U poslednjih deset dana sveže pileće i svinjsko meso u pojedinim mesarama poskupelo je i do 15 odsto, svinjska krmenadla koja je do juče koštala 550 dinara danas je već 650 dinara, dok je nova cena spremna i za pileće belo meso.
"U radnji u kojoj nabavljam meso najavili su mi za ponedeljak novu cenu pilećeg mesa. File će koštati umesto dosadašnjih 400 dinara čak 500 dinara“, kaže za "Danas" vlasnik jednog ugostiteljskog objekta, koji svakodnevno nabavlja sveže meso za svoju radnju.
On ističe da su cene u dva navrata išle gore u poslednje vreme, a jedan talas poskupljenja ove životne namirnice bio je i pred početak leta.
Meso je naravno samo jedna u nizu stavki iz kategorije osnovnih životnih namirnica koje su poskupele ili će tek poskupeti.
Proizvođači hleba ovih dana traže da cena hleba umesto dosadašnjih 44 bude 54 dinara. Razlog tome je suša koja je ubila letinu, stalni rast cene pšenice, samim tim i brašna, ali i goriva, aditiva. Sa mesom je situacija slična kao s hlebom. Poskupelo je, i tek će, jer je kukuruz ove godine podbacio, a zbog nedostatka stočne hrane uzgajivači stoke će morati da pribegnu klanju - odnosno smanjenju stočnog fonda.
To je scenario koji stočarsku proizvodnju ubrzo čeka ukoliko se nešto ne dogodi, odnosno ukoliko država ne odluči da pritekne u pomoć subvencijama.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić veruje da bi uskoro moglo doći do većeg klanja stoke, kao i da bi stočni fond naše zemlje dodatno mogao biti ugrožen zbog toga.
"Naravno, to može da se spreči ukoliko država iz robnih rezervi obezbedi pozajmice u vidu stočne hrane, a koje će stočari vraćati od narednog roda", napominje Ševarlić.
Smanjenje stočnog fonda, smatra sagovornik lista, nikako ne bi bilo dobro. Međutim, uprkos novim skokovima cena, Ševarlić ne veruje da će doći do "eksplozije“ cena mesa jer postoji jedan vrlo ograničavajući faktor - nizak standard građana.
On se pribojava situacije u kojoj bi Srbija početkom naredne godine mogla da počne da uvozi meso iz inostranstva, koje bi se ovde prodavalo po jeftinijim cenama, ali koje bi bilo kraćeg roka trajanja i lošijeg kvaliteta, naravno.
Ono što zabrinjava jeste ratarska proizvodnja. Srbija je nekada bila jedna od deset zemalja najvećih izvoznika kukuruza, a sada tavori.
Ševarlić je izjavio za "Danas" da smo nekada izvozili četiri puta više nego sada, da je to do pre deset godina bilo 8.000 tona, a poslednjih godina svega 1.700 tona godišnje. Srbija bi ako se ovako nastavi, napominje on, mogla da postane trajno izvozno zavisna.
I dok neki ovu godinu mogu da nazovu olimpijskom, u Srbiji bi 2012. više mogla da se nazove godinom poskupljenja.
Sve je počelo u februaru, kada su u proseku za 10 odsto poskupele najpre pojedine mesne prerađevine, smrznuto voće i povrće, instant kafa, alkoholna pića, kućna hemija i sredstva za ličnu higijenu. Nastavilo se krajem aprila ponovnim poskupljenjem sredstava za ličnu higijenu, kozmetike za decu i to od četiri do 11 odsto, dok su u nekim trgovinama uvećane cene i džemova, meda i kečapa od sedam do 13 odsto.
Osnovne namirnice, hleb, meso, mleko, brašno, ulje i šećer bile su stabilne od početka godine, pre svega zahvaljujući uredbi koja je trgovačku maržu za taj paket ograničila na deset odsto.
U protekla dva meseca sojina sačma je duplo skuplja, dok su neke druge sirovine poput kukuruza poskupele od 20 do 30 odsto.
