Prema formi koju oba kluba pokazuju u poslednje vreme reklo bi se da je Čelzi ipak nešto stabilniji od Bajerna. Od odlaska portugalskog trenera, s kojim se više nego očigledno nisu slagali u mnogo čemu, londonski plavci igraju skoro kao nekad (pre nekoliko godina kada ih je trenirao Murinjo).
Kažem skoro u smislu vere u vlastite kvalitete, a ne u ono što je bukvalno bio tadašnji Murinjov način igre.
Naime, Roberto di Mateo je u kratkom vremenskom periodu i kroz teške utakmice napravio neverovatnu transformaciju tima. Od onog što se čak i iz ove daljine videlo - od bezvoljnog sastava koji tek odradjuje ono što je rečeno u svlačionici, često bukvalnog nerazmevanja trenerovih poteza, pa i pojedinačnog blamiranja igrača iz utakmice u utakmicu i to, dobar deo sezone - pomoćni trener je, čim je dobio priliku, napravio igru i sastavio tim koji ponovo voli da se nadmeće i veruje u pobedu.
Na drugoj strani Bajern - daleko trofejniji klub, domaćin je ovog finala što je, naravno, od velikog značaja, ali je i tim koji sada teško drži poželjnu formu. Koliko god se Bajern, kako neki misle, čuvao za finale Lige šampiona ipak su njegove igre u završnici domaćeg šampionata i u finalu nemačkog kupa pokazivale da forma i nije ona koja je neophodna za velike rezultate. Mislim da je svako ko je gledao poslednje poraze od Dortmunda mogao da vidi kako je lako trener Borusije napravio igru na koju Bajern nije imao odgovor.
Ali, Bajern je Bajern, a ovo finale Lige šampiona je prilika nad prilikama! Uostalom i dugo su je čekali. Što bukvalno znači- sve će učiniti da uzmu pehar sa velikim ušima. Samo da im prorade odbrana i napad, da počnu da saradjuju Riberi i Roben, a onaj centarfor nastavi da koristi 80 odsto šansi i, eto, preduslova za dobar rezultat.
Domaći teren i prepun stadion su i prednost, ali i potencijalni problem. Jer, u Minhenu se pobediti mora i sve sem toga je katastrofa - to je, koliko sam shvatio, tvrd stav uprave i navijača Bajerna. Sa takvim pritiskom teško se igra i još ako utakmica loše krene problemi će se nizati jedan za drugim. Ali, kažem Bajern je Bajern i na mnogo odlučujućih utakmica u poslednjih trideset godina taj tim je pokazao da zna i da igra i da pobedjuje. Jup Hajnkes u postavci igre ima više mogućnosti, ali svi će od njega, pre svega, tražiti napad. Taktiziranje domaća publika, razočarana poslednjim utakmicama, neće rado prihvatiti.
Čelzi u ovom finalu nije favorit. I tako se i ponaša. U tome zapravo vidi svoju šansu. I Bajernu će se, na njegovom terenu, suprotstaviti igrom, pa šta bude.
Da li je, medjutim, u stanju da se efikasno brani i igra na kontranapad ili da se upusti u rizično nadigravanje? Šta se više isplati? Ko zna. Mada, sve će se videti već nakon desetak minuta igre. Kako utakmica krene tako se uglavnom vidi ko ima bolji dan, koga lopta više sluša, šta sudija dozvoljava, a šta kažnjava, ko od igrača ima priliku da se proslavi, a ko da bude tragičar.
Bukvalna poredjenja ova dva tima po linijama mislim da nisu najbolji način za bilo kakva zaključivanja, pa i prognoziranje toka i ishoda ovog meča. I Čelzi i Bajern su igrački jaki, nema tu neiskusnih fudbalera, nema, da tako kažem, rupa kroz koje će se akcije lakše voditi. I jedni i drugi sve znaju o onim u suparničkom timu. Pa, znamo i mi televizijski gledaoci. Nema tu nepoznanica. Najveća je u ovom trenutku verovatno ta da li će padati kiša ili će sve biti baš idealno za igru.
U ovakvim mečevima izuzetno je važno i ko su sudije, a za nadati se je da će svi oni na terenu i oko njega, koji su dobili tu privilegiju, osećati igru i precizno reagovati. Bilo bi lepo gledati otvorenu igru, na gol više, na potez, bravuru. Jer, fudbal jeste najlepša igra na svetu. A u Minhenu je prilika da se to milijardama gledalaca još jednom i praktično pokaže. Lično nemam favorita u ovoj utakmici, ali pomalo, ipak, navijam za goste. Eto, priznajem.
