The Dictator (2012)
Režija: Lari Čarls
Uloge: Saša Baron Koen, Ben Kingsli
Distributer: Taramaunt
Svako ko je odgledao makar jedan film Saše Barona Koena ili barem neku od njegovih televizijskih egzibicija, vrlo dobro zna koliko dotični mrzi/voli ekstreme, bilo da oni dolaze sa desne ili leve strane. Koen će uvek naći neku ’ravnotežu’ između, recimo, neonacista sa jedne i liberalnih levičara sa druge; republikanaca sa čajanki i gej/lezbejskih udruženja, naftnih i farmaceutskih korporacija i onih što vole da ’grle drveće’. Nakon svakog sprdanja sa drugim kulturama, uvek će uslediti težak i bolan udarac ispod pojasa Americi i zapadnom svetu uopšte. Ali svrstati Sašu Barona u mejnstrim komičare, jasno je i definitivno, nema blage veze sa mozgom.
Ništa dakle od onog standardnog svrstavanja i etiketiranja, podžanrovskog definisanja ili analitičnog tumačenja njegovih surovih šala. Ovaj đak sa Kembridža, bilo da se zove Ali Dži, Borat, Bruno ili Aladin, žanr je za sebe. I kao takav prilično je jedinstven na ovom svetu. Upravo zato, barem na ovim stranama, gledaće mu se kroz prste kada god je to potrebno.
’’Diktator’’, dakle, definitivno nije film za sve, ali to ne sprečava iste te ’sve’ da hitaju u bioskope ne bi li pogledali novo čudo koje stiže iz njegove sumanute radionice. Tako sam, recimo, sinoć saznao da je Le Bron Džejms pred četvrtu utakmicu sa Indijanom otišao da pogleda upravo ’’Diktatora’’, kao i da je novi francuski predsednik prvu čestitku za ’’pobedu nad patuljkom Sarkozijem’’ dobio baš od Aladina, pa me nakon svega toga nije začudilo ni insistiranje J. da ovog vikenda odemo da pogledamo baš ovaj film. I iako sam znao da me očekuje vrpoljenje na stolici zbog prostakluka, političke nekorektnosti najgore vrste i vulgarnih erotskih šala koje će teško biti objasniti jednoj tinejdžerki, osećao sam da u stvari nemam izbora i da ću morati stojički da izdrživ svaki transfer neprijatnosti koji bude stizao sa platna.
Da, lakše bi bilo otići na onaj vampirski film sa Džonijem Depom ili neki od ovih sf/akcionih letnjih hitova, ali možda je i bolje da je ja vodim kroz bizarne pustolovine admirala generala Hafeza Aladina, nego da sve to prepustim stihiji. Rečeno učinjeno, mada sam, onako kukavički, zamolio i M. da pođe sa nama. U slučaju da zagusti.
Nastao po motivima preuzetim iz romantičnog romana Sadama Huseina ’’Zabiba i kralj’’, a u stvari načinjen prema liku i delu Moamera Gadafija i posvećen korejskom diktatoru Kim Džong Ilu, ’’Diktator’’ prati generala Aladina, višedecenijskog lidera izmišljene arapske države Vadije, koji uz pomoć strahovlade teroriše ne samo svoje sunarodnike, već i sve komšijske države. Aladin je, očekivano, infantilni antisemita, antizapadnjački despot i seksista okružen ženama telohraniteljkama, uopšte bitanga na kakve smo navikli gledajući reportaže iz raznih Irana, Severnih Koreja i sličnih represivnih režima.
Naravno, Aladin ima jedan san, da dođe u posed nuklearne rakete kojom bi još više zabrinuo ’civilizovani’ deo planete, ali na putu ka tom cilju isprečiće mu se rođeni stric Ben Kingsli koji u stvari samo želi da proda nacionalna blaga Vadije multikorporacijama i proklete Ujednijene Nacije koje ga konstantno prozivaju zbog narušenih ljudskih prava. Aladin zato stiže u Njujork ne bi li svima objasnio kako treba da funkcioniše ova planeta, ali stvari, naravno, nisu tako jednostavne. No, iako ostaje bez svoje brade i prestola, Aladin se neće predati, već će svom snagom pokušati da povrati tron. Pa makar zbog toga morao da uđe u savezništvo sa jednom lezbejkom/Jevrejkom/vegetarijankom/liberalom. Jel ovo dovoljno ludo da vas privuče u bioskop?
