Kontroverzna umetnica gostujući u šouu kod Ivana Ivanovića kaže da se posle 37 godina od kada je otišla iz Beograda, ništa nije promenilo na pozitivno, ali joj je drago što joj je Alfa univerzitet Braće Karić dodelio titulu počasnog profesora i nagradu za kulturu i umetnost.

"Dopada mi se se koncepcija Karić fondacije, jer je privatna i sa takvima nikad nisam imala problem. Da je državna ja ne bih došla", rekla je Marina.

"Zašto?", logično pitanje koje je Ivanu bilo "na vrh jezika", ali Marina ga je preduhitrila i rekla da ne želi ovu konstataciju da obrazlaže.

Slično je bilo i sa pitanjem da li je Srpkinja, Beograđanka ili Crnogorka: "Nisam se osećala ni Srpkinjom, ni Crnogorkom, ja sam rođena u Jugoslaviji. Posle raspada, u Srbiji su me izbegavalali, ali su mi se Crnogorci izvinili, dali mi pasoš, nagradu za životno delo i rekli da sam veća od Crne Gore".

Marina kaže i da je problem srpskog društva generalno ti što ne ceni svoje velikane, a kao primer je navela Muzej Nikole Tesle koji je nazvala katastrofalnim i Oliveru Katarinu koja bi, kaže, u nekoj drugoj zemlji bila cenjena kao Elizabet Tejlor, ali ne i u Srbiji.

"Šta znači srpski mentalitet i šta se to kod nas dešava, to morate da se zapitate. Nama i ovde i u inostranstvu fali ljudskosti i za 37 godina ovde se ništa nije promenilo, ista priča, ista pića, ista nezadovoljstva. Ništa se ne dešava..."

Međutim, priznala je da su joj nedostajali boza, žito, pihtije, ajvar, pasulj prebranac, ćevapčići, leksovačka pljeskavica, sarmice...

Možda nešto od toga se nađe i u njenom narednom performansu koji je već počela da priprema, ali o njemu ne želi da govori jer je sujeverna.

(D.P. MONDO)