Proizvođači zato apeluju na državu da „uleti“ sa subvencijama ili da smisli neki drugi način, kao što je, na primer, ukidanje poreza na dodatnu vrednost na sveže meso i mesne prerađevine, ne bi li se efekat poskupljenja nekako ublažio. Šta će biti od svega toga znaće se tek kad Vlada prikupi sve predloge i napravi rebalans budžeta, što se neće desiti u narednih mesec dana.
(MONDO, foto ilustracija(Guliver/Getty Images)
On ističe da su cene u dva navrata išle gore u poslednje vreme, a jedan talas poskupljenja ove životne namirnice bio je i pred početak leta.
Meso je naravno samo jedna u nizu stavki iz kategorije osnovnih životnih namirnica koje su poskupele ili će tek poskupeti.
Proizvođači hleba ovih dana traže da cena hleba umesto dosadašnjih 44 bude 54 dinara. Razlog tome je suša koja je ubila letinu, stalni rast cene pšenice, samim tim i brašna, ali i goriva, aditiva. Sa mesom je situacija slična kao s hlebom. Poskupelo je, i tek će, jer je kukuruz ove godine podbacio, a zbog nedostatka stočne hrane uzgajivači stoke će morati da pribegnu klanju - odnosno smanjenju stočnog fonda.
To je scenario koji stočarsku proizvodnju ubrzo čeka ukoliko se nešto ne dogodi, odnosno ukoliko država ne odluči da pritekne u pomoć subvencijama.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić veruje da bi uskoro moglo doći do većeg klanja stoke, kao i da bi stočni fond naše zemlje dodatno mogao biti ugrožen zbog toga.
"Naravno, to može da se spreči ukoliko država iz robnih rezervi obezbedi pozajmice u vidu stočne hrane, a koje će stočari vraćati od narednog roda", napominje Ševarlić.
Smanjenje stočnog fonda, smatra sagovornik lista, nikako ne bi bilo dobro. Međutim, uprkos novim skokovima cena, Ševarlić ne veruje da će doći do "eksplozije“ cena mesa jer postoji jedan vrlo ograničavajući faktor - nizak standard građana.
On se pribojava situacije u kojoj bi Srbija početkom naredne godine mogla da počne da uvozi meso iz inostranstva, koje bi se ovde prodavalo po jeftinijim cenama, ali koje bi bilo kraćeg roka trajanja i lošijeg kvaliteta, naravno.
Ono što zabrinjava jeste ratarska proizvodnja. Srbija je nekada bila jedna od deset zemalja najvećih izvoznika kukuruza, a sada tavori.
Ševarlić je izjavio za "Danas" da smo nekada izvozili četiri puta više nego sada, da je to do pre deset godina bilo 8.000 tona, a poslednjih godina svega 1.700 tona godišnje. Srbija bi ako se ovako nastavi, napominje on, mogla da postane trajno izvozno zavisna.
I dok neki ovu godinu mogu da nazovu olimpijskom, u Srbiji bi 2012. više mogla da se nazove godinom poskupljenja.
Sve je počelo u februaru, kada su u proseku za 10 odsto poskupele najpre pojedine mesne prerađevine, smrznuto voće i povrće, instant kafa, alkoholna pića, kućna hemija i sredstva za ličnu higijenu. Nastavilo se krajem aprila ponovnim poskupljenjem sredstava za ličnu higijenu, kozmetike za decu i to od četiri do 11 odsto, dok su u nekim trgovinama uvećane cene i džemova, meda i kečapa od sedam do 13 odsto.
Osnovne namirnice, hleb, meso, mleko, brašno, ulje i šećer bile su stabilne od početka godine, pre svega zahvaljujući uredbi koja je trgovačku maržu za taj paket ograničila na deset odsto.
U protekla dva meseca sojina sačma je duplo skuplja, dok su neke druge sirovine poput kukuruza poskupele od 20 do 30 odsto.
Proizvođači zato apeluju na državu da „uleti“ sa subvencijama ili da smisli neki drugi način, kao što je, na primer, ukidanje poreza na dodatnu vrednost na sveže meso i mesne prerađevine, ne bi li se efekat poskupljenja nekako ublažio. Šta će biti od svega toga znaće se tek kad Vlada prikupi sve predloge i napravi rebalans budžeta, što se neće desiti u narednih mesec dana.
(MONDO, foto ilustracija(Guliver/Getty Images)