Režija: Lari Čarls
Uloge: Saša Baron Koen, Ben Kingsli
Distributer: Taramaunt
Svako ko je odgledao makar jedan film Saše Barona Koena ili barem neku od njegovih televizijskih egzibicija, vrlo dobro zna koliko dotični mrzi/voli ekstreme, bilo da oni dolaze sa desne ili leve strane. Koen će uvek naći neku ’ravnotežu’ između, recimo, neonacista sa jedne i liberalnih levičara sa druge; republikanaca sa čajanki i gej/lezbejskih udruženja, naftnih i farmaceutskih korporacija i onih što vole da ’grle drveće’. Nakon svakog sprdanja sa drugim kulturama, uvek će uslediti težak i bolan udarac ispod pojasa Americi i zapadnom svetu uopšte. Ali svrstati Sašu Barona u mejnstrim komičare, jasno je i definitivno, nema blage veze sa mozgom.
Ništa dakle od onog standardnog svrstavanja i etiketiranja, podžanrovskog definisanja ili analitičnog tumačenja njegovih surovih šala. Ovaj đak sa Kembridža, bilo da se zove Ali Dži, Borat, Bruno ili Aladin, žanr je za sebe. I kao takav prilično je jedinstven na ovom svetu. Upravo zato, barem na ovim stranama, gledaće mu se kroz prste kada god je to potrebno.
’’Diktator’’, dakle, definitivno nije film za sve, ali to ne sprečava iste te ’sve’ da hitaju u bioskope ne bi li pogledali novo čudo koje stiže iz njegove sumanute radionice. Tako sam, recimo, sinoć saznao da je Le Bron Džejms pred četvrtu utakmicu sa Indijanom otišao da pogleda upravo ’’Diktatora’’, kao i da je novi francuski predsednik prvu čestitku za ’’pobedu nad patuljkom Sarkozijem’’ dobio baš od Aladina, pa me nakon svega toga nije začudilo ni insistiranje J. da ovog vikenda odemo da pogledamo baš ovaj film. I iako sam znao da me očekuje vrpoljenje na stolici zbog prostakluka, političke nekorektnosti najgore vrste i vulgarnih erotskih šala koje će teško biti objasniti jednoj tinejdžerki, osećao sam da u stvari nemam izbora i da ću morati stojički da izdrživ svaki transfer neprijatnosti koji bude stizao sa platna.
Da, lakše bi bilo otići na onaj vampirski film sa Džonijem Depom ili neki od ovih sf/akcionih letnjih hitova, ali možda je i bolje da je ja vodim kroz bizarne pustolovine admirala generala Hafeza Aladina, nego da sve to prepustim stihiji. Rečeno učinjeno, mada sam, onako kukavički, zamolio i M. da pođe sa nama. U slučaju da zagusti.
Nastao po motivima preuzetim iz romantičnog romana Sadama Huseina ’’Zabiba i kralj’’, a u stvari načinjen prema liku i delu Moamera Gadafija i posvećen korejskom diktatoru Kim Džong Ilu, ’’Diktator’’ prati generala Aladina, višedecenijskog lidera izmišljene arapske države Vadije, koji uz pomoć strahovlade teroriše ne samo svoje sunarodnike, već i sve komšijske države. Aladin je, očekivano, infantilni antisemita, antizapadnjački despot i seksista okružen ženama telohraniteljkama, uopšte bitanga na kakve smo navikli gledajući reportaže iz raznih Irana, Severnih Koreja i sličnih represivnih režima.
