Postoje različite emocionalne i fiziološke komponente i kada govorimo o ljubavi i kada je reč o strasti. Romantična privlačnost koju osećamo prema nekome podiže novi dopamina i serotonina, što izaziva ushićenost ali i gubitak apetita, na primer. Kada zaljubljenost preraste u ljubav, naše telo preplavljuje oksitocin, poznat i kao "hormon ljubavi", koji podstiče emotivno vezivanje i osnažuje osećanje bliskosti sa partnerom.

Požudu, seksualni nagon i strast, sa druge strane, generiše porast nivoa testosterona i kod muškaraca i kod žena, koji nađu pažnju usmerava na seksualne karakteristike osobe sa kojom smo u vezi.

Kada nas pokreće strast, fokusirani smo na izgled i telo. Ponekad ne moramo ni da znamo kako se zove osoba koja nas privlači, ali već možemo da zamilsimo kako izgleda bez odeće i kakav bi bio seks... Čak i ako poznajemo osobu o kojoj je reč, razgovor je poslednje što imamo na umu. Uopšte nam nije važno šta "druga strana" ima da kaže jer nam je na pameti samo jedno. Odlazak u bioskop, na večeru ili bilo šta slično ne dolaze u obzir, a susreti su povremeni - onda kad smo sigurni da će se završiti u krevetu. Posle seksa nema maženja niti nežnog šaputanja besmislica, brz poljubac, pa svako na svoju stranu. I, naravno, u ovome nema ničeg lošeg, sve dok se oboje slažete da je to sve što želite. Problemi mogu da nastanu ako neko poželi više...

Ako nas pokreće ljubav, osećamo snažnu povezanost, u društvu osobe koju volimo vreme leti, a svaki razgovor, pa bio on i o najbanalnijim temama, beskrajno je interesantan. Važno nam je da budemo u blizini osobe koja nam je draga i, iako želimo i seks, to nije na prvom mestu. Kada volimo nekoga, maštamo o zajedničkoj budućnosti, a život bez te osobe deluje nam nezamislivo. Ako želite da zaštitite dragu osobu, ako sve što ona kaže ili uradi ima posebno značenje za vas, imate sreće - zaljubili ste se.

(MONDO)