Jedna od zemalja u koje se seli crno tržište ljudskih organa je i Srbija, tvrdi se u reportaži "Internešnel herald tribjuna".
Crno tržište na kome se prodaju ljudski organi se poslednjih godina, u vremenu ekonomske krize, sa Dalekog istoka i Južne Amerike preselilo u Evropu, a jedna od zemalja koja je time pogođena je i Srbija, piše "Internešnel herald tribjun".
List navodi i da se crno tržište ljudskim organima, pored Srbije, prebacilo i u Grčku, Španiju i Italiju, kao i na Kosovo.
"Siromašni i očajni ljudi prodaju svoje bubrege, koštanu srž ili rožnjače preko interneta, dok bezobzirni trgovci ljudskim organima na tome zarađuju", opisuje stanje njujorški dnevnik.
Tekst počinje pričom Pavla Mircova i njegove devojke Danijele iz Kovina, koji su preko interneta ponudili da prodaju svoje bubrege za po 30 hiljada evra.
Oni objašnjavaju da su na to naterani zbog siromaštva, i da, od kada je Pavle izgubio posao u fabrici nije uspeo ponovo da se zaposli, tako da danas njegova porodica jedva preživljava.
List piše da oni žive samo od jednog obroka dnevno i da su naterani da se okrenu prodaji organa.
"Da biste obezbedili hranu za svoju porodicu, onda ni prodaja jetre ne deluje kao velika žrtva", kaže mladić i dodaje da mu je potreban novac da odškoluje svoje dvoje dece.
Do sada su, prema pisanju "Herald tribjuna" dobili ponudu od jedne žene iz Makedonije od 20 hiljada evra, kao i jednu
ponudu iz Nemačke.
Mircov kaže i da se ne plaši eventualne operacije i toga što krši zakon. "Više se plašim da neću imati novca da se staram o svojoj deci", priča on.
List se poziva i na neimenovani izvor iz srpske policije koji kaže da u poslednjih 10 godina nijedan slučaj trgovine organima u Srbiji nije procesuiran, ali se dodaje da je razlog za to i što se sve odvija vrlo tajnovito i prikriveno.
Njujorški dnevnik navodi i reči doktora Đoke Maksića sa VMA, koji ne veruje da u Srbiji postoji ilegalna trgovina ljudskim organima, navodeći da je svaki potencijalni donor "pod lupom" i proverom bolničke komisije koju čine doktori, etičari i advokati.
Međutim, list navodi i reči osobe koja se samo predstavila kao Milovan, iz jednog malog mesta na jugu Srbije, koji kaže da je dao bubreg jednom bogatom lokalnom političaru, da bi ga on zauzvrat zaposlio u svojoj firmi.
Prema navodima lista, transplantacija bubrega je obavljena u jednoj državnoj bolnici u Beogradu, gde su se njih dvojica pojavila sa lažnim dokumentima.
"Njujork tajms" se poziva i na razgovor sa Ervinom Balom (25), stolarom iz Kikinde, koji je duže od godinu dana bio nezaposlen, kada je odlučio da ode na lokalnu televiziju sa četvorogodišnjom ćerkom i javno ponudio da proda bubreg.
Nakon što je video to na televiziji, pomogao mu je direktor osnovne škole Miloš Pajakov, ponudivši mu mesto vozača u školi.
Procenjuje se da je cena bubrega na crnom tržištu oko 100 hiljada evra i da se godišnje na svetskom nivou proda između 15 i 20 hiljada organa.
(Tanjug)
List navodi i da se crno tržište ljudskim organima, pored Srbije, prebacilo i u Grčku, Španiju i Italiju, kao i na Kosovo.
"Siromašni i očajni ljudi prodaju svoje bubrege, koštanu srž ili rožnjače preko interneta, dok bezobzirni trgovci ljudskim organima na tome zarađuju", opisuje stanje njujorški dnevnik.
Tekst počinje pričom Pavla Mircova i njegove devojke Danijele iz Kovina, koji su preko interneta ponudili da prodaju svoje bubrege za po 30 hiljada evra.
Oni objašnjavaju da su na to naterani zbog siromaštva, i da, od kada je Pavle izgubio posao u fabrici nije uspeo ponovo da se zaposli, tako da danas njegova porodica jedva preživljava.
List piše da oni žive samo od jednog obroka dnevno i da su naterani da se okrenu prodaji organa.
"Da biste obezbedili hranu za svoju porodicu, onda ni prodaja jetre ne deluje kao velika žrtva", kaže mladić i dodaje da mu je potreban novac da odškoluje svoje dvoje dece.
Do sada su, prema pisanju "Herald tribjuna" dobili ponudu od jedne žene iz Makedonije od 20 hiljada evra, kao i jednu
ponudu iz Nemačke.
Mircov kaže i da se ne plaši eventualne operacije i toga što krši zakon. "Više se plašim da neću imati novca da se staram o svojoj deci", priča on.
List se poziva i na neimenovani izvor iz srpske policije koji kaže da u poslednjih 10 godina nijedan slučaj trgovine organima u Srbiji nije procesuiran, ali se dodaje da je razlog za to i što se sve odvija vrlo tajnovito i prikriveno.
Njujorški dnevnik navodi i reči doktora Đoke Maksića sa VMA, koji ne veruje da u Srbiji postoji ilegalna trgovina ljudskim organima, navodeći da je svaki potencijalni donor "pod lupom" i proverom bolničke komisije koju čine doktori, etičari i advokati.
Međutim, list navodi i reči osobe koja se samo predstavila kao Milovan, iz jednog malog mesta na jugu Srbije, koji kaže da je dao bubreg jednom bogatom lokalnom političaru, da bi ga on zauzvrat zaposlio u svojoj firmi.
Prema navodima lista, transplantacija bubrega je obavljena u jednoj državnoj bolnici u Beogradu, gde su se njih dvojica pojavila sa lažnim dokumentima.
"Njujork tajms" se poziva i na razgovor sa Ervinom Balom (25), stolarom iz Kikinde, koji je duže od godinu dana bio nezaposlen, kada je odlučio da ode na lokalnu televiziju sa četvorogodišnjom ćerkom i javno ponudio da proda bubreg.
Nakon što je video to na televiziji, pomogao mu je direktor osnovne škole Miloš Pajakov, ponudivši mu mesto vozača u školi.
Procenjuje se da je cena bubrega na crnom tržištu oko 100 hiljada evra i da se godišnje na svetskom nivou proda između 15 i 20 hiljada organa.
(Tanjug)
