Milko Đurovski - izdajnik, heroj i pevač

"Nestašni dečko" YU fudbala, bivši centarfor Crvene zvezde i Partizana u razgovoru sa srpskim novinarima na Pohorju dotakao se mnogih zanimljivih tema...

18
A- A A+

Mnogi su u dalekoj i bližoj prošlosti prelazili iz Crvene zvezde u Partizan i obrnuto. Sigurno će i u budućnosti biti igrača koji će počiniti "najveći greh" i boje "voljenog" kluba zameniti bojama najvećeg rivala.

Ali, uvereni smo, da niko neće pomutiti slavu Milka Đurovskog.

Čuvenog makedonskog fudbalera nije potrebno posebno predstavljati. Tačno deset godina je igrao u Beogradu - šest u Zvezdi i četiri u Partizanu. Njegov transfer sa crveno-bele na crno-belu stranu Topčiderskog brda smatra se jednom od najvećih senzacija u istoriji jugoslovenskog fudbala.

Leta 1986. godine kao "bomba" je odjeknula vest da je jedan od najboljih igrača Zvezde pojačao "večitog rivala". O tome se pričalo, bukvalno, od Vardara do Triglava. Zvezdaši su tugovali, a partizanovci likovali. Novine su bile ispunjene tekstovima i slikama mlađeg od dva brata Đurovski u crno-belom dresu sa reklamom "Iskra Delta računari" na grudima.

Milko se danas, kako sam kaže, "verovatno ne bi odlučio na takav potez". Mada, u razgovoru sa srpskim novinarima, nije mogaoo sa sigurnošću to da potvrdi.

"Mislim da sada to ne bih mogao da uradim", odgovorio je Đurovski bez mnogo razmišljanja.

Zapitali smo se zbog čega je odjednom promenio mišljenje, kada je uvek isticao da mu je dolazak u Humsku bio jedan od najboljih poteza u karijeri.

Brzo je usledilo objašnjenje. Potpuno logično i prihvatljivo:

"Sadašnji navijači nisu isti kao što su nekada bili. Posle prvog derbija u dresu Partizana, koji smo pobedili 2:0 (Milko bio strelac gola iz penala), normalno je bilo da mi navijači Partizana čestitaju, aplaudiraju... Sat, sat i po posle derbija otišli smo u grad, gde sam sreo navijače Zvezde, koji su me takođe grlili i pitali me što sam morao da odem u Partizan", priseća se Đurovski.

"Tadašnji navijači više su se razumeli u fudbal, a današnji idu na utakmice ne da bi uživali, već da bi bili u centru pažnje. Mislim čak i da se ne razumeju u fudbal", kaže Milko i vraća se na početak priče.

"Teško da bih danas prešao iz Zvezde u Partizan i obrnuto. Ne iz straha za život, taman posla. Jednostavno ne bi mi bilo prijatno. Mislim da to Stojković najbolje zna", iskren je Đurovski.

Žario je i palio terenima stare Jugoslavije. Golovima i lucidnim driblinzima uveseljavao je narod, zbog kojeg je, priznaje, bio spreman da učini sve kako bi mu udovoljio i što više mu se približio. Često je znao da bude u žiži javnosti i kada se radilo o nefudbalskim temama.

Po dolasku u Partizan posvetio se malo muzici. U saradnji sa Kemišom snimao je album, ali je na kraju, u njegovom stilu, odjednom odlučio da se povuče iz te priče. Imao je snimljenih deset pesama, koje nikada nisu izašle u javnost. Sa Lepom Brenom i Anom Bekutom, ipak, snimio je dva popularna dueta.

Da se prisetimo...



"Za mene fudbal nije bio profesionalizam, već zabava. Tako je bilo u to vreme. Sve me je zanimalo. Bilo je popularno da se snimaju pesme, pa sam se i time bavio. Nosio sam se devizom - jednom se živi, treba probati sve. Ali, od fudbala sam živeo i on mi je doneo slavu i priliku da se pojavim na estradi. Novinari i navijači su želeli da budem takav, ja sam sve činio zbog njih, znao sam da me navijači gotive. Davao sam im ono što su želeli - golove, driblinge, zabavu na terenu i van njega. Želeo sam svima da pokažem da sam ja kao i svi ostali, samo što sam, za razliku od njih, ja dobio priliku".

Deo igračke i trenerske karijere Milka Đurovskog vezan je za NK Maribor. Danas nije u dobrim odnosima sa čelnicima kluba, takođe bivšim partizanovcima, Zlatkom Zahovičem i Darkom Milaničem.

"Bio sam trener u Mariboru, malo sam radio sa Zlatkom. Svi su bili protiv mene, ali to je duga priča i ne bih sada o njoj. Trebalo je da ih vaspitavam kada su bili mali".

Đurovski nam otkriva da su u ono vreme za njega bili zainteresovani Ajaks i PSV, ali je bio svestan da bi se zbog svog mentaliteta teško kao stranac uklopio u klub sa najvećim ambicijama. Nije mu žao što nije igrao za velike klubove u Evropi.

"Iskreno nije mi žao. A, i zašto bi mi bilo? Za mene su Zvezda i Partizan bili među najvećim klubovima u Evropi, sigurno među deset u ono vreme. Igrao sam i za jedne i za druge, zašto bih morao da igram za Juventus ili Real Madrid", kaže Đurovski, koji nikada nije krio da je ostao navijač Crvene zvezde, ali da voli Partizan.

Uprkos dužem periodu koji je proveo na Marakani, prave prijatelje, sa kojima se i dan danas čuje i viđa, stekao je u Partizanu.

Partizan i zagrebački Dinamo izdojio je kao najozbiljnije klubove iz stare Jugoslavije, ali priznaje da ne prati mnogo fudbalska dešavanja u Srbiji. Upoznat je samo sa osnovnim informacijama.

Sa sinovima Markom i Marijom je u kontaktu.

"Mario je kao i ja. Od mene je nasledio lošu naviku da me nazove samo kad on hoće, ne redovno. Tako sam i ja svoje roditelje. Čuli smo se skoro, jer je Marko išao kod njega. Mario mi je rekao da dođem kad god hoću na Tajland, gde igra fudbal. Rekao sam mu da ću možda svratiti na masažu".

Sa Markom planira da se vrati u estradne vode. Problem je što im se muzički pravci razilaze. Milko je veliki ljubitelj narodne muzike.

"Marku sam predložio da snimi duet sa mnom, jer će samo tako da napravi uspeh", našalio se Đurovski na kraju razgovora.



Morao je da krene jer su ga čekale obaveze. Doći će opet, a i igraće utakmicu protiv svog nekadašnjeg kluba. Đurovski je danas trener u nižerazrednom austrijskom Polau, sa koji se Partizan sastaje 3. jula.

(Izveštač za MONDO sa Pohorja - Vladimir Sukdolak)
Tagovi:

Povezano

Sve vesti