Naime, Roberto di Mateo je u kratkom vremenskom periodu i kroz teške utakmice napravio neverovatnu transformaciju tima. Od onog što se čak i iz ove daljine videlo - od bezvoljnog sastava koji tek odradjuje ono što je rečeno u svlačionici, često bukvalnog nerazmevanja trenerovih poteza, pa i pojedinačnog blamiranja igrača iz utakmice u utakmicu i to, dobar deo sezone - pomoćni trener je, čim je dobio priliku, napravio igru i sastavio tim koji ponovo voli da se nadmeće i veruje u pobedu.
Na drugoj strani Bajern - daleko trofejniji klub, domaćin je ovog finala što je, naravno, od velikog značaja, ali je i tim koji sada teško drži poželjnu formu. Koliko god se Bajern, kako neki misle, čuvao za finale Lige šampiona ipak su njegove igre u završnici domaćeg šampionata i u finalu nemačkog kupa pokazivale da forma i nije ona koja je neophodna za velike rezultate. Mislim da je svako ko je gledao poslednje poraze od Dortmunda mogao da vidi kako je lako trener Borusije napravio igru na koju Bajern nije imao odgovor.
Ali, Bajern je Bajern, a ovo finale Lige šampiona je prilika nad prilikama! Uostalom i dugo su je čekali. Što bukvalno znači- sve će učiniti da uzmu pehar sa velikim ušima. Samo da im prorade odbrana i napad, da počnu da saradjuju Riberi i Roben, a onaj centarfor nastavi da koristi 80 odsto šansi i, eto, preduslova za dobar rezultat.
Domaći teren i prepun stadion su i prednost, ali i potencijalni problem. Jer, u Minhenu se pobediti mora i sve sem toga je katastrofa - to je, koliko sam shvatio, tvrd stav uprave i navijača Bajerna. Sa takvim pritiskom teško se igra i još ako utakmica loše krene problemi će se nizati jedan za drugim. Ali, kažem Bajern je Bajern i na mnogo odlučujućih utakmica u poslednjih trideset godina taj tim je pokazao da zna i da igra i da pobedjuje. Jup Hajnkes u postavci igre ima više mogućnosti, ali svi će od njega, pre svega, tražiti napad. Taktiziranje domaća publika, razočarana poslednjim utakmicama, neće rado prihvatiti.
Čelzi u ovom finalu nije favorit. I tako se i ponaša. U tome zapravo vidi svoju šansu. I Bajernu će se, na njegovom terenu, suprotstaviti igrom, pa šta bude.
Da li je, medjutim, u stanju da se efikasno brani i igra na kontranapad ili da se upusti u rizično nadigravanje? Šta se više isplati? Ko zna. Mada, sve će se videti već nakon desetak minuta igre. Kako utakmica krene tako se uglavnom vidi ko ima bolji dan, koga lopta više sluša, šta sudija dozvoljava, a šta kažnjava, ko od igrača ima priliku da se proslavi, a ko da bude tragičar.
Bukvalna poredjenja ova dva tima po linijama mislim da nisu najbolji način za bilo kakva zaključivanja, pa i prognoziranje toka i ishoda ovog meča. I Čelzi i Bajern su igrački jaki, nema tu neiskusnih fudbalera, nema, da tako kažem, rupa kroz koje će se akcije lakše voditi. I jedni i drugi sve znaju o onim u suparničkom timu. Pa, znamo i mi televizijski gledaoci. Nema tu nepoznanica. Najveća je u ovom trenutku verovatno ta da li će padati kiša ili će sve biti baš idealno za igru.
U ovakvim mečevima izuzetno je važno i ko su sudije, a za nadati se je da će svi oni na terenu i oko njega, koji su dobili tu privilegiju, osećati igru i precizno reagovati. Bilo bi lepo gledati otvorenu igru, na gol više, na potez, bravuru. Jer, fudbal jeste najlepša igra na svetu. A u Minhenu je prilika da se to milijardama gledalaca još jednom i praktično pokaže. Lično nemam favorita u ovoj utakmici, ali pomalo, ipak, navijam za goste. Eto, priznajem.