati. Mislili smo da se novinari i urednici više nikada neće blamirati u toj meri jer ne samo što na taj način sebe ponožavaju, već to rade i čitavoj profesiji. Menadžersko devastiranje informativnih redakcija poslednjih godina upravo na ovim izborima pokazuje rezultate. Ali, to iako jeste važno pitanje za svako društvo koje želi da bude slobodno i demokratsko, pa i srpsko, jeste i globalni trend. Propadaju i veliki svetski listovi i tv mreže, pa se niko posebno ne sekira. Zašto bi onda ovde bilo drugačije?
Mediji su sadašnju izbornu trku, kao i svaku do sada, dočekali nadajući se dobroj zaradi od političkog marketinga. Jesu li se omrsili ili nisu ne znam, ali bih po onom što gledam i čitam rekao da je para ipak manje od onoga što je očekivano. Utisak je da je nešto više novca utrošeno u tv spotove i bilborde, kao i na tzv „ iznajmljene termine“ na raznim televizijama, a da je štampa daleko lošije prošla. Ako su redakcije uspeju da naplate bar ono što je već realizovano mogu da budu zadovoljne. Jer praksa pokazuje da ako odmah ne naplatiš, dugovi znaju da se vuku godinama. Često tako obećane pare prosto ispare!
Za razliku od tzv velikih stranaka manje ili male stranke i koalicije daleko su življe u svemu što se dalo videti do ovog Uskrsa. Kod nekih žestina nastupa i poruka daleko prevazilazi njihov realni status, pa iako pokatkad deluju i komično lako se izmedju redova može pročitati da im je ,ako kojim slučajem od njih bude zavisilo sastavljanje nove vlade, ucenjivački potencijal zaista veliki. Teme više nisu tzv velike i nacionalne, već očuvanje posla,plata, penzija i životna svakodnevica. I korupcija posebno.
Zanimljiva je i pojava novih figura koje su se rekao bih u poslednji čas uključile u izbornu utakmicu. Uz Dveri tu je i lista koja se zove „Nijedan od ponudjenih odgovora“ a koju predvodi politički analitičar Djordje Vukadinović, kao i „Pokret radnika i seljaka“ na čelu sa Zoranom Dragišićem stručnjakom za bezbednost. Kandidat je i svešteno lice visokog ranga-muftija iz Novog Pazara Muamer Zukorlić !?
Utisak je da u ovoj zemlji ima mnogo ljudi koji baš i nisu u stanju da se odupru nekakvom verovatno prirodno snažnom porivu da se oprobaju u politici. Pa šta košta, ili ako prodje-prodje.
Ne znam kako to vama izgleda , ali meni je sve ovo do sada vidjeno dosadno. Da li će se u narednih nekoliko sedmica pojaviti i “ nešto živine“ u aktuelnoj političkoj utakmici „baš sam interesantan videti“.