Naravno, Aladin ima jedan san, da dođe u posed nuklearne rakete kojom bi još više zabrinuo ’civilizovani’ deo planete, ali na putu ka tom cilju isprečiće mu se rođeni stric Ben Kingsli koji u stvari samo želi da proda nacionalna blaga Vadije multikorporacijama i proklete Ujednijene Nacije koje ga konstantno prozivaju zbog narušenih ljudskih prava. Aladin zato stiže u Njujork ne bi li svima objasnio kako treba da funkcioniše ova planeta, ali stvari, naravno, nisu tako jednostavne. No, iako ostaje bez svoje brade i prestola, Aladin se neće predati, već će svom snagom pokušati da povrati tron. Pa makar zbog toga morao da uđe u savezništvo sa jednom lezbejkom/Jevrejkom/vegetarijankom/liberalom. Jel ovo dovoljno ludo da vas privuče u bioskop?
Naravno, ovo nije ni delić svega onog što vreba iza najbližeg šoping mola, jer se Koen ne libi da izgovori ono što drugi ne bi smeli ni da pomisle. Uigrani tandem Koen/Čarls ispaljuje fazone dvesta na sat i oni naravno nisu ni ujednačeni ni odmereni, neki su glupi, mnogi nerazumljivi, ali urnebesan tempo na koji smo navikli još u onim kvazi-dokumentarcima o Boratu i Brunu, ostao je i ovde kao neki trejdmark rada dinamičnog tandema.
Ipak, iako gromoglasni smeh ne jenjava tokom 90-ak minuta vatrometa uvreda i sirovog humora, ne može se primetiti kako ovde šale ipak imaju nešto manje smisla i energije nego kod ’’Bruna’’, i mnogo manje nego kod ’’Borata’’, pa je to možda i pravi signal za pomenute autore da se koncept ubrzano troši i da je vreme da se krene dalje. Inače ćemo i mi uskoro stići na tapet, ako se već nismo prepoznali.
Jer možda naša prošlost devedesetih i neće biti tako direktno prepoznata u liku generala Aladina, ali zato malograđanska stvarnost i licemerna priroda države u kojem živimo ne bi smeli da prođu tako nezapaženo. Takođe, ne zaboravimo ni to, u veoma bliskoj prošlosti, ovde se otvoreno navijalo za Gadafija i Huseina.
J. je prepoznala mesta na kojem se može glasno smejati, znala je kada da zažmuri i da se uzdrži od komentara, umela je i da pita o onome što joj je bilo nejasno. Eksplicitne scene sam pogledom komentarisao sa M, dok je J. tada, kao, kopala po kutiji sa kokicama, tako da je projekcija mogla mirno da se privede kraju. Sa J. u kolima i nije moglo da bude mnogo komentarisanja viđenog, ali ovde i nema skrivenih poruka. Bez dlake na jeziku, pravo u stomak, to vam je ovaj Koenov diktator, ne mnogo drugačiji od onih koji nam zaista dišu za vrat.
Ja: ***1/2
J: ****
M: ***
Ipak, iako gromoglasni smeh ne jenjava tokom 90-ak minuta vatrometa uvreda i sirovog humora, ne može se primetiti kako ovde šale ipak imaju nešto manje smisla i energije nego kod ’’Bruna’’, i mnogo manje nego kod ’’Borata’’, pa je to možda i pravi signal za pomenute autore da se koncept ubrzano troši i da je vreme da se krene dalje. Inače ćemo i mi uskoro stići na tapet, ako se već nismo prepoznali.
Jer možda naša prošlost devedesetih i neće biti tako direktno prepoznata u liku generala Aladina, ali zato malograđanska stvarnost i licemerna priroda države u kojem živimo ne bi smeli da prođu tako nezapaženo. Takođe, ne zaboravimo ni to, u veoma bliskoj prošlosti, ovde se otvoreno navijalo za Gadafija i Huseina.
J. je prepoznala mesta na kojem se može glasno smejati, znala je kada da zažmuri i da se uzdrži od komentara, umela je i da pita o onome što joj je bilo nejasno. Eksplicitne scene sam pogledom komentarisao sa M, dok je J. tada, kao, kopala po kutiji sa kokicama, tako da je projekcija mogla mirno da se privede kraju. Sa J. u kolima i nije moglo da bude mnogo komentarisanja viđenog, ali ovde i nema skrivenih poruka. Bez dlake na jeziku, pravo u stomak, to vam je ovaj Koenov diktator, ne mnogo drugačiji od onih koji nam zaista dišu za vrat.
Ja: ***1/2
J: ****
M: ***
